Author: Alma Ademovic

U Austriji je, u protekla 24 sata, zabaležen dramatičan porast broja novozaraženih korona virusom, koji je ponovo dostigao trocifreni broj, prvi put posle sredine aprila.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, broj novozaraženih povećao se u odnosu na jučerašnji dan, za 107 slučaja.

Najveći broj novozaraženih registrovan je u pokrajini Gornja Austrija sa čak 61 slučajem.

Na drugom mestu je Beč sa 24, a zatim sledi štajerska sa 9, Donja Austrija sa 7, Tirol sa 3, Salcburg sa 2 i Burgenland sa 1.

Proteklih dana broj novozaraženih oscilirao je između 25 i 60, ali se nazirao rast.

Od početka epidemije korona virusa u Austriji je pozitivno testirano 17.778 osoba, od kojih je 16.491 izlečena.

Trenutno je hospitalizovano 74 kovid pacijenata, od kojih devet na intenzivnoj nezi.

Od početka epidemije, krajem februara, testirano je ukupno 620.866 osoba.

Novi klasteri korona virusa u Austriji vezani su za manifestacija u zatvorenim prostorima, proizilazi iz analiza aktuelne situacije.

Ministar zdravlja Rudolf Anšober pre svega je zabrinut zbog regionalnih žarišta i smatra da je uzrok tome smanjenje svesti od opasnosti od korona virusa u delovima stanovništva.

Novi klaster u pokrajini Gornjoj Austriji, takodje je prouzrokovan jednom manifestacijom u zatvorenom prostoru.

Tako je 38 osoba u Lincu zaraženo korona virusom, od kojih 15 pripada jednoj rumunskoj verskoj zajednici i njihovom okruženju.

Oni su prisustvovali verskim službama u malom prostoru, a grad Linc smatra da tom prilikom nije poštovana mera obavezne distance.

I pored toga, posledica neće biti, izuzev apela gradskih vlasti na samoodgovornost građana.

 

Izvor: Tanjug

Foto: mediagroup.rs

 

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je da bi bilo pošteno da se Ministarstvo pripremi za održavanje online nastave u septembru, jer ima dobru platformu i uslove da ponovo pokrene časove od kuće.

On je za današnju “Politiku” rekao da to još nije bila tema na sednicama Kriznog štaba, ali da namerava da je pokrene na sastanku tog tela u julu i aktivnije se posveti tom pitanju.

“Već imam razrađene planove za starije osnovce, srednjoškolce i studente, sa njima neće biti problema. Mogli bismo da im uvedemo kombinovani nastavni režim u okviru koga bi deo gradiva učili od kuće, a samo povremeno, podeljeni u grupe, dolazili u obrazovne ustanove”, rekao je Šarčević.

Više scenarija za mlađe osnovce

On je dodao da su veći problem đaci od prvog do četvrtog razreda jer ne mogu da budu sami kod kuće, zbog čega za njih treba spremiti više scenarija.

Obustaviti maturske proslave

Kada se radi o maturskim proslavama, Šarčević kaže da one za sada nisu decidno zabranjene, ali da bi bilo mudro da se obustave i da maturanti izdrže bez slavlja bar još dve nedelje.

“Bitno je da se đaci ne okupljaju bar još 15-ak dana, pa krajem jula i u avgustu neka slave koliko hoće. Ako sada slave bilo u zatvorenom ili na otvorenom prostoru ne sme ih biti više od 200, svi moraju nositi maske i biti na distanci. Ne verujem da bi se nekome svidela takva proslava mature”, zaključio je Šarčević.

 

Izvor: Tanjug

Foto: ZORAN LONČAREVIĆ / RAS SRBIJA

 

 

Moratorijum od 90 dana na otplatu kredita i ostalih obaveza istekao je za najveći broj klijenata banaka koji treba da nastave sa isplatom privremeno odloženih rata, a o eventualnom produženju moratorijuma i drugim olakšicama odlučivaće banke u svakom slučaju posebno.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Tanjug da će banka za svakog klijenta posebno donositi odluku ako ne može da nastavi plaćanje usled opravdanih razloga.

Prema njegovim rečima, nekoliko hiljada klijenata, koji su prihvatili moratorijum, počeli su da isplaćuju svoje obaveze i pre njegovog istekao od 90 dana.

