Author: Alma Ademovic

Aktuelna finansijska politika američkih vlasti potkopava poverenje u dolar i prisiljava investitore da kupuju zlato što je aktivnije moguće. Takav komentar objavila je jedna od glavnih svetskih investicijskih banaka Goldman Saks, piše Blumberg.

Analitičari Goldman Saksa tvrde da su strahovi od inflacije u zemlji naglo porasli. Rasprava se promenila tokom očekivane odluke Kongresa o novom krugu fiskalnih podsticaja za jačanje privreda, prenosi Seebiz.

U tekućoj godini Federalne rezerve (Fed) već su povećale svoj saldo na 2,8 biliona dolara. Goldman Saks otvoreno je govorio o posledicama takvih podsticaja. Analitičari prepoznaju i predstavljaju širu sliku koja se odražava na inflaciju.

Banka je objavila da će cena zlata ove godine porasti na 2.300 dolara po unci, što je znatno više od ranije najavljenog rekorda – dve hiljade dolara. Trenutno je glavno sredstvo za očuvanje imovine već naraslo na 1.950 dolara. Pad realnih kamatnih stopa u SAD-u mogao bi gurnuti cenu zlata na rekordne nivoe, kažu bankari.

Na kraju jula dolar je pao na dvogodišnji minimum u odnosu na evro. Trend se intenzivirao kada je Evropska unija objavila plan privrednog oporavka težak 750 milijardi evra.

U jun, bivši predsednik investicijske banke Morgan Stanli i profesor sa Univerziteta Jejl Stephen Roach predvideo je da će dolar izgubiti trećinu svoje vrednosti u 2021.-2022. Svoju prognozu objasnio je nakupljenim problemima američke ekonomije.

Izvor: Blic

Foto: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA

Pravna lica, odnosno preduzetnici imaju rok do sutra da dostave Agenciji za privredne registre (APR) svoje redovne godiššnje finansijske izvešštaje za 2019. godinu.

APR će sutra, kada ističe taj rok, obezbediti dežurstva u Registru finansijskih izvešštaja i Servis desku do ponoći, a ta agencija je, zbog velikog broja obveznika koji su dostavljali izveštaje u prethodna dva dana, obezbedila i dežurstva 1. i 2. avgusta od 9 do 15 časova.

Kako je saopštila APR u petak, očekivalo se da do isteka roka još oko 25.000 obveznika dostavi svoje izvešštaje. Do tada je 246.264 obveznika ispunilo ovu obavezu.

Od tog broja 189.934 obveznika dostavilo je redovne godiššnje finansijske izvešštaje istovremeno sa podacima za statističke potrebe, 28.046 je dostavilo izjave o neaktivnosti, dok je redovne godiššnje finansijske izvešštaje samostalno dostavilo 28.284 obveznika.

Dežurstva u APR su obezbeđena radi pružžanja stručne pomoći u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem finansijskih izvešštaja i tehničke podršške obveznicima za rad u informacionom sistemu za elektronsko sastavljanje i dostavljanje izvešštaja.

Rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja izuzetno je ove godine produžžen, u skladu sa Uredbom o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupšštine privrednog drušštva i dostavljanje godiššnjih i konsolidovanih finansijskih izvešštaja privrednih drušštava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika…

Na internet stranici Agencije, u okviru Registra finansijskih izvešštaja, objavljene su informacije, odnosno instrukcije u vezi sa dostavljanjem redovnog godiššnjeg finansijskog izvešštaja za 2019. godinu, u formi pravila, tehničkih i korisničkih uputstava, kao i video uputstava.

Izvor: Tanjug

Foto: PROFIMEDIA

Vlada Srbije početkom aprila preporučila je poslodavcima da promene akta kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđenog COVID-a, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana naknada zarade u visini od 100 procenata, i ta preporuka i dalje važi, navodi se u odgovoru Tanjugu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Vlada Srbije je preporukom poslodavcima obuhvatila i bolovanje koje je nastupilo kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest COVID, naložena mera izolacije ili samoizolacije.

