TOKOM važenja moratorijuma, zastoja u otplati kredita, od kraja marta, banke nisu naplaćivale ni kamate na dozvoljeno prekoračenje. Ukupna redovna kamata koja je obračunata tokom moratorijuma, biće ravnomerno raspoređena na broj meseci trajanja moratorijuma i naplaćena, uz redovne mesečne obračune kamate, poslednjeg dana u mesecu. Pauzirane tri “korona” kamate, dužnici će vratiti tokom naredna tri meseca, počevši od 30. juna.
Tako će, oni koji budu u “minusu” i tokom juna, jula i avgusta, plaćati dvostruke kamate za dozvoljeno prekoračenje, jer će im se pridodati kamate od marta, aprila i maja.
Većina finansijskih ustanova koje posluju u našoj zemlji objasnila je na svojim internet-stranicama postupak naplate naknada za dozvoljeni minus koje tokom moratorijuma nisu skidane, ali su obračunavane. Dok će u većini slučajeva prve rate za kredite i ostale dugove zamrznute tokom prethodna tri meseca, biti skidane uglavnom od 1. jula, prve kamate za dozvoljeno prekoračenje “olakšaće” račun poslednjeg dana juna.
Ako su građani tokom moratorijuma koristili dozvoljeni minus, oni će kamatu na taj novac platiti odloženo – kažu u Udruženju banaka Srbije. – Kamatu za minus u martu platiće krajem juna, za april krajem jula, a za maj krajem avgusta. Ako dozvoljeni minus nisu koristili, nemaju nikakvih obaveza. Ukoliko takvu obavezu imaju i ona im dospeva u navedenim mesecima, dobro je da razmisle da li će i u tim mesecima koristiti dozvoljeni minus, ili to previše opterećuje njihove račune.
U Banci Inteza tako potvrđuju da za klijente koji su prihvatili moratorijum na dozvoljeno prekoračenje, redovna kamata za mart, april i maj nije naplaćena, pa će biti skinuta u naredna tri meseca pri naplati redovne kamate za jun, jul i avgust.
Kamate za mart i redovna kamata za jun biće naplaćene 30. juna za fizička, odnosno 1. jula za pravna lica. Kamate za april i redovne kamate za jul biće naplaćene 31. jula za fizička lica, odnosno 1. avgusta za pravna lica, dok će kamate za maj i redovne kamate za avgust biti naplaćene za fizička lica 31. avgusta, odnosno za pravna lica 1. septembra – objašnjavaju u ovoj banci.
Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja u Srbiji je oko 47.000 dinara, a oko 250.000 tekućih računa je skliznulo u nedozvoljeni minus.
Inače, Odluka Narodne banke Srbije o moratorijumu na otplatu svih rata na najmanje 90 dana stupila je na snagu 18. marta, a moratorijum na otplate počeo je da se primenjuje 31. marta. Na osnovu nje, banke su dužnicima ponudile zastoj u otplati obaveza 21. marta, a dužnici su imali rok od 10 dana da tu ponudu odbiju. Ko nije odbio, smatra se da je ponudu prihvatio tog desetog dana.
OMILjENI KREDIT
Dozvoljeni minus je tradicionalno omiljena kreditna varijanta građana Srbije, verovatno jer je lako dostupan, a procedura odobrenja je jednostavna i brza. Problem je što je, ujedno, i ubedljivo među najskupljim bankarskim proizvodima. Pri kraju prošle godine, kamata na dozvoljeni minus u proseku je iznosila 28,22 odsto, a na nedozvoljeni 33,74 odsto.
U PUNOM IZNOSU
PROCENjUJE se da u Srbiji ima 7,5 miliona tekućih računa koje je otvorilo pet miliona građana, kao i da je isto toliko i dozvoljenih mesečnih prekoračenja. Veliki broj građana koristi dozvoljeni minus u punom iznosu i plaća kamatu na ukupan iznos. Stručnjaci im savetuju da im je isplativije da podignu gotovinski, ili refinansirajući zajam, koji imaju znatno pogodnije kamate od dozvoljenog prekoračenja. Naglašavaju da je “minus” najskuplja varijanta.
Izvor: Novosti
