U RUSIJI je u poslednja 24 sata od korona virusa preminula 491 osoba, najviše u jednom danu od početka epidemije.
Prethodnog dana zabeležen je 361 smrtni slučaj.
Od poslednjeg preseka potvrđeno je 24.326 novozaraženih, prenosi Tas s.
Od početka epidemije u Rusiji je registrovano 2.138.828 slučajeva korona virusa, a preminula je 37.031 osoba.
Izvor: Tanjug
Foto: EPA
Pored lekova možete probati i ovaj prirodan lek.
Ponekada je medicinska intervencija neizbežna, ali isto tako umesto lekova dobro rešenje protiv kamena u bubregu mogu biti i prirodni lekovi.
Predlažemo vam da probate sirup od limuna, meda i peršuna sa dodatkom maslinovog ulja, čije snažno dejstvo može postepeno razgraditi kamen u bubregu.
Peršun je prirodni diuretik, a maslinovo ulje i med imaju odlično antibakterijsko dejstvo i uspešno podmazuju mokraćne kanale.
Limun deluje tako što povećava kiselost urina i tako utiče na razgradnju kamena u bubregu.
Sastojci:
1 veliki limun
1 velika veza peršuna
300 ml javorovog sirupa
250 ml ekstra devičanskog maslinovog ulja
250 gr meda
Priprema:
Limun narežite na tanke komade, a peršun iseckajte što sitnije. Stavite u blender i dobro izblendajte.
Dodajte med, maslinovo ulje i javorov sirup nastavite sa blediranjem sastojaka dok smesa ne postane sjedinjena.
Sirup prespite u staklenu teglu i čuvajte u frižideru.
Ujutru i pre spavanja, uzimajte jednu supenu kašiku sirupa. Takođe, obavezno tokom dana pijte minimum 2 litra vode.
Izvor: Novosti
Foto: Depozit
Osobe pozitivne na kovid-19 najverovatnije će biti najzaraznije u prvih pet dana nakon što razviju simptome, potvrđuje novo istraživanje, ističući potrebu za brzom izolacijom.
Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu “Lancet” takođe ukazuje na to da asimptomatske osobe mogu brže da uklone virus iz svog tela i mogu da budu zarazne kraće vreme.
U prvom pregledu te vrste istraživači su analizirali podatke iz 98 prethodnih studija o prenosu infekcije koronavirusom.
Istraživači su uporedili svoja otkrića o kovidu-19 sa dva druga soja koronavirusa kako bi bolje razumeli zašto se kovid-19 tako brzo širio.
Otkrili su da virusno opterećenje, odnosno količina virusa otkrivena u telu kroz različite faze infekcije SARS-CoV-2, doseže vrhunac u gornjim disajnim putevima rano u toku bolesti, između pojave simptoma i petog dana.
To je značajno jer se smatra da je virus u gornjim disajnim putevima glavni izvor prenosa.
Poređenja radi, virusno opterećenje za dva druga soja koronavirusa, SARS-CoV i MERS-CoV, dostiže vrhunac kasnije, između 10 i 14 dana, odnosno 7 i 10 dana, pružajući više vremena za prepoznavanje simptoma, prenosi HuffPost.
Izvor: Huff Post
Foto: Shutterstock
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković uputila je predlog Kriznom štabu za suzbijanje korona virusa da ustanove kulture ne budu obuhvaćene novim merama u borbi protiv pandemije.
Ona je to zatražila imajući u vidu da ustanove kulture i programi koji se u njima održavaju nisu predstavljali izvor rizika za pogoršanje epidemiološke situacije, navodi se u saopštenju.
Gojković je predložila i da se izmeni odluka o obrazovanju Kriznog štaba i da u njegov sastav bude uključen i predstavnik Ministarstva kulture i informisanja, pogotovo ako se ima u vidu da se mnoge mere u borbi protiv pandemije odnose i na ustanove kulture.
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Tanjug/ Nikola Anđić
Industrija ulja dva puta je u kratkom periodu dostavljala trgovcima nove cenovnike, pa je za kratak period ono značajno poskupelo. Razlog je skok cena suncokreta zbog svetske nestašice i velika tražnja za ovom uljaricom, objašnjavaju agrarni analitičari.
Flaša zejtina poznatih domaćih fabrika u radnjama velikih trgovinskih lanaca u četvrtak je koštala od 147 do 157 dinara, što dugo nije viđeno na rafovima, jer je cena ovog strateškog proizvoda u Srbiji duži period stagnirala. Uz to, neizvesno je i da li će se cena suncokretovog ulja tu zaustaviti ili možemo očekivati i nova poskupljenja, piše “Politika”.
Ove godine lošiji rod imali su mnogi veliki proizvođači poput Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine. Iz tog razloga domaći proizvođači su dobro prošli jer je suncokret 2019. plaćan 31 dinara po kilogramu, a ove je išao od 32 do 38 dinara na kraju žetve kada se saznalo za sušu u Ukrajini i Rusiji. Pretpostavka je da su uljare sirovinu plaćale u proseku 37 dinara, što je na kraju dovelo do poskupljenja jestivog ulja.
“Ranije, pre mnogo godina znalo se da proizvođači proizvode suncokret za uljare i one su praktično formirale cenu. U poslednjih pet godina na našem tržištu podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni se sada takmiče ko će doći do robe i ‘pobeđuje’ onaj ko više plati. To ide u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje. Svakako ta cena je ravna onoj na međunarodnom tržištu, a ona je ove godine porasla zbog nestašice”, kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.
Prema njegovim rečima, naša zemlja proizvodi relativno malo suncokreta, oko 700.000 tona, a tržište suncokreta praktično radi samo mesec i po dana. Na preseku godine u oktobru uljare formiraju cene na osnovu cene nabavke sirovine, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.
Na pitanje da li je ovo konačna cena ulja za ovu sezonu ili nas čekaju nova iznenađenja, Saković kaže da nije i da “proizvođači imaju razloga i za poskupljenja i za pojeftinjenja, u zavisnosti od toga šta će se dalje dešavati”.
“U ovoj godini će se dešavati poskupljenja. Uljare nisu zadužene za socijalnu politiku. Obezbeđuju profit onda kada im međunarodno tržište to dozvoli. Kada bi spustili cenu, onda bi neko kupio njihovo ulje i izvezao na druga tržišta. Ako bi je podigli, onda bi opet taj neko kupio u Italiji, Mađarskoj i drugde, uvezao i njih gušio sa niskom cenom”, kaže on.
Proizvođači jednostavno, ističe, moraju da prate međunarodno tržište i da se tako ponašaju. Prema njegovom mišljenju, definitivno je sigurno da ćemo imati skuplje ulje nego prošle godine, ali nema odgovora na pitanje dokle će to trajati.
Po potrošnji ulja Srbija je u vrhu Evrope, a najmanje 97 odsto ulja prodatog u našim radnjama je suncokretovo.
Izvor: Novosti
Foto: O. BUNIĆ / RAS SRBIJA