Author: Alma Ademovic

Redovni policijaci kažnjavaće nenošenje maske na licu mesta, a komunalni milicajci i komunalni inspektori imaće uz to i ovlašćenja sanitarnih inspektora, što znači da će moći da sankcionišu svako nepridržavanje mera od nepoštovanja fizičke distance preko nenošenja zaštitne opreme do nedostatka dezinfekcionih sredstava u kafićima, restoranima, klubovima.

Te odredbe nalaziće se u izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koju je pripremilo Ministarstvo zdravlja kao prvi zadatak nove Vlade čim se formira, prenosi Blic.

Kako se navodi, tako će se obezbediti rigorozno sprovođenje odluka Kriznog štaba što je nakon poslednje sednice zahtevao i njegov član Srđa Janković.

Poštovanje mera trenutno mogu da sprovode jedino republički sanitarni inspektori kojih je toliko malo da je, recimo u Beogradu, u poslednja dva i po meseca radilo svega njih četvoro.

Kada se izmene zakona usvoje, mandatnu kaznu od 5.000 dinara za nenošenje maske moći će da izriču i redovni policajci i to na licu mesta.

Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti još šira ovlašćenja dobiće komunalni milicajci i komunalni inspektori koji će imati ista ovlašćenja kao republički sanitarni inspektori.

Do sada, komunalni milicajci i komunalni inspektori mogli su da pišu kazne samo zbog nepoštovanja radnog vremena i to na osnovu Zakona o ugostiteljstvu, a sada će moći da kažnjavaju pravna lica i zbog kršenja protivepidemioloških mera, odnosno moći će da zatvaraju kafiće, restorane, klubove.

Osim četiri sanitarna inspektora u Beogradu kontrolu poštovanja protivepidemioloških mera u prestonici u prethodna dva i po meseca vršilo je 18 turističkih, ekoloških i komunalnih inspektora koji ne mogu da izriču sankcije za nepridržavanje anti-Covid mera već mogu da kažnjavaju nepoštovanje radnog vremena, buku i slično.

Izvor: Tanjug

Foto: EPA-EFE (Divyakant Solanki)

Letnje računanje vremena završava se u nedelju 25. oktobra, odnosno kao i svake godine poslednjeg vikenda u oktobru.

Predstojećeg vikenda, u noći između subote i nedelje kazaljke časovnika sa 3 treba vratiti na 2 časa, odnosno pomeriti za jedan sat unazad.

Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.

“Službeno vreme” u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time “produžava” dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu. Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.

Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog “produženja” dana, jer smatraju da prirodu ne treba “mučiti”, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Izvor: Kurir.rs

Foto: Shutterstock