Author: Alma Ademovic

Poslodavci u Srbiji, prema Zakonu o radu, imaju obavezu da zaposlenima nadoknade troškove dolaska i odlaska sa posla. Tako nešto može biti rešeno na različite načine.

S druge strane, treba imati u vidu da u periodu rada od kuće, bez obzira da li je razlog korona virus ili nešto drugo, radnik nema pravo da dobija novac za prevoz.

Prema rečima advokata Ksenije Ivetić Marlović, stručnjaka za radno pravo, Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

“U praksi se najčešće plaća cena mesečne karte koja zavisi od grada i relacije na kojoj zaposleni putuje. Međutim, poslodavac može zaposlenima da kupi i mesečnu pretplatnu kartu, da obezbedi sopstveni prevoz ili na drugi način obezbedi prevoz za dolazak i odlazak s rada”, objašnjava naša sagovornica.

Ukoliko, recimo, radnik na posao dolazi svojim automobilom, postoji mogućnost da mu poslodavac nadoknađuje cenu benzina, ali pod uslovom da je to rešeno kolektivnim ugovorom.

“Kolektivni ugovori koji predviđaju ovakvu opciju obično propisuju da zaposleni ima pravo na 30 odsto cene benzina po pređenom kilometru. Međutim, ako poslodavac ne predvidi ovo kao mogućnost u opštem aktu, zaposleni neće imati pravo na ovakav vid naknade troškova prevoza”m ističe Ivetić Marlović.

Šta kada se radi od kuće?

Rad na daljinu nije bio rasprostranjen mnogo u našoj zemlji dok nije zavladala pandemija virusa korona, tako da su se mnogi tek od nedavno upoznali sa ovakvim principom poslovanja.

Iako su verovatno mnogi radnici očekivali da i za ovaj period, kada posao u potpunosti obavljaju bez odlaska na radno mesto, dobiju novac za mesečnu markicu za prevoz, odnosno put, to se nije desilo.

“Ukoliko zaposleni radi od kuće, on neće imati pravo na naknadu troškova prevoza jer ne ide na rad u poslovne prostorije poslodavca”, navodi Ivetić Marlović.

To će, kako kaže, biti slučaj i ako zaposleni ne dolazi na posao iz nekih drugih razloga, kao što su, recimo, bolovanje, godišnji odmor i sl.

Ukinuto pravdanje troškova prevoza radnika do posla

Izmene Zakona o porezu na dohodak građana iz decembra 2019, predviđale su da naknada troškova za prevoz mora da bude dokumentovana, pa su radnici morali da imaju fiskalni račun sa kioska o uplaćenoj karti za javni prevoz ili račun za gorivo ako su dolazili na posao svojim automobilom.

Međutim, Ministarstvo finansija je 3. juna ove godine donelo preporuku prema kojoj se trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje kao rashod u poreskom bilansu, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. To zapravo znači da preduzeća više neće morati računima od karte u javnom saobraćaju ili goriva da pravdaju troškove prevoza radnika do posla, kako bi ostvarili pravo da ne plaćaju porez, bez obzira na to na koji način oni dolaze na posao.

Izvor: Blic

Foto: RAS SRBIJA

Platni razredi, odnosno ista plata za isti posao u javnom sekoru ponovo su na dnevnom redu. Do sada se na uvođenju novog načina vrednovanja rada koji se plaća iz budžeta države radilo više puta. Sada je novi ministar prosvete Branko Ružić izjavio da će u prvoj polovini naredne godine platni razredi biti jedna od najvažnijih tema, a optimistične procene su, prema njegovim rečima, da bi oni mogli da se uvedu od januara 2022. godine.

Prethodno je Vlada Srbije nekoliko puta najavljivala i odlagala uvođenje platnih razreda. Prvo je trebalo da počnu sa primenom od 1. januara, pa od jula 2020. godine, a poslednji put je rok pomeren za početak 2021. Izgleda da će i taj datum, po svoj prilici, biti probijen.

A, suština uvođenja platnih razreda jeste da zaposleni u opštoj državi budu jednako plaćeni za isti rad, što znači da vozač u jednom ministarstvu treba da ima jednaku platu kao vozač u drugom ministarstvu, vladi ili agenciji. Platni razred znači i da se plate zaposlenima povećavaju na bazi kvaliteta njihovog rada – u prevodu kako i koliko radiš tolika i plata.

“Onima koji u ovom trenutku imaju potcenjene iznose, plate bile povećavane srazmerno raspoloživim sredstvima, dok se onima u precenjenoj grupi plate ne bi povećavale sve dok ih njihova platna grupa ne dostigne. Važno je da se vidi koje zarade su niske, a koje preterano visoke i da se na osnovu opravdanih kriterijuma i u odnosu na složenost posla, odgovornost i rizike odrede ciljni odnosi u okviru javnog sektora”, objašnjava izvor “Blic Biznisa” iz Nemanjine 11.

Branko Ružić, ranije ministar državne uprave i lokalne samouprave, objašnjavao je krajem prošle godine da je potrebno da se analizira fiskalni uticaj uključivanja svih zaposlenih u javnom sektoru u novi sistem plata, odnosno da se spreči da učešće mase zarada opšte države u bruto domaćem proizvodu poraste i da se ne naruši finansijska održivost budžeta.

“To je sve uslovilo potrebu da se od usvajanja zakona pa do njihove primene ostavi odgovarajući vremenski period, čime bi se omogućilo da reforma sistema plata postigne finansijski održivi efekat počev od 1. januara 2021. godine”, rekao je Ružić krajem 2019. godine, obrazlažući izmene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, izmene Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i izmene Zakona o zaposlenima u javnim službama.

Ministar je objasnio da platni razred znači da se plate zaposlenima povećavaju na bazi kvaliteta njihovog rada, čak i u slučaju da se ne povećava osnovica na osnovu koje se obračunava plata. Prema njegovim rečima, celokupni javni sektor će biti obuhvaćen platnim razredima, sa više od 400.000 zaposlenih.

Fiskalni savet: Napraviti dovoljno širok raspon zarada

Fiskalni savet je u više navrata ukazivao da je uvođenje platnih razreda više puta odlagano od 2013. godine. Prema njihovoj oceni, ako Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru potrebno je da napravi dovoljno širok raspon zarada.

U dokumentu “Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: Od nedovršene reforme do održivog sistema” navodi se da u sistem platnih razreda treba da budu uključeni svi državni sektori, što trenutno nije slučaj. Oko petina zaposlenih, odnosno sektori policije, vojske, funkcioneri, su van sistema platnih razreda, što nije slučaj u drugim evropskim zemljama koje su uredile sistem zarada u javnom sektoru.

Ključni deo reforme sistema zarada, prema mišljenju Fiskalnog saveta, jeste da se osnovica za zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi. Oni ocenjuju da će se samo tako dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da se adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji.

Fiskalni savet ne spori da je reforma zarada i zaposlenosti veliki stručni i politički izazov, ali skreće pažnju da je najveći broj evropskih zemalja bio u stanju da na taj izazov uspešno odgovori.

Izvor: Blic

Foto: ĐORĐE KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA