Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • AMSS: Oprez, nestabilno vreme

    AMSS: Oprez, nestabilno vreme

    Auto-moto savez Srbije upozorio je jutros vozače da se u celoj zemlji danas očekuje nestabilno vreme, zbog čega se savetuje dodatna opreznost.

    Naime, očekuju se lokalni pljuskovi, ponegde i nepogode sa velikom količinom padavina, praćene jakim vetrom.

    Na brojnim deonicama u toku su radovi pa se vozačima preporučuje da paze na postavjenu signalizaciju i eventualne izmene u režimu saobraćaja.

    Prema podacima policije na graničnim prelazima nema zadržavanja za putnička vozila.

    Kamioni na teretnim terminalima Kelebija i Batrovci čekaju oko dva sata, a na prelazu Horgoš oko sat i po.

    Na naplatnim rampama nema zadržavanja.

     

    Izvor: Beta

     

    Podeli
  • Do povećanja proizvodnje maline kroz projekat „Socijalno preduzetništvo kao model za smanjenje siromaštva u poljoprivredi“  

    Do povećanja proizvodnje maline kroz projekat „Socijalno preduzetništvo kao model za smanjenje siromaštva u poljoprivredi“  

    Prvo edukativno predavanje predviđeno projektom „Spocijalno preduzetništvo u poljoprivredi“ održano je danas. Prof. dr Aleksandar Leposavić stručnjak za jagodičasto voće ukazao je na greške i mere kod proizvodnje maline. Gradonačelnik sa saradnicima prisusutvovao je predavavnju.

    Nakon obilaska malinara i njihovih malinjaka organizovano je i edukativno predavanje za sve njih. Cilj je ukazivanje na osnovne greške i mere koje treba da se primene kako bi se dobila dobra malina.

    „Današnjim predavanjem ukazujemo na te greške i mere koje proizvođači treba da primene u ovom periodu, odnosno do sledeće pripreme izdanaka za novi, što kvalitetniji rod. Uočili smo na terenu veliki broj početničkih grešaka, koje se za kratko vreme i ne zahtevajući veliko angažovanje a bez upotrebe skupih hemijskih sredstava, svode na minimum, čime se prinos povećava za 20 do 30 procenata. Želimo da ekonomskom računicom motivišemo ljude, da više i pažljivije rade u svojim malinjacima“, objasnio je profesor Leposavić.

    Malinari koji su prisustvovali predavanju, istakli su da je profesor Leposavić  detaljno objasnio sve mane i prednosti gajenja maline. Na štetočine koje utiču na plod i na greške koje proizvođači prave.

    „Želimo i savremenu proizvodnju maline. Na 32 hektara, zasadom maline se na ovim prostorima bave 152 poljoprivrednika. U cilju povećanja obima proizvodnje, kroz ovaj projekat imamo podršku stručnjaka a na nama je da uložimo dodatna znanja i napore, što uz obezbeđivanje hladnjače, garantuje uspeh poljoprivrede“, zaključio je Sajtarić.

    Menadžer projekta „Socijalno preuzetništvo u svrhu smanjena siromaštva“ Igor Koičić istakao je da se ovim projektom želi unaprediti proizvodnja ali i skladištenje i prerađivanje sirovine iz ovog kraja.

    „Želimo da im pomognemo da unaprede svoja znanja i veštine, što kroz predavanja, što kroz terenske posete. Nastojimo da ih podržimo u naporima da pospeše postojeće resurse i radnu snagu, kao i da, uz podršku oko prinosa, ali i plasmana finalnog proizovda, malinarima i njihovim porodicama pomognemo da povećaju finansijsku dobit“, kazao je Kojičić.

    Zaštitar u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, Tanja Mihajlović ističe da, nakon razgovora na terenu i današnje sesije, malinari ali i stručna lica PSSS imaju jasnu sliku o daljim koracima u proizvodnom procesu.

