Author: Alma Ademovic

U podmorju oko južnog polarnog kontinenta na planeti naučnici procenjuju da se nalazi čak četvrtina svih podzemnih količina metana na svetu.

Metan je gas koji čak 84 puta snažnije zagreva atmosferu nego CO2. Odranije se znalo da naveliko počinje da curi s otapanjem permafrosta u Sibiru, ali nikad na polarnom kontinentu. Zbog budućnosti života na Zemlji i čovečanstva, naučnici su zgroženi otkrićem.

U podmorju oko južnog polarnog kontinenta naučnici procenjuju da se nalazi čak četvrtina svih podzemnih količina metana na svetu. Objavljeno istraživanje troje naučnika u časopisu „Rojal sosajeti“ otkriva ne samo prvo poznato veliko curenje metana na Antarktiku, nego i to tamo da godinama od početka curenja oko izvora metana na morskom dnu nema bakterija koje bi taj metan proždirale i sprečavale njegov odlazak u atmosferu.

Sibir — riznica ruskog zlata, platine, nikla, bakra, obojenih metala

„Taj nedostatak konzumacije metana (od bakterija) najvažnije je otkriće. To nije dobra vest. Mikrobima je trebalo više od pet godina da se uopšte tamo pojave, a čak i tad metan je nastavio rapidno da curi s dna“, komentarisao je za „Gardijan“ Endru Turber sa Univerziteta države Oregon koji je radio na istraživanju.

„Metanski ciklus je apsolutno razlog za to da se društvo zabrine. Smatram to neopisivo zabrinjavajućim“, dodao je ekstremno dramatičan opis stanja, prenosi portal Buka.

Curenje metana s morskog dna u vodama oko Antarktike, navodi se u istraživanju, ronioci su prvi put uočili još 2011, pukom slučajnošću.

Na isto mesto u Rosovom moru uspeli su da se vrate tek posle pet godina kako bi mesto curenja detaljno proučili. A potom je sledio laboratorijski deo posla.

Tu na red dolazi i najdramatičniji deo otkrića. Curenje metana s dna mora, prvo kroz morske vode prema površini, a onda dalje u atmosferu, deo je prirodnih ciklusa. Takvi ispadi povremeno se događaju i usled bušenja podmorja u potrazi za naftom i plinom, na primer u Severnom moru, što ponekad doseže razmere katastrofe.

Međutim, prirodna zaštita u tim slučajevima su kemosintetske bakterije koje energiju za svoj život crpe iz molekula metana. Ovde se dogodilo to, navode naučnici u svom opisu istraživanja, da je i pet godina od otkrića oko izvora curenja pronađeno da od svih mikroorganizama, na one koji konzumiraju metan, praktično ga jedu, otpada samo 4 posto od svih populacija mikroba.

„Zajednica mikroba nije se razvila dovoljno da stvori dovoljan filter kako bi se sprečilo curenje metana iz sedimenta“, stoji u rezultatima istraživanja.

Kao razlozi za to navodi se vrlo niska temperatura mora i visoke koncentracije sulfata. Razlozi za curenje metana najverovatnije nisu posledice već postojećeg globalnog zagrevanja. Koliko god je dramatična vest o novom velikom curenju metana kao još jednog velikog ubrzivača klimatskih promena, bitno je znati da ovaj incident ne spada u spiralu samogenerišućih klimatskih promena.

Koliko je metan opasan po prirodu, odnosno po klimatske promene, pokazuju ilustracije američkih EPA-e i EDF-a. Prema njihovim podacima, emisije stakleničkih gasova, u ekvivalentima CO, 2018. godine bile su takve da se 81 posto odnosilo na CO, čak 10 posto na metan, 7 posto na azotove okside i 3 posto na gasove na bazi fluora.

Arktik — moguća tempirana metanska bomba?

Metan u atmosferi ne ostaje tako dugo kao CO, ali u prvih 20 godina atmosferu zagreva čak 84 puta snažnije nego CO. Metan dolazi u atmosferu iz prirodnih i umetnih izvora, ali se u svim slučajevima, osim jednog, odnosi na procese oko nafte, gasa i ugljenika. Onaj jedan slučaj odnosi se na stočarstvo, odnosno na probavne plinove koje ispuštaju životinje koje čovek masovno uzgaja u mesnoj industriji.

Pre nekoliko godina 16 istraživanja dovelo je do zaključka da metan iz čovekovog sveta ili onoga što je čovek prouzrokovao, curi u atmosferu čak 60 posto gore nego što se mislilo.

Reč je o velikoj razlici po sudbinu sveta. Od Klimatske konferencije u Parizu postalo je jasno da je prag izbegavanja najgorih posledica po čovečanstvo i prirodu zagrevanje od 1,5 stepena. Sljedeći prag je 2 stepena.