“Odsustvo sa rada se dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova…) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad – doznakom, u skladu sa zakonom”, navodi se u zaključku Vlade Srbije.

Ministarstvo naglašava da ovaj Zaključak Vlade Srbije nije vremenski ograničen na period vanrednog stanja.

Kako se navodi na osnovu prava iz Zakona o radu, a u skladu sa preporukom koju je Vlada dala, izvršene su izmene i dopune posebnim kolektivnih ugovora za zdravstvene ustanove, socijalnu zaštitu, državnu upravu, lokalnu samopoupravu, MUP, predškolsko obrazovanje, visoko obrazovanje, studentski standard…

Zakonom o radu je naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana odsustva sa rada zaposlenog i to najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, sa mogućnošću da se isto pravo utvrdi u većem iznosu kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Ministarstvo navodi da nema smetnji da poslodavci, svojim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, urede veću naknadu zarade za slučaj odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, od naknade koja je uređena Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

“Nema smetnji da se utvrdi naknada zarade u većem iznosu nego što je to uređeno zakonom. Mogućnost ugovaranja, odnosno utvrđivanja većeg prava od zakonski utvrđenog iznosa naknade zarade, zavisi od finansijske situacije konkretnog poslodavca”, zaključuje Ministarstvo.

Izvor: Tanjug

Foto: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

SARAJEVO – Predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan razgovarali su telefonom o pandemiji korona virusa i otvaranju granica BiH za državljane Turske.

Kako prenosi bosanski portal Klix , Džaferović i Erdogan su tokom telefonskog razgovora čestitali jedan drugome Kurban bajram, uz uzajamne žželje za prosperitetom obe države i njihovih naroda.

Razmenili su i informacije o pandemiji korona virusa u obe države i njenim posledicama.

Kako je saopšteno, Džaferović je zahvalio za pomoć koju je Turska među prvima pružila BiH, a Erdogan je ponovio spremnost da se ta pomoć nastavi u slučaju potrebe.

Tema razgovora bila je i bilateralna saradnja i saradnja u regionu, uz poseban naglasak na trilateralni mehanizam saradnje. Džaferović je izrazio uverenje da će Savet ministara BiH u najskorije vreme doneti odluku o otvaranju granice BiH za državljane Turske.

Izvor: Tanjug

Foto: RTV (Vesna Milanović Simičić)

Niš — Irska avio-kompanija Rajaner danas je obnovila letove iz Niša ka Berlinu, posle četiri meseca pauze zbog pandemije korona virusa.

Kako se navodi u zajedničkom saopštenju irske niskobudžetne kompanije i Aerodroma Srbije, Berlin je tako prva linija Rajanera koja se realizuje u letnjem redu letenja.

Linija do Malte se očekuje sredinom avgusta meseca kada vlasti te zemlje ukinu restrikcije za putovanja.

Građani Srbije sada mogu da planiraju letnji odmor po, kako se navodi, najnižim cenama, pridržavajući se novih zdravstvenih mera koje je Rajaner preporučio kako bi zaštitio zdravlje svoje posade i kupaca.

U sklopu obnove letova iz Niša ka Berlinu, irska kompanija je pokrenula prodaju sedišta po ceni od 26,99 evra u jednom pravcu i to za putovanja do oktobra 2020. godine, a uz uslov da budu rezervisana do srede 5. avgusta, isključivo na zvaničnoj veb stranici avio-kompanije “www.ryanair.com”.

“S obzirom da će sedišta po ovim cenama brzo biti prodata, putnici bi trebalo da se što pre prijave na ”www.ryanair.com” i izbegnu da propuste ovu priliku”, rekla je Olga Pavlonka predstavnica Rajanera.

Dušan Knežević, predstavnik niškog aerodroma “Konstantin Veliki” rekao je da obnova letova Rajanera povećava broj destinacija sa tog aerodroma.

“Pored leta za Berlin, očekujemo da će se destinacije na kojima je Rajaner leteo iz Niša pre pandemije postepeno obnavljati, kao i da će se uvesti nove”, rekao je Knežević, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos