U Jadranskom moru kod Tirane dogodio se zemljotres magnitude 4,9 stepeni po Rihteru, objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Do zemljotresa je došlo na dubini od 10 kilometara, a epicentar je bio 41 kilometar zapadno od Tirane i 27 kilometara severozapadno od Drača.
Do potresa je došlo u 00:13 sati.
Izvor: Tanjug
Foto: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA
Prema najnovijem istraživanju, Zemlja izgleda nije najbolje mesto za život u svemiru. Istraživači su otkrili skoro 24 planete koje se mogu smatrati za „super-nastanjive“ i na kojima vladaju povoljniji uslovi za život nego na Zemlji, a neke od njih orbitiraju oko zvezda koje su još bolje od našeg Sunca.
Ovo novo istraživanje ispitivalo je planete na kojima su šanse za razvoj života još veće nego na našoj – uključujući razne planete koje su starije, veće, toplije ili vlažnije od Zemlje. Cilj istraživanja je usmeravanje budućih potraga za vanzemaljskim životom.
U istraživanju su uočene 24 „super-nastanjive“ planete. Sve su udaljene više od sto svetlosnih godina od Zemlje, te je gotovo nemoguće da se vide izbliza. Ipak, postoji mogućnost da će u budućnosti postojati teleskopi dovoljno moćni da se ove planete proučavaju. Veruje se da će neki teleskopi čija se izgradnja planira (na primer Nasin teleskop „Džejms Veb“ ili PLATO Evropske svemirske agencije), moći da uoče i neke znake života na ovim planetama.
„Sledeća generacija teleskopa će moći da nam pruži mnogo više informacija o ovim planetama, te je vrlo važno da odaberemo najbolje mete za proučavanje“, naglašava Dirk Šulce-Makuh, rukovodilac istraživanja i profesor Univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta za tehniku u Berlinu.
„Moramo da se koncentrišemo na planete sa najpovoljnijim uslovima za razvoj života. Ipak, ne smemo previše da se fokusiramo na potragu za drugom Zemljom, jer postoji mogućnost da postoje planete sa još boljim uslovima za život od naše“, dodaje profesor.
Proučavajući oko 4.500 planeta izvan našeg Sunčevog sistema, istraživači su utvrdili razne kriterijume koje „super-nastanjiva“ planeta mora da zadovolji.
Jedan od ovih kriterijuma je bio da planeta orbitira oko patuljaste zvezde tipa Ka, koje su drugačije od našeg Sunca. Naime, zvezde koje, kao i Sunce, pripadaju kategoriji Ge imaju relativno kratak životni vek. S obzirom na to da je Sunce već bilo na polovini svog životnog veka u trenutku kad su se na Zemlji razvili kompleksniji oblici života, moguće je da će mnogi drugi zvezdani sistemi već izumreti pre nego što dođe do bilo kavog razvoja života.
S druge strane, patuljaste zvezde tipa Ka su manje, hladnije i mnogo jače sijaju nego Sunce, a pored toga i žive mnogo duže – do 70 milijardi godina. Ovo znači da i planete koje orbitiraju oko njih imaju više vremena da se na njima nešto nastani.
Proučavali su i planete koje su do 10 odsto veće od Zemlje, jer veruju da one potencijalno imaju više nastanjivog kopna na svojoj površini. Veća masa planete takođe znači da duže zadržavaju unutrašnju temperaturu, a jače gravitaciono polje podrazumeva da će duže zadržati svoju atmosferu.
Takođe je verovatno da takve planete imaju malo više vode nego Zemlja, pogotovo u obliku atmosferske vlažnosti. Blago toplija planeta – do pet stepeni Celzijusa – takođe može da pruži povoljnije uslove za život.
Nažalost, uprkos ogromnom broju planeta koje su proučavane, čak ni ove 24 iz najužeg izbora ne zadovoljavaju sve uslove. Ipak, jedna od njih zadovoljava četiri od ova kriterijuma, što je čini najboljim kandidatom za dalje istraživanje.
Profesor Šulce-Makuh objašnjava da je: „Ponekad teško objasniti koncept ‘super-nastanjivosti’ jer ljudi veruju da je naša planeta najbolja. Imamo najrazličitije kompleksne oblike života, od kojih mnogi mogu da prežive u veoma nepovoljnim uslovima. Dobro je da postoje ovakvi prilagodljivi organizmi, ali to ipak ne znači da je kod nas baš sve najbolje“, naglašava profesor.