Preko 2 stepena, smatra se, klimatske promene širom sveta više se ne bi mogle zaustaviti, bivale bi sve gore i dovele do višestruko gorih zagrevanja i kataklizme.

 

Izvor: Sputnik

Foto: CC0

U Srbiji će danas vreme biti pretežno sunčano i toplo, dok je uveče moguće naoblačenje uz lokalne pljuskove i grmljavinu.

Duvaće slab do umeren severni i severoistočni vetar.

Najniža temperatura kretaće se od 13 do 20, a najviša od 28 na severu, do 33 stepena na jugoistoku Srbije.

U petak i subotu biće promenljivo oblačno, mestimično s pljuskovima i grmljavinom, a u subotu i malo svežije. Od nedelje će biti pretežno sunčano i toplo.

 

Izvor: Kurir.rs/Beta

 

NAJVIŠE mi nedostaje miris mog sina kad ga poljubim, miris moje žene – kaže Žan Mišel Maillard koji pati od anosmije, simptoma koji pogađa sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom.

Anosmija je gubitak mirisa, nevidljivi hendikep s kojim je psihički teško živeti i za koji nema pravog leka. Sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom pati od anosmije, a neki od njih suočavaju se i s dugoročnim gubitkom mirisa.

Ona ti oduzme sve mirise u životu, to je pravo mučenje – kaže Mailard. – Takva vam dijagnoza onemogućuje da udahnete miris sveže jutarnje kafe, sveže pokošene trave ili miris sapuna na koži. Važnosti čula mirisa postaneš svjestan tek pošto ga izgubiš.

Ljudi s anosmijom ne mogu da reaguju na opasnosti, ne mogu da osete miris dima, curenja plina ili neoprane kante za smeće. I konzumiranje hrane potpuno je drugačije iskustvo jer se ne možem osetiti miris onoga što vole najviše da jedu.

Nosni polipi, hronični rinitis, dijabetes, Alchajmer ili Parkinsonova bolest samo su neki uzroci anosmije, a sada se na istome spisku našao i koronavirus. Kada ljudi trajno izgube čulo mirisa primete stvarne promene u kvalitetu života i onda se kod njih rayvija depresija.

Ako takvo stanje potraje treba potražiti stručnu pomoć.

Biti bez čula mirisa na mesec dana ne predstavlja veći problem – kaže Mailard. – Ali, posle dva meseca to postaje problem, a nakon šest meseci pojedinac se zatekne potpuno sam u zamci.

Nema specifične terapije za lečenje anosmije. Treba pronaći uzrok. Prvi podaci pokazuju da se oko 80 posto pacijenta s kovidom-19 oporavi za manje od mesec dana, a često i brže ya osam do 10 dana. Ostalima ta bolest može uništiti mirisne neurone koji detektuju mirise, ali dobra je vest da se oni mogu regenerisati.

Dve pariske bolnice, Rotšild i Lariboser, objavile su studiju “CovidORL” o tom fenomenu, testirajući različite načine ispiranja nosne šupljine.

Lečenje na bazi kortizona pokazalo se dobrim i uliva nadu.Drugi je pristup ponovno učenje mirisa, odnosno nastojanje da se pacijent priseti mirisa.

Savet je da se izabere pet mirisa namirnica ili začina, poput cimeta, tamjana i sličnih i udisati njihove mirise i istovremeno posmatrati začine ili namirnice dvaput dnevno po pet do 10 minuta. Postoji i program ponovnog učenja mirisa pomoću eteričnih ulja. Na stotine ljudi zaraženih kovidom-19 javilo se i tražilo pomoć jer su izgubili čulo mirisa.

 

Izvor: Novosti

Foto: Despositphotos

Ženeva — U proteklom danu u svetu su zabeležene skoro 203.000 novih slučajeva korona virusa, čime je ukupan broj zarazenih porastao na 14,76 miliona, podaci su SZO.

Kako je saopšteno, u prethodnom danu preminulo je više od 4.000 ljudi, čime je broj smrtnih slučajeva premašio 612.000.

SZO precizira da je prijavljeo 202.726 novih slučajeva, što je manje nego prethodnog dana, kada ih je bilo više od 213,600.

Smanjen je i broj preminulih, s obziromna to da ih je juče bilo 5.111, prenosi Tas s.

Najveći broj novozaražnih prijavljen je u Severnoj i Južnoj Americi, 109.052, čime je ukupan broj zaraženih porastao na 7.811.127.

Najviše prijavljenih slučajeva i dalje imaju SAD, a slede Brazil, Indija, Rusija, Južnoafrička Republika i Peru.

SZO objavljuje zvanične podatke koje dobija od država članica

Drugi sajtovi koji sa bave prenosom podataka o broju zaraženih i preminulih ranije su naveli da je broj zaraenih prešao 15 miliona.

 

Izvor: Tanjug

Christopher Furlong, Getty images