Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Evropa: U Grčkoj više od 5.000 zaraženih, raste broj i u Nemačkoj

    Evropa: U Grčkoj više od 5.000 zaraženih, raste broj i u Nemačkoj

    ATINA – Broj zaraženih korona virusom u Grčkoj premašio je 5.000, nakon što je dnevni broj novozaraženih proteklih nedelja počeo ponovo da raste. U poslednja 24 sata prijavljena su 153 nova slučaja, pa je ukupan broj zaraženih porastao na 5.100, a preminulo je 210 osoba.

    Najveći dnevni broj novoobolelih zabeležen je 21. aprila, kada je bilo 156, prenosi Gardijan.

    Služba civilne zaštite uvela je večeras stroge mere na turističkom ostrvu Paros nedaleko od Atine, a koje će biti na snazi u narednih 10 dana

    Rad barova, restorana i klubova je ograničen do 19 sati, a maske su obavezne u svim zatvorenim i otvorenim prostorima. Sva okupljanja ograničena su na deset ljudi, a žurke, ulični marketi, sajmovi i religiozni skupovi su zabranjeni.

    Nemačka: Nastavlja se rast broja zaraženih,još 1.147 slučaja

    U Nemačkoj je zabeleženo 1.147 novih slučajeva korona virusa, čime je ukupan broj zaraženih dostigao 214.214, pokazuju danas objavljeni podaci Instituta za zarazne bolesti “Robert Koh”.

    To je porast u broju zaraženih u odnosu na dan ranije kada je registrovano 1.045 obolelih, što je bio prvi put posle tri meseca da je broj novozaraženih premašio 1.000.

    Broj preminulih danas je povećan za osam, na 9.183, pokazuju podaci Instituta “Robert Koh”, a prenosi Rojters.

    Albanija: 127 novozaraženih, 6 preminulih

    U poslednjih 24 sata u Albaniji je registrovano 127 novozaraženih virusom kovid, dok je šestoro preminulo od posledice tog virusa, prenosi portal a1on.

    “I pored svih napora zdravstvenih radnika u poslednjih 24 sata preminulo je šest pacijenata, a ukupan broj preminulih iznosi 188. S druge strane ovaj opasni virus u poslednjih 24 sata su pobedila 32 pacijenata, ukupno 3.155”, saopštili su iz albanskog Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite.

    Od početka pandemije u toj zemlji je obavljeno 44.295 testiranja, ukupno pozitivnih je bilo 6.016, dok su u ovom trenutku 2.673 aktivnih slučaja.

    Juče se ispred Infektivne klinike u Tirani skupio veći broj članova porodica i rođaka pacijenata nezadovoljnih zbog nedostatka informacija o zdravstvenom stanju njihovih najbližih.

     

    Izvor: Tanjug

    EPA-EFE (Ahmad Yusni)

    Podeli
  • DANAS ISPLATA 18.000 DINARA Novi minimalac za preduzeća koja su već koristila pomoć

    DANAS ISPLATA 18.000 DINARA Novi minimalac za preduzeća koja su već koristila pomoć

    Oko 18.200 dinara, koliko iznosi 60 odsto minimalne zarade, država će zaposlenima isplatiti danas, u okviru drugog paketa mera pomoći privredi. To je podrška za 235.372 preduzeća koja su učestvovala i u prvom krugu pomoći države privredi, usled uticaja pandemije virusa korona.

    Za ova preduzeća, koja nisu morala da se prijavljuju za drugi krug pomoći jer su prijavljena automatski, iz budžeta će biti opredeljeno 18,4 milijardi dinara. Tako će 1.016.535 zaposlenih dobiti novčanu pomoć.

    “Onaj koji je ostvario pravo, a novac ne želi, ili ne ispunjava uslove, samo ne treba da ga troši i sredstva će biti automatski vraćena u budžet, najkasnije do 31. oktobra”, rekao je ranije ministar finansija Siniša Mali.

    To praktično znači, da će svi oni radnici koji su tokom prethodnih meseci primili po 90.000 dinara, dobiti još po 36.000 dinara, a sve ukoliko se njihovi poslodavci ne odluče da novac ipak ostave u trezoru države.

    Isplata novca će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo, istakao je Mali, za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima.

    Najveći broj radnika će platu ponovo primiti iz dva dela, kao što je to bio slučaj tokom sprovođenja prvog paketa mera. Ipak, postoji mogućnost i da poslodavac isplati celu zaradu, kao što je to činio pre krize, a da dodatak koji dobija od države bude dodatak na platu. S druge strane, imajući u vidu da gotovo da nema kompanije u Srbiji kojoj poslovanje zbog trenutnih okolnosti nije ozbiljno narušeno, malo je poslodavaca koji će i biti u mogućnosti da na takav način postupe.

    Uslov za dobijanje državne pomoći je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon dobijanja 60 odstoposlednje minimalne zarade.

    I novoosnovana preduzeća imaju pravo na pomoć

    Drugi paket omogućava i preduzećima osnovanim između 15. marta i 20. jula da mogu da dobiju podršku, ali će za nju morati da se prijave, a novac će im na račune leći u septembru.

    “S obzirom da je prijavljivanje tokom avgusta, do kraja avgusta, u septembru će dobiti dve minimalne zarade, to je veoma važno da i novoosnovanim privrednim društvima damo mogućnost da dobiju novac iz drugog paketa”, rekao je ministar finansija.

    Prema podacima Agencije za privredne registre, takvih firmi ima ukupno 13.550.

    Potrebno je da nove firme do 15. septembra podnesu PPP-PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine. Za te firme biće otvoreni posebni namenski računi.

    Podsetimo, država je privredu, u sklopu prvog ekonomskog paketa pomoći, podržala sa tri mesečna minimalca. Prvi je na račune kompanija uplatila početkom maja, drugi 4. juna, a treći 7. jula. Velika preduzeća dobila su tri puta po 15.000 dinara za svakog radnika, a svi ostali po 30.000, odnosno po ceo minimalac.

     

    Izvor: Blic

    Foto: SHUTTERSTOCK

     

    Podeli
  • Visoke kazne za spaljivanje strništa

    Visoke kazne za spaljivanje strništa

    Usled spaljivanja strništa poljoprivrednici prave veliku štetu kako na zemljište tako i na okolinu. Tim povodom Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva kao i Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdali su upozorenje za sve poljoprivredne proizvođače da ne spaljuju žetvene ostatke odnosno strnište jer će kazne biti visoke.

    Paljenje strnjike veliki je problem u celoj Srbiji. O čemu svake jeseni govore nadležni, koji apeluju na poljoprivrednike da odaberu drugačiji način da očiste njive, ako ni zbog čeg drugog onda zbog kazni koje su za ovo delo propisane zakonom.

    „Što se tiče zabrana, one su i ove godine sankcionisane. Ukoliko se otkrije da se neko bavi ovom nedozvoljenom radnjom, gazdinstvo će mu biti 2 godine u negativnom, odnosno pasivnom stausu i neće moći da ostvaruje nikakve subvencije. Kazne za poljoprivredno gazdinstvo su 100.000 dinara a za pravna lica od 300.000 do milion dinara“, kazao je savetodavac za ratarstvo i povrtarsvo Smail Ejupović.

    Poljskim požarima u prilog idu visoke temperature i dugi sušni periodi. Ne bi trebalo zaboraviti da se paljenjem strnjike gubi organska materija u zemljištu, objašnjavaju stručnjaci.

    „Spaljivanje tih žetveneih ostataka ima višestruke štete. Osim toga što se uništava azot i mikroflora u zemljištu, gde usled toga dolazi do gubutka prinosa, uništavaju se i neka staništa životinja, zagađuje se životna okolina i brojne druge konsekvence koje iz toga proizilaze“, objasnio je Ejupović.

    On naglašava da bi žetvene ostatke trebalo zaorati tako da minerali ostanu u zemljištu.