Izvor: RTS
Foto: EPA/Laurent Gillieron
Prema podacima koji su na današnji dan Štabu za vanredne situacijedostavili Regionalni COVID centar Novi Pazar, Dom zdravlja i ZZJNP stanje nadan 6. oktobar 2020. je sledeće:
Ukupno hospitalizovanih pacijenata ( Covid – crvena zona) 3
Broj novih prijema 1
Broj otpusta 0
Broj transportovanih pacijenata 0
Broj pacijenata na respiratorima 0
Broj pacijenata na high-flow 0
Broj preminulih 0
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 48 (24 prvih i 24 kontrolnih pregleda)
U Domu zdravlja urađene su sledeće analize:
Laboratorijskih analiza 25
RTG 20
Seroloških (brzih) testova iz krvi 28 od čega je 7 (6 IGG, 2 IGM)pozitivnih
PCR testova 17
Broj hospitalizovanih pacijenata u Covid, crvenoj zoni
Infektivno odeljenje 3
UKUPNO: 3
Svi odbjekti mogu da rade do 23 časa, uključujići i one sa baštama, to stupa na snagu od stura – rekla je epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa dr Darija Kisić Tepavčević.
Kako saznajemo, svi ugostiteljski objekti, kao i radnje u celoj zemlji, od sutra će moći da rade samo do 23 sata. Podsetimo, objekti sa baštama mogli su da rade do jedan čas posle ponoći, tako da se to od sutra menja.
Dr Kisić istakla je u obraćanju novinarima nakon sednice Krizog štaba da da je situacija alarmantna.
Pooštrena kontrola
Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević kaže i da će kontrola primene mera biti poooštena u celoj Srbiji, a posebno u onim delovima gde je registrovan najveći broj obolelih.
– Kontrola i sankcije će biti mnogo strože nego u prethodnom periodu – rekla je Kisić Tepavčević novinarima nakon sednice Kriznog štaba.
Nismo razmatrali zatvaranje Beograda
Upitana da li će biti zatvaranja Beograda i ponovnog uvođenja vanrednog stanja, Kisić je navela da Krizni štab nije ni razmatrao takvu mogućnost.
– Moramo da naučimo za živimo sa virusom – zaključila je ona.
Krizni štab za borbu protiv korona virusa zasedao je danas. Podsetimo, epidemiolog dr Predrag Kon, član Kriznog štaba, izjavio je juče je u fokusu današnjeg zasedanja procena epidemiloške situacije.
– Osnovno je procena epidemiloške situacije, prvenstveno na teritoriji Beograda. U Beogradu se uočava blagi porast broja zaraženih i hospitalizacije. Razgovaraćemo i o nekim utakmicama od većeg društvenog značaja – rekao je dr Kon juče za Kurir.
Međutim, dr Darija Kisić Tepavčević koja je novinarama prenela o čemu je danas bilo reči na sednici Kriznog štaba, utakmice nije spominjala.
Inače, Kon je ranije izneo i svoj stav da bi maske mogle da budu obavezne ako se situacija pogorša, odnosno, on jeste za zaoštravanje mera, ali i kazni.
Ono što epidemiolozi istIču poslednjih dana jeste to da nam krajem oktobra, početkom novembra preti treći talas korona virusa.
Prema jučerašnjem preseku, u Srbiji je na korona virus testirano 7.076 osoba i od toga je njih 120 bilo pozitivno, a jedna osoba je preminula. Ovaj broj zaraženih najveći je još od 27. avgusta kada smo imali 125 novootkrivenih slučajeva. Na respiratorima u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, prema poslednjim podacima, nalazi se 19 pacijenata.
Ono što takođe zabrinjava, jeste to što je već danima gotovo polovina novozareženih na dnevnom nivou iz Beograda.
Izvor: Blic
Foto: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA
Savezni zavod za zapošljavanje u Nemačkoj objavio je popis naknada iz širokog spektra profesija.
Time tamošnje institucije, navodi magazin Feniks, žele da osiguraju veću transparentnost plata.
Kako prenosi Večernji list, prema popisu za 2019. godinu koji prikazuje srednju bruto platu najpopularnijih zanimanja u Nemačkoj, medicinska sestra u toj državi zarađuje 3.032 evra, lekar 6.150 evra, arhitekta 4.087 evra, a medicinski asistent 2.448 evra.
Prema istom popisu, pekar u Nemačkoj zarađuje 3.502 evra, prodavac peciva 1.839 evra, rukovalac bagerom 3.421 evro, a bankarski službenik 4.875 evra.
Plata inženjera građevine u Nemačkoj iznosi 5.246 evra. Profesionalni vozač, kao i vozač autobusa u proseku su na mesečnom nivou bogatiji za 2.556 evra.
Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684 evra, a elektromehaničara 3.694 evra.
Čistač zgrada ima platu 2.080 evra, domar 2.889 evra, mehaničar 3.922 evra.
Malo više zarađuju IT stručnjaci, koji u proseku imaju platu od 4.236 evra, ali i inženjeri elektrotehnike, čija je plata 5.934 evra. Veću platu od njih imaju piloti, a ona iznosi 6.150 evra.
PR menadžeri su prosečno plaćeni 4.436 evra.
Izvor: Večernji list
Foto: Pixabay