Author: Alma Ademovic

Mala matura, koja će ove godine biti veoma specifična zbog višemesečne nastave na daljinu, počinje danas, testom srpskog jezika, a trajaće do petka, 19. juna.

Test će imati 20 pitanja, a nosi 13 bodova. Test iz matematke nosi isto toliko, dok kombinovani test nosi 14 bodova.

Zbog epidemije korona virusa koja i dalje traje, biće preduzete posebne mere bezbednosti. U učionici sme da bude najviše devetoro dece, sa dva dežurna nastavnika. Nastavnici su u obavezi da nose maske, dok je učenicima to preporučeno.

Šta maturanti treba da ponesu na polaganje ispita?

Učenici na završni ispit donose đačku knjižicu i svoj primerak identifikacione nalepnice. U sličaju da neko od učenika zaboravi svoj obrazac sa identifikacionim nalepnicama – primerak za učenika, odeljenski starešina uzima primerak za školu i daje učeniku, koji nakon korišćenja mora da vrati preostale nalepnice odeljenskom starešini.

Takođe, maturanti na ispit treba da ponesu grafitnu olovku (ako žele da prvo napišu odgovore njom), gumicu i plavu hemijsku olovku. Priznaju se samo odgovori napisani hemijskom olovkom.

Ispred učionice u kojoj se polaže ispit određuje se mesto na koje učenici odlažu lične stvari koje ne smeju da koriste na ispitu.

Najvažnije o maloj maturi:

DATUMI

Mala matura će trajati tri dana, od danas do petka 19. juna. Sva tri dana od 9.00 do 11 časova. Osnovne škole objaviće privremene rezultate 23. juna do 8.00. Podnošenje žalbi je 23. juna od 8.00 do 15.00 časova. Konačni rezultati biće objavljeni 28. juna do 8.00.

TESTOVI

Svršeni osnovci će polagati tri testa: danas, prvog dana, srpski, odnosno maternji jezik, u četvrtak matematiku, a u petak, poslednjeg dana, na redu će biti kombinovani test (zadaci iz biologije, fizike, hemije, istorije i geografije).

BODOVANJE (1)

Đaci ukupno mogu da sakupe 100 bodova i to po principu – 60 koje će poneti iz škole, kao i 40 sa testa. Učenici mogu da steknu i dodatne bodove, ako su osvajali nagrade na takmičenjima iz predmeta u osmom razredu. Do pre dve godine na snazi je bio drugačiji princip – 70+30.

BODOVANJE (2)

Kako se računaju bodovi koji se “prenose” iz osnovne škole? Računica je laka: uspeh iz šestog, sedmog i osmog razreda množi se sa četiri, sabiranjem ova tri broja dobija se iznos bodova za uspeh u školi. Na primer, ako je učenik sve tri godine završio razred sa uspehom 4,50 onda je računica 4,50+4,50+4,50×4 što daje 54 boda.

Đaci mogu da dobiju dodatne bodove i to sa međunarodnih takmičenja (prvo mesto 12, drugo 10, treće 8 poena) i republičkih (prvo 6, drugo 4, treće 2 boda).

BODOVANJE (3)

Sva tri testa nose maksimalno 40 bodova. Test iz matematike i srpskog jezika po 13, a kombinovani 14 bodova. Ovakav način bodovanja primenjuje se od školske 2017/2018. godine. Do pre dve godine na snazi je bio drugačiji princip – 10+10+10.

 

Izvor: Blic

Foto: BILJANA VUČKOVIĆ / RAS SRBIJA

 

Do petka u Srbiji nestabilno sa pljuskovima i grmljavinom, lokalno obilnim padavinama (od 20 do 40 mm za kratak vremenski period, ponegde i značajno vise), upozoravaju iz RHZS.

U zoni pljuskova, kako navode, očekuje se kratkotrajno jak vetar i grad.

Za danas meteorolozi prognoziraju umereno i potpuno oblačno, mestimično sa kišom ili pljuskovima sa grmljavinom.

Lokalno se očekuju i obilnije padavine za kratak vremenski period.

Vetar slab i umeren, uglavnom zapadni.

Jutarnja temperatura od 12 do 17, najviša dnevna od 22 do 26 stepeni.

Do 24. juna zadržaće se nestabilno vreme, promenljivo oblačno sa čestom pojavom kiše, pljuskova i grmljavina.

U većini dana se očekuju obilnije padavine, osim za dane vikenda kad će biti izolovane pojave kratkotrajnih pljuskova. Temperatura u većini mesta oko ili malo ispod prosečnih vrednosti, od 20 do 26 stepeni.

 

Izvor: Tanjug

Foto: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

 

Obilne padavine u toku jučerašnjeg dana, koje su bile intenzivne na području Kruševca, Kraljeva, Čačka i Požege, ali i u planinskim predelima centralne Srbije, donele su opasnost od učestalih odrona.

Na pojedinim deonicama mogući su i nanosi zemlje i blata na kolovozu, saopštio je Auto-moto savez Srbije,

Zbog toga vozačima koji planiraju putovanje u ova područja savetuju veću opreznost uz dodatno smanjenu brzinu kako bi mogli na vreme odreaguju ukoliko naiđu na iznenadne i neočekivane opasnosti.

Na naplatnim rampama nema zadržavanja, kao ni na putničkim terminalima na granicama.

Kamioni na Horgošu čekaju tri sata, na Kelebiji i Bačkoj Palanci sat vremena, a na Batrovcima dva sata.

 

Izvor: Tanjug

Foto: PROFIMEDIA

Er Srbija će do kraja juna početi sa obnovom letova iz Beograda ka većem broju destinacija, povezujući prestonicu sa više od 20 gradova u svojoj međunarodnoj mreži, čime će ukupan broj destinacija biti povećan na 40.

Pored toga, nacionalna avio-kompanija će od 29. juna povećati i broj prekookeanskih letova do Njujorka na tri nedeljno, saopšteno je iz Er Srbije.

Navedeni planovi su preliminarni i početak obnove tih letova zavisiće od više faktora, a pre svega od ukidanja ograničenja putovanja u pojedinačnim zemljama, kao i od tražnje.

Nacionalni avio-prevoznik trenutno obavlja letove do Amsterdama, Banjaluke, Pariza, Frankfurta, Njujorka, Londona, Ljubljane, Sarajeva, Beča i Ciriha.

Do 30. juna, Er Srbija planira da ponovo pokrene letove do Atine, Berlina, Brisela, Bukurešta, Kopenhagena, Dizeldorfa, Istanbula, Podgorice, Praga, Sofije, Splita, Stokholma, Štutgarta, Tirane i Tivta.

Tokom jula, u planu je obnavljanje letova do Barselone, Dubrovnika, Kijeva, Larnake, Madrida, Milana, Nice, Pule, Rima, Skoplja, Tel Aviva, Soluna, Venecije, Zadra i Zagreba.

U avgustu, srpska nacionalna avio-kompanija planira ponovno povezivanje regiona sa Rusijom, obnovom letova do Moskve, Sankt Petersburga i Krasnodara.

“Veoma smo zadovoljni što obnavljamo tako veliki broj destinacija i na taj način dajemo važan doprinos oporavku avio-saobraćaja u regionu. Raduje nas što smo u mogućnosti da, nakon veoma izazovnog perioda, predvodimo obnovu jedne od grana privrede koja je najteže pogođena pandemijom korona virusa”, izjavio je Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije.

Dodao je da je Er Srbija među prvima obnovila letove u ovom delu sveta, da postepeno povećava nedeljni broj letova i nastavlja da prilagođava red letenja daljem razvoju situacije.

Nacionalni avio-prevoznik je danas uspostavio letove sa Aerodroma Konstantin Veliki u Nišu do dve destinacije, a od 30. juna obnoviće još oko tri.

Od 30. juna, Er Srbija će uspostaviti i letove sa Aerodroma Morava u Kraljevu do Beča.

Er Srbija ponovo leti iz Niša

Er Srbija je danas u 08.20 sati letom JU 1336 na relaciji Niš – Frankfurt (Han), ponovo uspostavila avio-saobraćaj sa Aerodroma Konstantin Veliki.

“Veoma smo zadovoljni što obnavljamo letove iz Niša koji su od izuzetnog značaja za povezanost ovog dela Srbije. Pored letova do Frankfurta (Han) i Nirnberga koji su počeli danas, kao što je i predviđeno, Er Srbija planira da sa Aerodroma Konstantin Veliki od 30. juna počne da leti do još tri destinacije”, izjavio je Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije.

Nacionalna avio-kompanija je putnicima iz južne Srbije omogućila dodatnu pogodnost, pa se od danas na let mogu prijaviti putem interneta.

 

Izvor: Tanjug

Foto: EPA-EFE (Andrej Cukic)

 

Danas startuje novi projekat Privredne komore Srbije – “Stvarano u Srbiji”. To je jedan od načina za pomoć i promovisanje srpske ekonomije. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je za RTS da to nije jednostavna kampanja koja se bavi promocijom domaćih proizvoda, već potpuno nova filozofija.

Marko Čadež je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je stvoren kolektivni žig koji se zove “čuvarkuća”.

Kako je objasnio, to neće značiti samo da je neki proizvod proizveden u Srbiji, već će govoriti i na koji način je proizveden, kojeg je kvaliteta i koliko je uloženo domaćeg znanja, sirovina i rada.

– Kupac kada vidi žig u radnjama, on zna da je u taj proizvod uloženo više od 80 odsto rada i vrednosti odavde – poručio je Čadež.

Napominje da je to nova filozofija za kupce, jer znaju da su u neki proizvod uključeni domaći dobavljači, a na taj način se stvara novac za renoviranje škola.

– Zašto bismo nešto uvozili ako imamo isti kvalitet ovde? To je ‚čuvarkuća‘ i na taj način čuvamo kuću – poručio je Čadež.

 

Izvor: RTS

Foto: I. Marinković