Narodna banka Srbije (NBS), koja je 18. marta propisom uvela moratorijum kao meru za očuvanje finansijskog sistema u uslovima pandemije virusa korona, nije dala zvaničnu potvrdu o njegovom produžetku.

Vasić je rekao Tanjugu da klijenti još nisu tražili produženje moratorijuma i da je sve svar dogovora sa bankama.

“Za klijente je bitno da ako imaju neki problem da se jave banci i nađu rešenje. Sa stanovišta banaka je važno da razumeju klijente, moratorijum je doneo NBS, a banke su ga sprovele u delo i sada je trenutak da vidimo ko od klijenata može da plaća, a ko stvarno ne može iz objektivnih razloga”, rekao je Vasić.

Navodi da se procenjuje da je moratorijum vredan oko dve milijarde evra i dodao da nisu svi građani i privednici prihvatili prekid u otplati, pošto je tu vrstu olakšice prihvatilo 93 odsto građana i oko 94 odsto prvirednika.

To znači da su veliki klijenti i preduzeća, između 30 i 40 odsto, nastavili da izmiruju svoje obaveze, rekao je on i dodao da je, ipak, najviše mikro, malih i srednjih preduzeća koristilo moratorijum.

Vasić ističe da je bankarski sektor imao rast prethodnih godina tako da je mogao bez problema da izgura moratorijum i poručuje:

“Sada je trenutak da se završi taj eknomski ciklus i da počnemo da plaćamo svoje obaveze, ali i trošimo kako bi ekonomija mogla napreduje”.

Upitan da li će regulatori možda produžiti moratorijum za sve, Vasić kaže da nema zvaničnog stava po tom pitanju, ali da bankarski sektor razume i privedu i građane i da mu je u interesu da svi mogu da izmire svoje obaveze.

Vasić je pozvao sve koji imaju objektivne probleme da se jave bankama, a ostale da počnu da izmiruju svoje obaveze.

Sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije (PKS) Katarina Ocokoljić saglasna je sa Vasićem i kaže da je produžetak moratorijuma moguć samo ukoliko svaka banka pojedinačno u dogovoru sa svojim klijentom donese takvu odluku.

“Produžetak moratorijuma može biti isključivo odluka poslovne politike svake banke. Banka mora da donese odluku na osnovu svojih mogućnosti da li će da produži moratorijum ili ne”, kaže Ocokoljić za Tanjug.

Ističe da PKS nije imala zahteve od privrednika da se moratorijum produži i dodaje da svaki klijent banke ima pravo da se obrati svojoj banci sa zahtevom za produženje moratorijuma.

Ponavlja da će zatim banka, na osnovu svojih procena, doneti odluku da li će odobriti produženje moratorijuma ili ne.

Iz NBS potvrđuju da je prema njihovim poslednjim raspoloživim informacijama moratorijum prihvatilo više od 90 odsto klijenata banaka.

S obzirom da je reč o različitim uslugama banaka, od kredita do dozvoljenog prekoračenja platnog računa, i da u Srbiji ima 26 banaka, čiji klijenti su fizička i pravna lica, ni početak vraćanja novca nije isti kod svih banaka i za sve klijente, ukazala je NBS.

Iz centralne banke navode da su bankama dale preporuku da se po završetku perioda moratorijuma, klijentima na ostatak duga pripisuje redovna kamata obračunata tokom perioda zastoja i pravi novi plan otplate produžen za tri meseca.

Kažu i da su banke dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum, bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

U skladu s odlukom NBS, olakšice u otplati obaveza prestale su 29. juna za kredite i faktoring, a 30. juna za dozvoljeno prekoračenje platnog računa, kreditne kartice i vanbilansne plasmane.

 

 

Izvor: Tanjug

Foto: P. Milošević

 

OD danas počinju da važe nove, uvećane akcize na naftne derivate, cigarete, cigarilose, tečnost za punjenje elektronskih cigareta, alkoholna pića i kafu. Kako “Novosti” saznaju, to će se odmah odraziti na vrlo blagi rast cena ovih proizvoda, osim cigarata, koje će najverovatnije biti u proseku za 10 dinara skuplje, ali od druge i treće sedmice jula, u zavisnosti od proizvođača. Na osnovu ranijih korekcija cena goriva, može se zaključiti da nema pravila kako će nove dažbine uticati na njihovu visinu.

