Author: Alma Ademovic

Sada je i sasvim izvesno da pola miliona građana zaposlenih u javnom sektoru i oko 1,7 miliona penzionera treba da očekuju veća primanja. Povišice za penzionere od januarske penzije već je moguće izračunati u dinar, a rast plata u javnom sektoru zvanično je najavljeno početkom ove nedelje. Veća primanja tako treba da očekuju i najstariji, ali i medicinski radnici, profesori, vojnici, javna uprava…

Sastanci resornih ministarstava i insitucija na temu povećanja plata u javnom sektoru traju već neko vreme. Precizne informacije trebalo bi da budu poznate nakon odlaska MMF u Srbiji čija misija dolazi 5. oktobra, anakon toga se očekuje i zvanično saopštenje o tačnom rastu zarada po oblastima.

“Resorne državne institucije i savetodavna tela trenutno rade analize i na osnovu njih će se izaći sa procenom o povećanju plata u javnom sektoru. Prvi rezultati o mogućem rastu zarada biće poznati do sredine oktobra, a nakon toga i o povećanju po oblastima u okviru javnog sektora”, navodi naš izvor iz Nemanjine 11.

Predstavnici Fiskalnog saveta juče su se sastali ministrom finansija Sinišom Malim, a govoreći o rastu primanja ocena je da penzije treba da rastu u skladu sa “švajcarskom formulom”, a plate u skladu sa inflacijom.

Podsetimo, u novembru 2019. godine zarade u javnom sektoru su povećane u proseku za osam do 15 odsto. Najveći rast dobile su medicinske sestre i tehničari – 15 odsto, dok su doktori u zdravstvu i zaposleni u nauci i kulturi dobili povećanje od po 10 procenata.

Povišicu od devet odsto dobili su zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i radnici u ustanovama socijalne zaštite i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi dobili su povećanje od osam odsto.

Plate svim zdravstvenim radnicima država je ponovo povećala u aprilu ove godine, u jeku pandemije korona virusa, i to za 10 procenata.

Godinu dana ranije, početkom 2019, zaposleni u javnom sektoru dobili su povećanje plata od sedam do 12 odsto. Najviše, je pripalo medicinskim sestrama i stomatološkim tehničarima – 12 procenata, što je u proseku bilo uvećanje za oko 4.000 dinara, dok su lekari i stomatolozi dobili povišicu od 10 odsto.

Zaposlenima u policiji, vojsci, prosveti i socijalnoj zaštiti pripalo je povećanje od devet procenata, a službenicima Poreske i Uprave carina 8,5 procenata. Ostalim zaposlenima u javnom sektoru država je uvećala zarade za sedam odsto.

Veću platu za pet odsto u 2019. dobili su i svi zaposleni u javnim preduzećima.

Penzije rastu po “švajcarskoj formuli”

Za 2021. godinu povišice su najavljene i za penzionere, pa će tako januarske penzije biti veće za 5,9 odsto, na osnovu švajcarske formule.

Posle povećanja, prosečna penzija će sa sadašnjih 27.769 dinara biti povećana na 29.407 dinara, odnosno za 1.638 dinara.

Praktično, od 2021. će umesto 10.000 dinara penzije penzioneri dobijati oko 600 dinara više, dok će oni sa najvećim primanjima (iznad 100.000) imati povišicu od najmanje 6.300 dinara.

Penzioneri čija su mesečna primanja 35.000 dinara treba da računaju na povišicu od oko 2.100 dinara, a oni sa penzijama od 50.000 dinara na povećanje od 3.000.

Penzije će u narednoj godini rasti po dogovorenom modelu – švajcarskoj formuli koja podrazumeva usklađivanje primanja naših najstarijih građana sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

Iz Vlade Srbije je od 2022. godine najavljen novi model koji bi omogućio veći rast. Cilj je, kako su više puta najavili iz Nemanjine 11, da prosečna penzije u 2025. godini dostigne nivo od 400 evra. U odnosu na trenutnu sumu to bi bilo povećanje za oko 170 evra.

 

Izvor: Blic

Foto: DUŠAN MILENKOVIĆ / RAS SRBIJA

Cene nafte pale su danas za više od 3 procenta posle vesti da je predsednik SAD Donald Tramp pozitivan na korona virus, ali i usled uporne zabrinutosti u pogledu tražnje zbog izvrdavanja američkih pregovarača da postignu dogovor o novom paketu podsticaja.

Severnomorska nafta Brent je po objavljivanju ovih vesti pala za 1,47 centi ili 3,6 odsto, na 39,4 dolara za barel, na trgovanju do 6,15 časova po srednjoevropskom vremenu.

Američka WTI nafta je takođe potonula za 3,6 procenata ili za 1,40 dolara, na 37,32 dolara, izveštava Rojters.

Oba tipa nafte su na putu da ove nedelje zabeleže, drugu sedmicu uzastopno, velike gubitke – WTI gotovo 6 odsto, a Brent više od 7 procenata.

Predsednik Tramp je noćas na Tviteru objavio da su on i prva dama SAD, Melanija Tramp, pozitivni na Kovid-19, nakon što je prethodno saopštio da je započeo proces samoizolacije kada je utvrđeno da je njegova glavna savetnica Houp Hiks pozitivna na korona test.

Nafta je već bila na negativnoj teritoriji zbog izostajanja sporazuma između predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi i Bele kuće o većim ekonomskim olakšicama u uslovima pandemije, što dodatno podgreva strahovanja na tržištu od pogoršanja potražnje za “crnom zlatom”.

Zalihe ovog energenta u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK) su porasle u septembru za 160.000 barela dnevno (bpd) u odnosu na mesec ranije, prema istraživanju Rojtersa.

Povećanje je uglavnom rezultat većih isporuka iz Libije i Irana, članica OPEK-a koje su izuzete iz sporazuma naftnog kartela i njenih saveznika, s Rusijom na čelu, o ograničavanju proizvodnje.

Proizvodnja nafte u Libiji je porasla brže nego što su analitičari očekivali usled ublažavanja blokade od strane libijske Nacionalne armije, koja pokušava da preuzme kontrolu nad glavnim gradom i čije su snage pozicionirane uglavnom u istočnom delu zemlje, gde se nalazi glavnina naftnih postrojenja.

Proizvodnja sirove nafte u Libiji je povećana na 270.000 barela dnevno, tako da ova zemlja pojačava izvozne aktivnosti, rekao je jedan izvor iz libijske naftne industrije britanskoj agenciji.

 

 

Izvor: Tanjug

Foto: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA