Author: Alma Ademovic

NASA je obavestila javnost o burnom početku nedelje, jer će pored Zemlje proleteti najmanje pet asteroida.

Četiri od pet svemirskih stena najavljenih da će prozujati pored Zemlje ove nedelje primećene su tek u maju, što izaziva zabrinutost za to koliko su pripremljene naše planetarne odbrane, navodi Raša tudej (Rusia Today).

Iako smo ih primetili, kako navodi ovaj sajt, malo vremena je ostalo da se razmotri da li treba da pucamo u njih sa Zemlje ili ih bar odvratimo sa putanje, što su naše jedine dve mogućnosti da sprečimo udare asteroida.

Srećom, ovi asteroidi, veličine do 54 metara u prečniku, zaobići će nas, tako da nema neposredne zabrinutosti da će uskoro i udar asteroida da se pridruži nedaćama koje su nas zadesile ove godine, pored pandemije, ekonomske krize i socijalnih i građanskih nemira.

Međutim, od nebeskih posetilaca koji dolaze ove nedelje bio je opasniji gost koji je otišao pre nego što ga je bilo ko primetio – asteroid 2020 LD, koji u prečniku iznosi 122 metra.

2020 LD je prošao između Zemlje i Meseca i bio je najveća svemirska stena koja je to učinila od 2011. godine, i niko nije znao dok nije nastavio dalje svojim putem.

Do sada je ATLAS otkrio 46 pretećih “potencijalno opasnih asteroida” (PHA) koji mere prečnik veći od 140 metara.

Iako 2020 LD nije bio “ubica planeta”, ipak je bio veći od Čeljabinskog meteorita koji je 2013. godine povredio 1.200 ljudi i oštetio preko 3.000 objekata.

Izvor: b92.net

Foto: EPA/NASA/JPL-CALTECH

TESTOM iz srpskog jezika u sredu u 9 sati počinje polaganje završnog ispita za učenike osmog razreda. U četvrtak je test iz matematike, a u petak kombinovani test koji obuhvata zadatke iz fizike, hemije, biologije, istorije i geografije. Ove godine mala matura odvija se u neobičnim okolnostima zbog pandemije, a Ministarstvo prosvete donelo je preporuke po kojima u učionici ne sme biti više od devetoro dece, sa kojima će biti dva dežurna nastavnika. Deci je preporučeno da nose maske, dok je za nastavnike to obaveza.

Prosvetne vlasti apeluju na roditelje, ako primete bilo kakve simptome kod dece, da ih ne šalju u školu i da sačekaju avgustovski rok, jer ima dovoljno mesta da se upišu svi učenici. – Sve je spremno – kaže Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje. – Ove godine je centralizovana štampa, priprema, distribucija u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, tako da nema više eksternih štamparija i razloga da bude propusta koji su se dešavali ranijih godina. Sada je sve na jednom mestu.

On je istakao da je svaka faza – od pripreme, čuvanja i distribucije testova specifična i pod posebnim nadzorom. Na pitanje ko u ovom trenutku zna pitanja testa, Pašić kaže da ni svaki član komisije ne zna ceo test, već određeni deo zadataka i da se zadaci na kraju selekcionišu i stavljaju u završni ispit.

Govoreći o pitanjima iz oblasti koje su rađene tokom onlajn nastave, Pašić naglašava da će ta pitanja verovatno biti iz osnovnog nivoa, i da taj nivo treba da reši oko 80 odsto učenika.

– Mislim da su autori testa o tome vodili računa i da neće biti problema – kazao je on.

Direktori škola vrše poslednje pripreme pred polaganje testa.

– Spremni smo za završni ispit. Direktori u sredu ujutro u periodu između 5.00 i 7.00 preuzimaju testove na određenom punktu, nose ih u školu i u prisustvu komisije otvaraju i dele đacima – kaže nam Manuela Ilić, direktorka škole “Ćirilo i Metodije”.

NA TESTU NAJVIŠE 40 BODOVA

ZADACI u okviru svakog testa podeljeni su po težini i grupisani su na osnovu tri nivoa znanja: osnovnog, srednjeg i naprednog. Na osnovu uspeha na završnom ispitu, učenik može da osvoji najviše 40 bodova, odnosno najviše po 13 bodova na testovima iz srpskog i matematike i 14 bodova na kombinovanom testu. Nadležni su najavili da će 23. juna do 8.00 biti objavljeni rezultati, a da nakon toga sledi rok za žalbe.

Izvor: Novosti

Foto: D. Milovanović

Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus rekao je da se u poslednje dve nedelje svakoga dana belezi više od 100.000 potvrđenih slučajeva koronavirusa širom sveta, uglavnom u Americi i Južnoj Aziji.

On je poručio zemljama koje su obuzdale prenošenje virusa da moraju biti u pripravnosti zbog mogućnosti ponovnog porasta broja slučajeva.

Tedros je ukazao i novi niz slučajeva u Pekingu, koji je povezao više od 50 dana bez novih slučajeva kovid-19, i rekao da se poreklo nove serije slučajeva istražuje, prenosi AP.

Majkl Rajan, šef SZO za vanredne situacije, rekao je da je zdravstvena agencija UN ponudila dodatnu pomoć kineskim vlastima i da bi SZO mogao da pojača svoj tim u Kini narednih dana dok istraga napreduje.

Tedros je primetio da su bila potrebna dva meseca da se dostigne prvih 100.000 prijavljenih slučajeva, a sada to je dnevna norma. Skoro tri četvrtine novih slučajeva svakog dana dolazi iz 10 zemalja, uglavnom iz južne Azije i Amerike, rekao je on.

Izvor: Tanjug

Foto: EPA-EFE/CSABA KRIZSAN

TROMESEČNA pauza u otplati kredita za sve koji su prihvatili ovu mogućnost Narodne banke Srbije završava se do kraja juna. Službenici banaka koje posluju na našem tržištu već su počeli da pozivaju klijente i obaveštavaju ih da od 1. jula prestaje da važi moratorijum i da će početi da im pristižu dugovanja na naplatu. Osim najave da se uskoro otplata nastavlja, bankari podsećaju klijente i da će im rate biti uvećane!

Premda je u predstavljanju ove opcije, koju su banke ponudile građanima, od 1. aprila, na osnovu odluke NBS rečeno da kamate za tri meseca pauze neće biti oproštene, mnogo klijenata je iznenađeno promenjenim planom otplate. Prema ovoj odluci, obaveze koje su ušle u moratorujum prenete su na kraj otplate kredita kao nove tri rate, a zbir redovnih kamata preraposređen je na ostale rate, pa će u svim kreditima preostale rate biti uvećane.

Saopšteno mi je iz banke da će mi se na svaku narednu ratu do kraja otplate kredita dodati po 300 dinara, na osnovu kamata za tri meseca tokom pauze – kaže Beograđanin Nenad Đ. – Stambeni kredit treba da otplaćujem još 25 godina, uz dodatak od 300 dinara na svaku ratu, banci ću dati na ime toga dodatnih 100.000 dinara. Poslao sam im žalbu. A osim toga, nisam ni razumeo da je trebalo da se izjašnjavamo ako smo protiv moratorijuma, a da je automatski važio za sve ostale. Mislio sam da je obrnuto.

PROVERITI U BANCI

KLIJENTI kojima rata dospeva baš 90. dana, 30. juna, treba da provere u filijalama svojih banaka hoće li morati da izmire tu ratu ili ne. Moratorijum je počeo da proizvodi pravno dejstvo istekom roka od deset dana od dana objavljivanja ponude, dakle 1. aprila.

Sudeći po odgovoru banaka, istina je da ni ovaj, ali ni mnogo drugih klijenata “nisu razumeli postupak za odbijanje moratorijuma, kao ni način dalje otplate”.

Moratorijum se primenjuje od 1. aprila prema odluci Narodne banke Srbije, kao mera pomoći građanima i privredi tokom krize i vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona – kažu u NBS. – Imajući u vidu da se za većinu dužnika datum prestanka moratorijuma bliži, očekujemo da će banke i davaoci lizinga blagovremeno i na adekvatan način podsetiti svoje klijente na to da pravo na korišćenje propisane olakšice u otplati obaveza uskoro prestaje.

Iz NBS napominju i da su banke i davaoci lizinga dužni da bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

OKO 90 ODSTO PRIHVATILO

PREMA podacima UBS, svega sedam odsto građana i oko 10 odsto privrednika odbilo je mogućnost moratorijuma. Kako kažu, među srednjim, malim i mikro preduzećima, veći je procenat onih koji su prihvatili zastoj u otplati, dok je kod velikih kompanija, taj procenat mnogo manji. Podaci NBS kažu da je zastoj u otplati duga prihvatilo 93 odsto dužnika pravnih lica, dok je moratorijum prihvatilo 94 odsto dužnika fizičkih lica.

Banke i davaoci finansijskog lizinga su bili dužni da u roku od tri dana od stupanja odluke na snagu, objave na svojim internet-prezentacijama obaveštenja o ponudi moratorijuma – kažu u NBS. – To je bilo najkasnije 21. marta 2020, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.

Kada je reč, na primer, o mesečnoj rati stambenog kredita od 300 evra, od čega kamata čini 150 evra, tokom moratorijuma banka će iznos od tri redovne kamate, tih 450 evra, raspodeliti na preostale rate. Kome je do kraja otplate preostalo još 10 godina, mesečni trošak će biti uvećan za 3,75 evra.

Prema primeru NBS za keš redit od 500.000 dinara na sedam godina, a u trećoj godini otplate, nakon tri meseca moratorijuma, rata će biti veća za 310,95 dinara do kraja otplate. Kamata je 9,82 odsto, rata je pre moratorijuma bila 8.320 dinara, a nakon pauze će iznositi 8.631 dinar.

Izvor: Novosti