Trgovci nam otkrivaju da su od danas pojedina žestoka pića skuplja za 2,5 dinara po litru, a pivo za 50 para. Potrošači će 100 grama kafe plaćati 20 para više.

ODLOŽENA PRIMENA

PRIMENA novih akciza trebalo je da počne još 1. februara, ali je odložena za 1. jun, a onda pomerena za još mesec dana. Ove dažbine su usklađene sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u prošloj godini.

U javnosti se spekuliše da bi poskupljenje goriva moglo da utiče na skok cena mnogih namirnica, ali, kako saznajemo, zasada nema osnova za takve tvrdnje. Dobavljači obično najavljuju korekciju cena pet dana unapred, a do sada na tom spisku nema osnovnih životnih namirnica. Sokovi pojedinih proizvođača će poskupeti od dva do pet dinara, ali zbog drugog razloga, skoka cene sirovine.

Duvandžije se prilagođavaju povećanju cena dva puta godišnje, što je predviđeno akciznim kalendarom koji je usvojen 2017. godine. To podrazumeva da se na šest meseci uvećava specifična akciza. Uz nju se na cenu cigareta zaračunava i proporcionalna akciza od 33 odsto cene, a na sve to se dodaje i PDV.

Prilikom prošlog pomeranja, cena paklice je u proseku bila viša za deset dinara, a očekuje se da će tako biti i ovoga puta. Osim za cigarete, cene se usklađuju i za rezani duvan. Podsetimo, Srbija mora da dostigne standarde EU, koji propisuju da je visina minimalne akcize 90 evra na 1.000 cigareta. U Srbiji je sada oko 60 evra, čime naša država spada u one u kojima su cigarete najjeftinije.

 

Izvor: Novosti

Foto: V. Danilov

POSLE peripetija nastalih zbog problema u pojedinim školama sa bodovanjem završnog ispita i zamene i gubljenja testova, budući srednjoškolci će danas i sutra, od osam do 15 časova, popunjavati liste želja u matičnoj osnovnoj školi. Zbog novonastale situacije, uslovljene širenjem kovida 19, škole su preduzele sve mere bezbednosti, pa će tako đaci dolaziti u grupama od desetak učenika.

“DAN D” JE 5. JULA

PREMA izmenjenom kalendaru upisa, đaci će moći 5. jula u školama da provere da li su dobro popunili listu želja i isprave je ako su nešto pogrešili. Dan kasnije biće objavljena zvanična lista želja. U koju su školu raspoređeni, učenici će saznati 8. jula, a sutradan je “zakazan” upis, kada će biti poznata i preostala slobodna mesta za drugi krug.

– Napravili smo raspored po odeljenjima, slično kao i kada je bila podela đačkih knjižica, kako u školi ne bio veliki broj učenika u isto vreme – kaže Gacić.

– Dolaziće u zakazano vreme, uz poštovanje propisane fizičke distance, tako da se ni pojedini učenici istog odeljenja neće susresti.

Maske moraju da nose i nastavnici i učenici. Prilikom popunjavalja liste želja, veoma je bitno da đaci navedu što više škola, bar sedam-osam, jer se može desiti da ostanu neraspoređeni.

Dešavalo se da čak i vukovci ostanu neupisani jer su u listu želja uneli samo jednu školu, ali nisu imali dovoljno bodova za nju. Pošto nije bilo drugih navedenih solucija, morali su da konkurišu ponovo, na mesta koja su ostala nepopunjena. Prvo treba navesti školu i šifru obrazovnog profila koji đak želi da upiše, a zatim one za koje je manje zainteresovan. Treba dobro proveriti da li su šifre ispravne, mada će učenici imati priliku da to učine još jednom, pre unošenja želja u kompjuter.

Savet budućim srednjoškolcima je da u listu želja, osim obrazovnog profila, koji najviše žele, unesu i sve ostale koji se nalaze u toj školi. Tako, na primer, ako neko hoće da bude ekonomski tehničar, treba da navede i sve ostale obrazovne profile u toj ekonomskoj školi.

Sve želje učenika biće unete u jedinstvenu bazu, a kompjuter će ih “rasporediti” u odgovarajuću školu u skladu sa brojem bodova.

 

Izvor: Novosti

Foto: V. Danilov