Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • U poslednja 24 sata dvoje preminulih

    U poslednja 24 sata dvoje preminulih

    Prema podacima koji su na današnji dan Štabu za vanredne situacije dostavili Regionalni COVID centar Novi Pazar, Dom zdravlja i ZZJNP stanje na dan 16. novembar 2020. je sledeće:

    Broj novih prijema 8 (6 pacijenta iz Raške, 2 iz Novog Pazara)

    Broj otpusta 0

    Broj transportovanih pacijenata 1

    Broj pacijenata na respiratorima 1

    Broj pacijenata na high-flow je 2

    Broj preminulih 2 (1 iz Novog Pazara, 1 iz Raške)

    Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 84 (51 prvih i 33 kontrolna pregleda)

    U Domu zdravlja urađene su sledeće analize:

    Laboratorijskih analiza 58

    RTG 55

    Seroloških (brzih) testova iz krvi 52 od čega nije bilo pozitivnih

    PCR testova 57

    Broj hospitalizovanih pacijenata:

    Infektivno odeljenje 35

    Privremena bolnica Novopazarska banja 5

     

    Podeli
  • Kreator Fajzer vakcine: Kad ćemo ponovo živeti normalno

    Kreator Fajzer vakcine: Kad ćemo ponovo živeti normalno

    Naučnik Ugur Sahin, koji stoji iza vakcine Fajzer, kaže da je uveren da će se normalan život vratiti do sledeće zime. Profesor je rekao je da je apsolutno neophodno imati visoku stopu vakcinisanih pre jeseni sledeće godine kako bi se osigurao uspeh.

    Sahin je priznao da će narednih nekoliko meseci biti teško i da obećavajući preliminarni rezultati vakcine, koju je stvorila kompanija Bajontek (BioNTech) u partnerstvu sa kompanijom Fajzer (Pfizer), neće imati uticaja na broj zaraženih u trenutnom talasu.

    Utvrđeno je da su privremeni rezultati vakcine efikasni u 90% slučajeva, objavile su dve kompanije prošle nedelje, ali se podaci o bezbednosti vakcine i dalje prikupljaju.

    “Ako sve bude išlo kako treba, počećemo sa isporukom vakcine krajem ove godine. Cilj nam je da isporučimo više od 300 miliona doza vakcine do aprila sledeće godine, što bi moglo da omogući da se vide rezultati. Veći rezultati pokazaće se do leta, leto će nam ionako pomoći jer će stopa zaraze tada opada”, rekao je profesor Sahin za BBC.

    “Ono što je apsolutno neophodno je da ostvarimo visoku stopu vakcinacije pre jeseni i zime sledeće godine, tako da to znači da svi ciljevi imunizacije i vakcinacije moraju biti ostvareni pre sledeće jeseni. Uveren sam da će se to dogoditi, jer je od brojnih kompanija koje se bave vakcinom zatraženo da povećaju ponudu, pa bismo sledeće godine mogli da imamo normalnu zimu”, dodao je Sahin.

    Profesor Sahin je rekao da su do sada zabeleženi neželjeni efekti bili blagi do umereni – prvenstveno je to bila bol na mestu injekcije tokom nekoliko dana, dok su neki od učesnika imali blagu do umerenu temperaturu tokom tog perioda.

    Vakcina koju su razvili Fajzer i Bajontek koristi potpuno eksperimentalni pristup koji uključuje ubrizgavanje dela genetskog koda virusa ili RNK, kako bi se ojačao imuni sistem. Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje, a ispitivanja pokazuju da se 90 odsto zaštite postiže sedam dana nakon primanja druge doze.

    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da je Srbija jedna od prvih pet zemalja u svetu koje su potpisale ugovor sa američkom laboratorijom Fajzer o nabavci vakcine protiv koronavirusa i najavio da će iz tog razloga Srbija tražiti dodatne količine vakcine pored 1,8 miliona doza koje su, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, već naručene.

