POJEDINI nisu znali, a neki su svesno računali na tromost poreznika. Različiti su motivi i okolnosti zbog kojih mnogi građani Srbije, kojima ležu uplate iz inostranstva, na njih nisu platili porez. Nedavno upozorenje Poreske uprave da sami to regulišu, pre nego što ih oni uhvate, uznemirilo je većinu od verovatno i 100.000 “slobodnjaka” koji rade “na daljinu”.
Činjenica je da će ovih dana knjigovođe imati više posla. Prihode iz inostranstva obveznik treba sam da obračuna, što je u praksi – nemoguće.
– Visina poreza i doprinosa zavisi od vrste prihoda, da li je autorski honorar ili ugovor o delu, od toga da li je zaposlen ili ne – objašnjava nam Đerđ Pap, potpredsednik UO Udruženja poreskih savetnika. – Čitav je niz razlika, od stopa do dozvoljenog odbitka. Prema mom proračunu, kada se sve uzme u obzir, obaveze se kreću od 29,5 do 80 odsto. U slučaju honorara odbitak ide od 34 do 50 odsto. Kod ugovora o delu on je 20 odsto.
Kada je reč o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sam obveznik mora da zna da li ga sa državom, iz koje stižu sredstva, naša zemlja ima ili ne. Najčešće se porezi plaćaju po mestu boravka onoga koji prihoduje. Znači da najveći broj njih, pošto su građani Srbije, moraju da plaćaju obaveze u našoj zemlji. U slučaju država sa kojima nemamo ovakav ugovor, postoji opasnost dvostrukog oporezivanja.
Među onima koji nisu bili svesni da na zanemarljiv prihod od hobija moraju da plate porez je i Milan L. iz Beograda. Amaterski se bavi fotografijom i tokom poslednjih pet godina prodavao ih je raznim agencijama.
NOMADI
SRBIJA ima ambiciju da postane omiljena destinacija digitalnih nomada. I oni, međutim, moraju da plaćaju porez.
– Digitalni nomadi, ukoliko se registruju kao preduzetnici ili društvo ograničene odgovornosti, imaju povoljonosti – kaže Đerđ Pap. – To je predviđeno nedavnim izmenama zakona. Svakako plaćaju porez, ali kada uđu u sistem, imaju određene olakšice.
– Sve ukupno sam zaradio oko 350 dolara – kaže Milan L. – Iskreno, kada sam prvi put podigao novac sa “Pejpala”, pitao sam u banci da li imam neke obaveze. Pitali su da li je tamo plaćen porez, a pošto jeste, uverili su me da ne može dva puta da se plaća. Time se više nisam bavio. Sad, izgleda, da ipak možda moram da platim, i to unazad.
Milan L. naglašava da mu ni to nije najveći problem, već činjenica da sam ne zna da obračuna porez, a knjigovođu bi morao da plati stotinak evra. Faktički, ostao bi bez ikakve zarade, a možda čak i – dužan!
Da Milan to neće moći sam, uveren je i poreski savetnik. Činjenica je da se, bez pomoći stručnjaka, ova poreska formula ne da postaviti, niti rešiti. Zato im i nije jasno zašto se ljudi koji zarađuju u inostranstvu nisu bolje raspitali.
– Neki ljudi zarađaju male iznose i možda ne bi bilo loše da se razmišlja o neoporezivom mesečnom iznosu, kako oni koji primaju od 100 do 200 evra ne bi plaćali porez – kaže Đerđ Pap. – Mi takvo rešenje sada nemamo. Ovo nije najoptimalniji model plaćanja. Postoje drugi modeli koji su poreski povoljniji.
Poreznici čekaju da se frilenseri sami jave. Onima koji nastave da ih ignorišu, prete kazne. Za sitnije prekršaje novčane, a u slučaju poreske utaje i – zatvorske.
– Ko za ostvarene prihode ne podnese poresku prijavu kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara – kažu u Poreskoj upravi. – Za krivično delo poreske utaje odgovaraju oni koji, u nameri da potpuno ili delimično izbegnu plaćanje poreza, daju lažne podatke, ili ih prikrivaju. Ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom.
RAZLIČITE OSNOVICE I STOPE
PORESKA osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove čija visina zavisi od vrste ugovora, odnosno vrste prihoda koje je to lice ostvarilo, objašnjavaju u Poreskoj upravi. Stopa poreza je 20 odsto. Obračun doprinosa zavisi od toga da li je osoba osigurana po osnovu zaposlenja. Ukoliko jeste, obračunava se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto. I ukoliko nije, plaća doprinos za zdravstvo po stopi 10,3 odsto.
Ako prihodi iz inostranstva imaju tretman zarade, poreska osnovica se umanjuje za mesečni neoporezivi iznos. Poreska stopa iznosi 10 odsto. Obračun doprinosa je isti kao u prvom slučaju, samo što plaćaju i osiguranje za slučaj nezaposlenosti po stopi od 0,75 odsto.
Izvor: Novosti
Foto: Depositphotos