    „Što pre nakon žetve potrebno je strništa zaorati na dubini od 10 do 15 cm, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostatka. U toku zaoravanja treba dodati azot radi boljeg razlaganja žetvenih ostataka kako bi se dobila bolja plodnost zemljišta. Osim toga poželjno je aplicirati i mineralno đubrivo kao i stajnjak. Ovako pripremljeno zemljište treba ostaviti dan – dva i nakon toga posle oranja brazdu zatvoriti upotrebom valjka, drljače ili setvospremača, da bi se zemljište izravnalo i time umanilo gubitak vlage,“ pojasnio je Ejupović.

    Paljevine su posebno opasne za vozače, a ljudskih žrtava zbog dima na putevima ima gotovo svake godine, ističu nadležni.

    A. Ademović

    Podeli
  • Na Arktiku nestale 2 sante leda stare 5.000 godina

    Na Arktiku nestale 2 sante leda stare 5.000 godina

    Novi satelitski snimci NASA pokazali su da su dve velike sante leda u kanadskom zalivu Svetog Patrika u potpunosti nestale.

    Veća santa je imala površinu od 3 kvadratne milje, a manja 1,1 milju i od 1959. godine se smanjuju zbog globalnog otopljavanja, prenosi Tanjug.

    Naučnici su procenili da su sante nastale pre oko 5 hiljada godina i da su u periodu od 16. do 19. veka, u razdoblju poznatom kao „malo ledeno doba“, bile znatno veće.

    Od 2015. godine ove dve sante su počele ubrzano da se tope, pa je bilo izvesno da će nestati u skorijoj budućnosti, ali Mark Sirizi, iz Nacionalnog centra za proučavanje snega i leda, kaže da je ipak iznenađen da su nestale znatno brže nego što je predviđeno.

    „Jednostavno, na Zemlji je previše toplo“, rekao je Sirizi i dodao da je nestanak dve sante iz zaliva Svetog Patrika ozbiljno upozorenje na to šta se dešava na Arktiku.

     

    Izvor: Sputnik

    Foto: CC0 / piksabej

    Podeli
  • SUTRA POČINJE ISPLATA: Svakom zaposlenom po 18.000 dinara

    SUTRA POČINJE ISPLATA: Svakom zaposlenom po 18.000 dinara

    Država će sutra isplatiti 60 odsto minimalne zarade, odnosno oko 18.000 dinara po zaposlenom, za 235.372 privredna subjekta u kojima radi 1.016.535 zaposlenih, a za tu svrhu iz budžeta biće opredeljeno 18,4 milijardi dinara.

    Jedna od najvećih promena u odnosu na prvi paket mera je ta što je drugi paket usmeren i na privredne subjekte koji su osnovani nakon 15. marta, a najkasnije do 20. jula ove godine.

    Prema podacima Agencije za privredne registre, takvih firmi ima ukupno 13.550.

    Novac će novoosnovanim firmama na račune leći u septembru, i to u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom.

    Potrebno je da nove firme do 15. septembra podnesu PPP-PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.

    Za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biće otvoreni posebni namenski računi.

    Druga uplata za sve ostale privredne subjekte, koji su već koristili pomoć, sledi u septembru, a za jedan mesec biće odloženi porezi i doprinosi na zarade.

    Svi koji su dobili minimalnu zaradu u julu, neće morati da se prijavljuju za novi paket podrške, već će biti prijavljeni automatski.

    “Onaj koji je ostvario pravo a novac ne želi, ili ne ispunjava uslove, samo ne treba da ga troši i sredstva će biti automatski vraćena u budžet, najkasnije do 31. oktobra”, izjavio je ranije ministar finansija Siniša Mali.

    Ministar je napomenuo da poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, odnosno najkasnije do kraja godine.

    Isplata novca će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo, istakao je Mali, za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima.

     

    Izvor: Kurir.rs/Tanjug

    Foto: Shutterstock

    Podeli