    „Poljoprivredna savetodavna i stručna služba će i dalje biti spona između profesora Leposavića i malinara sa ovih prostora, uz maksimalnu angažovanost na terenu, kako bi se rešili eventualni problemi“, kazala je Mihajlović, naglašavajući da će stručna lica iz PSSSS, kada je reč o uzgoju maline, na teren izlaziti tri puta nedeljno.

    Prisutnima se obratio i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, podsećajući da povećanje obima proizvodnje znači i povećanje prihoda za poljoprivrednike.

    „Ukupna vrednost projekta „Socijalno preduzetništvokao model za smanjenje siromaštva u poljoprivredi“, koji Grad sufinansira sa 95 000, je oko 400 000 eura. Obuhvaćeno je stotinu poljoprivrednih gazdinstava, a osim edukacije, projektom je predviđeno obezbeđivanje hladnjače. Želimo da uz povećanje otkupne cene brendiramo domaći proizvod, što neminovno poljoprivredne proizvođače sa ovog područja vodi do profita“, kazao je ovom prilikom gradonačelnik Biševac.

    Podsetimo da projekat „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi“ koji partnerski realizuju Grad Novi Pazar, Razvojna agencija Austrije (IDC), Regionalna razvojna agencija Sandžaka „Seda“, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba i „Merhamet“ Sandžak, održavaće i u narednom period ovakva predavanja ali i obilazak poljoprivrednih proizvođača.

    A. Ademović

     

    Podeli
  • Otkriveno zbog čega je misteriozno potamnela zvezda div: Jednog dana će da eksplodira

    Otkriveno zbog čega je misteriozno potamnela zvezda div: Jednog dana će da eksplodira

    Novi podaci sa svemirskog teleskopa Habl ukazuju na to da je neočekivano i privremeno zatamnjenje divovske zvezde Betelgez najverovatnije uzrokovala erupcija vrućeg materijala sa zvezde. Nakon erupcije nastao je ogroman oblak prašine koji je blokirao svetlost koja u našem smeru dolazi s površine Betelgeza.

    Betelgez je stara crvena zvezda koja je porasla do neverovatne veličine zbog složenih evolucijskih promena u nuklearnim procesima koji se dešavaju u njenom jezgru. Zvezda je toliko velika da bi njen prečnik, kada bi se umesto Sunca nalazila u središtu Sunčevog sistema, prelazio orbitu Jupitera.

    Ova zvezda div poznata je i po tome što će jednog dana da eksplodira i da se pojavi na našem nebu kao supernova, pri čemu bi njen sjaj bio vidljiv i danju, a noću bi svojim blještavilom mogla da zaseni čak i Mesec.

    U oktobru prošle godine nenadano je potamnela i sijala je najslabije u 21. veku. Uz to, primećeno je da je izmenila oblik, odnosno da se njena vidljiva forma deformisala. U februaru 2020. njen sjaj počeo se da se vraća na pređašnji nivo, piše ESA.

    Formiranje ogromnog oblaka prašine

    Ovo iznenadno zatamnjenje zaintrigiralo je mnoge astronome, koji su požurili da otkriju šta je tačno uzrokovalo toliko naglu promenu. Podaci s Habla sugerišu da je sjaj zvezde uzrokovao ogroman oblak prašine koji je nastao nakon erupcije izuzetno vruće plazme. Plazma je prodrla do hladnijih spoljašnjih slojeva atmosfere na Betelgezu, gde se ohladila i formirala oblak prašine.

    “Videli smo pomoću Habla da se materijal kretao kroz atmosferu, pre nego što se formirala prašina koja je uzrokovala zatamnjenje zvezde”, rekla je astrofizičarka Andrea Dupri iz Instituta za astrofiziku Instituta Harvard-Smitsonian.

    “Posmatrali smo gustu, vruću regiju u jugoistočnom delu zvezde koja se kretala prema spolja. Ovaj je materijal bio dva do četiri puta svetliji od normalnog sjaja Betelgeza”, kazala je Dupri, te dodala:

    “A onda, otprilike mesec dana kasnije, južna polulopta Betelgeza vidno je postala tamnija. Smatramo da je najverovatniji uzrok tome oblak prašine koji je nastao nakon erupcije koju je uočio Habl. Dakle, Habl nam je dao odgovor o tome šta je izazvalo zatamnjenje”, dodala je astrofizičarka.

    Iako Dupree ne zna što je točno uzrokovalo ovako snažnu erupciju plazme, ona smatra da je taj događaj verovatno povezan s ciklusom pulsiranja zvezde.

    Pulsirajuće zvezde su vrsta promenljivih zvezda. Radi se o pulsiranju njihovih atmosfera gde se one nadimaju i skupljaju pri čemu dolazi do promene u njihovom sjaju.

    Klaus Strašmajer iz Instituta za astrofiziku Potsdam (AIP) u Nemačkoj merio je putem automatiziranog teleskopa STELLar Activity (STELLA) promene u brzini gasova na površini zvezde tokom njenog procesa pulsacije. Uočio je da su vrući gasovi nastali za razdoblja nadimanja Betelgeza. Pretpostavlja da je pulsacija koja se kretala prema površini pomogla prodiranju plazme do viših delova atmosfere.

    Betelgez nam se nalazi relativno blizu, udaljen je od nas oko 725 svetlosnih godina te je do zatamnjenja zapravo došlo u davnoj prošlosti, oko 1300. godine (s obzirom na to da svetlosti treba 725 godina da dođe do nas), prenosi Index.

    Smrt zvezde u supernovi

    Ovom crvenom divu suđena je smrt u eksploziji supernove. Neki astronomi smatraju da je ovo zatamnjenje neka vrsta uvoda u taj događaj ili zbivanje pre supernove, piše NASA.

    “Niko ne zna šta se dešava sa zvezdom odmah pre supernove jer to do sada nismo posmatrali”, objasnila je Dupri.

    “Astronomi su analizirali zvezde možda godinu dana pre njihove supernove, ali ne nekoliko dana, nedelja ili meseci pre eksplozije. Kako god, šansa da će Betelgez uskoro postati supernova je prilično mala”, dodala je Dupri.

    Treba napomenuti da je Betelgez ponovno potamneo od sredine maja do sredine jula, iako ne toliko dramatično kao na početku godine.

    Šta bi se dogodilo s nama ako bi Betelgez ubrzo eksplodirao?

    Kad dođe do supernove, Betelgez bi mogao tokom nekoliko nedelja ili čak meseci snažno da zasija na našem nebu i, kao što je već pomenuto, možda čak zaseni i sjaj Meseca.

    Srećom po nas, nalazimo se izvan “zone smrti”, koja se prostire unutar 50 svetlosnih godina od eksplozije te do nas neće stići nikakva količina smrtonosnog zračenja. Supernova Betelgeza bi u tom slučaju jednostavno bila naučno zanimljiv događaj i izuzetno fascinantan nebeski spektakl.

     

    Izvor: B92

    Foto: depositphoto/agsandrew

    Podeli
  • KORONA „SASEKLA“ DOZNAKE: u Srbiju stiže manje novca iz dijaspore nego ranije

    KORONA „SASEKLA“ DOZNAKE: u Srbiju stiže manje novca iz dijaspore nego ranije

    Iz dijaspore bi ove godine u Srbiju moglo da stigne nekoliko stotina miliona evra manje nego inače, jer se veliki broj srpskih državljana prethodnih meseci vratio sa privremenog rada u inostranstvu, nakon što su zbog korona krize ostali bez posla.

    Tako je globalna pandemija uticala i na visinu doznaka koje su gastarbajteri velikodušno slali svojim porodicama, piše “Blic”.

    Još početkom maja, oko 400.000 građana Srbije vratilo se u otadžbinu jer su počeli da ostaju bez posla, prvenstveno u Nemačkoj i Austriji, ali i po Švajcarskoj, Francuskoj, Americi… Svi oni slali su i do tri milijarde evra godišnje, pa su doznake činile osam odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije.

    Očekivani manjak pokazao se i u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije, prema čijim podacima je u prvih pet meseci ove godine priliv po osnovu doznaka smanjen za 23,8 odsto u odnosu na isti period prošle.

    Tako su lični transferi iz inostranstva od januara do maja 2020. iznosili 1,05 milijardi evra, što je 328,7 miliona evra manje nego 2019.

    Prošlogodišnji priliv po osnovu doznaka, od januara do maja 2019, iznosio je 1,37 milijardi evra.

    Smanjenje priliva u NBS objašnjavaju kao posledicu dešavanja u vezi s pandemijom korona virusa i njenog uticaja na svetska ekonomska kretanja, kao i na mobilnost ljudi.

    U NBS su objasnili, navodi “Blic”, da su prilivi po osnovu doznaka u 2020. bili niži na globalnom nivou, pa samim tim i u Srbiji.

    Inače, lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima građanima Srbije.

    Tokom cele prošle godine, doznake iz inostranstva u Srbiji su dostigle vrednost od 3,51 milijardu evra, u 2018. godini priliv je iznosio 3,53 milijardi evra, a u 2017. godini 2,95 milijardi evra.

    Već tradicionalno, najviše novca stiže od “gastarbajtera” iz Nemačke, pa je tako i u 2019. godini stiglo nešto više od milijardu evra, što je trećina ukupnih doznaka. Na drugo mesto liste zemalja iz kojih naši državljani šalju doznake u Srbiju svrstala se Švajcarska sa oko 500 miliona evra, a treća je Austrija, odakle je prošle godine stiglo oko 290 miliona evra, ali odakle se tokom prethodnih nekoliko meseci, od početka pandemije, i vratilo najviše naših ljudi.

    Prema navodima Svetske banke, doznake su vitalni izvor prihoda za zemlje u razvoju.

    “Aktuelna ekonomska recesija uzrokovana virusom COVID-19 ozbiljno će uticati na mogućnost slanja novca kući, zbog čega je od još vitalnijeg značaja da skratimo vreme oporavka naprednih ekonomija”, istakao je predsednik Grupe Svetska banka Dejvid Malpas.

    Doznake iz inostranstva smanjene su i u susednoj Bosni i Hercegovini, gde su u prvom kvartalu 2020. godine iznosile 636,7 miliona maraka (325,5 miliona evra). To je za 3,4 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Centralne banke BiH.

    Prema podacima Agencije za statistiku BiH, bruto domaći proizvod ove zemlje iznosio je prošle godine 33,4 milijarde maraka (oko 17,08 milijardi evra), pri čemu je priliv doznaka dostigao rekordnih 4,29 milijardi maraka (2,2 milijarde evra).

    To znači da su transferi iz inostranstva učestvovali sa 12,5 procenata u bruto domaćem proizvodu BiH.

     

    Izvor: Tanjug

    Foto: D. Milovanović

     

    Podeli
  • DINAR STABILNO: Evro danas za 117,5863 po srednjem kursu

    DINAR STABILNO: Evro danas za 117,5863 po srednjem kursu

    Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,5863 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na ponedeljak, objavila je Narodna banka Srbije.

    Dinar prema evru vredi isto kao pre mesec dana i kao na početku godine, a na godišnjem nivou je jači za 0,1 procenat.

    Indikativni kurs dinara prema dolaru je ojačao u ponedeljak za 0,2 posto na 99,0200 dinara za dolar.

    Dinar je prema dolaru jači za 4,3 procenta na mesečnom i za 7,1 posto na godišnjem nivou, a u odnosu na početak godine je jači za 6,0 odsto.

     

    Izvor: Kurir.rs/Tanjug

    Foto: EPA

    Podeli