ISTRAŽIVAČI u Nemačkoj i Britaniji otkrili da 35 odsto onih koji nisu dobili kovid imaju T-ćelije, koje su ih zaštitile od korona virusa.
I oni koji nisu preležali mogu da imaju imunitet na njega zahvaljujući specifičnim T-ćelijama, otkrilo je najnovije istraživanje svetskih naučnika, a potvrđuju ga i srpski stručnjaci!
Studija objavljena u naučnom časopisu Nejčer, koju su sproveli istraživači iz raznih institucija u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, otkrila je da među 68 zdravih ispitanika u Nemačkoj, koji uopšte nisu imali koronu, 35 odsto njih ima takozvane T-ćelije u krvi koje su bile reaktivne na kovid 19, prenosi CNN.
T-LIMFOCITI
– T-ćelije su deo imuniteta i pomažu nam u zaštiti tela od infekcije. Reaktivnost T-ćelija ukazuje da je imunosistem možda imao neko ranije iskustvo u borbi sa sličnom infekcijom i da može da koristi tu memoriju da pomogne u borbi protiv nove infekcije. Oni su verovatno stečeni u prethodnim endemskim infekcijama drugim vrstama virusa korona. Upotreba ove T-ćelijske memorije sa još jednom sličnom infekcijom u odgovoru na novu infekciju zove se „unakrsna reaktivnost“ – objasnio je dr Ameš Adaldža, viši naučnik Centra za zdravstvenu sigurnost na Univerzitetu Džons Hopkins.
Imunolog prof. dr Borislav Kamenov objasnio je da je u potpunosti saglasan sa ovom studijom i da je ključ u odbrani od korone u određenoj dozi T-ćelija u organizmu, koje bi bile prirodna odbrana od kovida 19 ili koje ne bi dozvolile virusu da razvije tešku kliničku sliku kod pacijenata.
DECA REĐE OBOLEVAJU
U principu, kako je naglasio, moguće je proveriti da li neko ima T-ćelije.
Ali to je komplikovan proces i nije prost kao testiranje na antitela. I zato se radi samo u svrhe naučnih istraživanja – kazao je prof. dr Kamenov. – Deca ređe obolevaju od korone i imaju lakšu kliničku sliku jer imaju nenarušen prirodni, urođeni imunitet, za koji ne treba prethodno iskustvo ili pamćenje organizma.
T-ćelije, odnosno T-limfociti, stvaraju se tokom života kada ljudski organizam dolazi u kontakt sa T-antigenom. To može da bude i kovid, ali i neki drugi antigeni koji su univerzalni od drugih virusa i koji stvaraju taj unakrsni imunitet, kada prebolimo određenu vrstu zaraze. Mislim da je naše stanovništvo dosta zaštićeno be-se-že vakcinom protiv tuberkuloze, koja se kod nas dobija na rođenju. Ta vakcina je, zapravo, izmenjeni odgovor ćelija na infekciju i ona ne dozvoljava žestoke reakcije organizma i tešku kliničku sliku ako osoba koja ju je primila u budućnosti dođe u kontakt s virusom – naglasio je prof. Kamenov.
Dodaje da je važno da ne dođe do „prekoračenja nužne odbrane organizma“.
– T-ćelije zapravo ubijaju zaraženu ćeliju. Međutim, tokom života naš imunosistem može da stekne i previše „negativnog iskustva“ u borbi sa raznim virusima, trovanjem, aerozagađenjem i onda ne možemo da se odbranimo od novih zaraza. U tom slučaju, organizam je jednostavno slab i ne može da da jak imuni odgovor na virus. Zato je, pored maski i distance, ključ u podizanju imuniteta stanovništva. Naravno, saglasan sam da bi trebalo otkriti i vakcinu – rekao je on.
DR AMEŠ ADALDžA: TEŽINA KLINIČKE SLIKE
– Deca i mladi relativno su pošteđeni teških posledica kovida i jedna hipoteza bi mogla da bude ta da su T-ćelije u mlađim godinama aktivnije i mnogobrojnije, negoli u starijim. Ako bismo uporedili T-ćelije kod ljudi sa teškom i blagom infekcijom, možda bismo mogli doći do zaključka da su teže posledice povezane s manje unakrsno reaktivnih T-ćelija i obrnuto. U toj pretpostavci postoji biološka verodostojnost. Mada je jasno da prisustvo T-ćelija ne sprečava da se zarazimo, možda može da reguliše težinu infekcije – izjavio je dr Ameš Adaldža.
Izvor: Kurir
Foto: Despositphotos