     

    Izvor:nova.rs

    Foto: Printscreen/YouTube/The Telegraph

     

    Podeli
  • Studija: Osobe koje jedu čili papričice imaju duži životni vek

    Studija: Osobe koje jedu čili papričice imaju duži životni vek

    American Heart Association objavio je na godišnjem skupu preliminarne rezultate istraživanja koji pokazuju da ljudi koji jedu čili papričice imaju zdravstvenih benefita koji im produžuju život.

    U studiji je istaknuto da te osobe mogu da računaju na “znatno smanjenje rizika od umiranja od kardiovaskularnih bolesti”.

    Ranija istraživanja pokazala su da čili, plod različitih tropskih vrsta paprike, ali i nekih evropskih, kao hrana može da deluje protivupalno, antioksidativno, ali i da reguliše nivoe holesterola i triglicerida u krvi.

    Ključni sastojak čilija koji dovodi do toga je kapsaicin, koji čiliju daje specifični ljut okus, a može se pronaći u još nekim srodnim biljkama.

    Istraživači su do ovog podatka došli statistički analizirajući čak 4.729 ranijih istraživanja, kroz koje su prošli kroz zdravstvene izveštaje nešto više od 570.000 ljudi iz SAD, Kine, Italije i Irana.

    Dosijei tih ljudi sadržali su podatke o njihovoj ishrani, između ostalog i sklonosti ljutim papričicama, odnosno o tome da ih možda nikada ne jedu, piše Science Daily.

    Nakon toga se ispostavilo se da oni koji redovno jedu ljute papričice, u odnosu na one koji ih jedu retko ili nikada, u 26 odsto slučajeva ređe umiru od kardiovaskularnih bolesti, 23 odsto ređe umiru od karcinoma i 25 odsto su generalno manje skloni umiranju od bilo koje druge bolesti bolesti.

    “Iznenadili smo se kada smo otkrili da je u prethodno objavljenim studijama redovno konzumiranje čili papričica bila povezana sa ukupnim smanjenjem rizika od svih uzroka kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti od karcinoma. Prehrambeni faktori mogu da imaju važnu ulogu za celokupno zdravlje”, rekao je Bo Ksu, kardiolog iz Klivlenda i jedan od autora studije.

    Doktor Ksu je ipak upozorio da su još nepoznati tačni razlozi i mehanizmi koji bi mogli da objasne trenutne podatke.

    “Da bi se potvrdili ovi preliminarni izvještaji, potrebno je još istraživanja, posebno u smeru dobijanja dokaza iz različitih i nasumičnih studija”, dodao je dr Ksu.

    Za sada nije utvrđeno koje tačno vrste čilija su možda bolje u sprečavanju bolesti od nekih drugih, a posebno je misteriozno ostalo koji tačno sastojak ili sastojci ili čak, kombinacija sastojaka dovodi do bolje otpornosti na navedene bolesti.

     

     

    Izvor: Science Daily

    Foto: Shutterstock

    Podeli
  • Nemačka uvodi nove restriktivne mere kako bi usporila drugi talas koronavirusa

    Nemačka uvodi nove restriktivne mere kako bi usporila drugi talas koronavirusa

    Nemačka vlada želi da dodatno ograniči kontakte među građanima, uvede nošenje maski u školama i smanji broj učenika po odeljenjima kako bi usporila drugi talas koronavirusa, piše u predlogu mera do kojeg je u ponedeljak došla agencija Frans pres.

    “Potrebni su novi napori za suzbijanje zaraze”, navodi vlada u tom dokumentu i ističe da je situacija “veoma ozbiljna”.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednici 16 regiona sastaju se kako bi razmotrili zdravstvenu situaciju, nakon što su početkom novembra uvedene prve restriktivne mere kada je došlo do značajnog širenja virusa.

    Berlin predlaže da građani ograniče kontakte na “članove domaćinstva i najviše dve osobe iz drugog domaćinstva”.

    Vlada takođe želi da generalizuje nošenje zaštitnih maski u školama, kako “za nastavnike, tako i za učenike”, pa čak i tokom časova.

    Da bi škole ostale otvorene, planirano je da se odeljenja podele u grupe kako bi se smanjio broj učenika. Alternativa bi bila pronalaženje većih učionica.

    Ministar privrede Peter Altmajer predložio je da se časovi održavaju u hotelima ili restoranima, koji su trenutno zatvoreni zbog pandemije.

    Vlada bi takođe mogla da uvede “kućni karantin” za osobe sa nekim simptomima, poput “kašlja” ili “prehlade”.

    Relativno pošteđena tokom prvog talasa pandemije koronavirusa, Nemačka se već nekoliko nedelja suočava sa naglim porastom zaraženih.

    Barovi, restorani, institucije kulture i prostori za zabavu su zatvoreni na mesec dana do kraja novembra, a hoteli su zatvoreni za turiste.

    Institut za zdravstvenu zaštitu “Robert Koh” zabeležio je prošle nedelje “prve znakove” poboljšanja krive infekcije, ali je ministar privrede u nedelju rekao da je i dalje veliki broj zaraženih.

    U Nemačkoj je do ponedeljka registrovano 801.327 zaraženih koronavirusom, od kojih 10.824 u poslednja 24 časa, a od posledica bolesti je do danas umrlo 12.547 osoba.

     

     

    Izvor:Beta/ AFP

    Foto: Ina FASSBENDER / AFP

    Podeli
  • Uskoro sa ličnom kartom preko granica u regionu

    Uskoro sa ličnom kartom preko granica u regionu

    SARAJEVO: Prema Akcionom planu za uspostavljanje regionalnog tržišta, već iduće godine na granicama zemalja u regionu trebalo bi da budu uspostavljeni “zeleni koridori” koji će u početku kvarljivoj robi kao što su voće, povrće, meso i prerađevine omogućiti brži prolazak granice i carinjenje robe u bilo koje doba dana ili noći sedam dana sedmično.

    Кako prenosi portal Nezavisne BiH, Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija trebalo bi da dogovore i granične prelaze na kojima će znatno biti smanjene procedure, kao i da u periodu od 2021. do 2022. uredi sistem koji će građanima svih zemalja omogućiti da u druge zemlje putuju samo sa ličnom kartom.

    Od 2022. godine trebalo bi da bude uspostavljen i sistem koji će u početku omogućiti priznavanje diploma za medicinske sestre, doktore, stomatologe, farmaceute, arhitekte i veterinarske hiruge, a kasnije i sve ostale diplome.

    Između 2022. i 2024. godine trebalo bi da bude uspostavljen regulatorni okvir za jedinstven platni sistem, a 2023. godine trebalo bi da budu uspostavljena saradnja tela koja se bave javnim nabavkama te da se uspostavi sistem koji će omogućiti da se sertifikati, uključujući i one veterinarske, priznaju u svim zemljama kao i na granicama.

    Potpredsednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine Nemanja Vasić kaže da će to najviše zavisiti od carina, koje su još u starom sistemu i ne pristaju na promene

    “Ranije je isto bilo pokušaja, ali uvek oni usporavaju i nešto za šta im treba 10 dana da urade i da se prilagode traže rok od godinu dana. Кod njih, što zbog korupcije, što zbog drugih stvari, nema spremnosti da se ubrzaju procedure”, rekao je Vasić.

    Prema njegovim rečima, rokovi koji su postavljeni akcionim planom dosta su realni jer je iza tih rokova na određeni način stala Evropska unija, koja će verovatno insistirati na tome.

    Prema Akcionom planu, 2024. godine u regionu bi trebalo da bude jedinstveno tržište, a te godine zemlje bi trebalo da dođu do toga da 95 odsto domaćinstava u svim zemljama ima širokopojasni internet, a do kraja 2023. godine da se 5G mrežom pokriju glavni industrijski gradovi u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Кosovu, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

     

     

    Izvor: Tanjug

    Foto: Tanjug

    Podeli