Cene nafte na svetskim tržištima prošle nedelje su porasle oko devet odsto, čime su nadoknadile gubitke od prethodne sedmice, jer se najveće svetske privrede postupno oporavljaju od korona krize, pa jača i potražnja za “crnim zlatom”.
Na londonskom tržištu je cena barela prošle nedelje porasla devet odsto, na 42,12 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 9,2 odsto, na 39,53 dolara, prenosi IndeksHR.
Cene nafte na najvišim nivoima od početka marta
Zahvaljujući rastu u sedam od poslednjih osam nedelja, cene nafte su dosegnule najviše nivoe od početka marta. Podršku cenama pružaju brojni podaci koji pokazuju da se privredna aktivnost u svetu postupno oporavlja, nakon blokade zbog restriktivnih mera usmerenih na suzbijanje korona virusa.
Zbog toga jača i potražnja pa je Međunarodna agencija za energiju (IEA) polovinom prošle nedelje povećala procenu potražnje za naftom u ovoj godini za 500 hiljada barela dnevno, na 91,7 miliona barela.
Izveštaj te agencije takođe pokazuje da se ponuda nafte u maju smanjila za gotovo 12 miliona barela dnevno, pri čemu su Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) i njeni saveznici, uključujući Rusiju, smanjili proizvodnju za 9,4 miliona barela dnevno.
To znači da je OPEK+ u maju ispunio 89 odsto obaveza utvrđenih dogovorom o smanjenju proizvodnje, saopštila je IEA.
“Na tržištu se oseća entuzijazam”
Naime, proizvođači OPEk+ odlučili su početkom meseca da produže dogovor o smanjenju proizvodnje za 9,7 miliona barela dnevno i na jul. Ujedno su pozvali članice koje još nisu ispunile preuzete obaveze da nadoknade propušteno naknadnim većim smanjenjima.
Irak i Kazahstan to su prošle nedelje i obećali, što znači da bi OPEK+ u julu mogao još više da smanji ponudu.
“Na tržištu se oseća entuzijazam da je ponuda nafte i dalje pod nadzorom”, kaže Paola Rodrigez iz Ristad Energija.
Stephen Brenok iz PVM-a ističe, pak, da je “najvažniji zaključak da će se usklađenost OPEK+ s dogovorenim rezovima poboljšati u sledećim mesecima”. To znači da bi ponuda i ubuduće trebalo da ostane pod kontrolom, dok bi potražnja trebalo da raste, što podržava cena nafte.
Doduše, čini se da se svetska privreda neće od korona krize oporaviti toliko brzo koliko su se ulagači nadali, no prilično je jasno da je dno dosegnuto i da se aktivnosti, zahvaljujući velikim fiskalnim i monetarnim podsticajnim merama vlasti u svetu, postupno oporavljaju, uprkos pretnjama drugog talasa širenja korona virusa.
Smanjena proizvodnja u SAD-u
Podršku cenama pružaju i naznake smanjenja proizvodnje nafte u SAD-u, na što, među ostalim, ukazuje višemesečni pad broja aktivnih bušotinskih postrojenja.
U petak je kompanija Baker Hughes objavila da je prošle nedelje broj tih postrojenja pao 14. nedelju zaredom, i to za njih 13, na samo 266, najniži nivo od 1940., od kada se prate ti podaci.
To je za otprilike 700 postrojenja ili 70 odsto manje nego u istom prošlogodišnjem periodu.
Izvor: Blic
Foto: PROFIMEDIA
