Author: Alma Ademovic

Bruto devizne Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja 2020. iznosile oko 14,3 milijarde evra i bile su na novom najvišem nivou krajem meseca od 2000. godine, od kada se na ovaj način prate podaci, kao i neto devizne rezerve od oko 12,2 milijarde evra, saopštila je danas NBS.

Kako je navedeno, bruto devizne rezerve su bile veće za oko 1,6 milijardi evra nego u aprilu i obezneđivale su pokrivenost novčane mase M1 od 159 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja uvećane za 1,5 milijardi evra u odnosu na prethodni mesec.

Povećanje bruto deviznih rezervi rezultat je priliva po osnovu emitovanja evroobveznice Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu u nominalnom iznosu od dve milijarde evra, pre svega radi obezbeđenja sredstava za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje negativnih posledica izazvane pandemijom virusa COVID-19.

Kako je istakla centralna banka, neto prilivi u devizne rezerve ostvareni su i po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima (ukupno oko dve milijarde evra).

Dodaje se da su ti prilivi „višestruko nadmašili odlive po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (ukupan neto efekat po osnovu prodaje deviza i svop aukcija – 283 miliona evra), neto razduženja države po osnovu kredita (36,6 miliona evra), i odlive po drugim osnovima (87,7 miliona evra), i u potpunosti amortizovali negativan uticaj tržišnih faktora (ukupno neto 92,6 miliona evra)“.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u maju iznosio je 450,8 miliona evra i bio je za 73,9 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih pet meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 2,9 milijardi evra.

U maju, kao i od početka ove godine, vrednost dinara gotovo je nepromenjena u odnosu na evro, dok je NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto prodala 250 miliona evra, a u prvih pet meseci ove godine 875 miliona evra sa ciljem održanja stabilnosti na domaćem deviznom tržištu, naročito značajne u ambijentu pojačane neizvesnosti usled krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, navodi se u saopštenju centralne banke.

 

Izvor: Beta

Foto: Aleksandar Roknić

Vodeći ekspert Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Marija van Kerkov pokušala je da razjasni “nesporazum” nastao nakon njenog jučerašnjeg izlaganja o tome da ljudi koji su pozitivni na koronavirus, a nemaju simptome, retko mogu biti prenosioci bolesti, rekavši da se to odnosi na samo nekoliko sprovedenih studija, i da to nije zaključak svih istraživanja.

Njeni jučerašnji komentari izazvali su konfuziju i mnoštvo pitanja među ekspertima i zdravstvenim zvaničnicima koji su preporučili, a na nekim mestima i zahtevali od ljudi da nose maske, kako bi se sprečilo širenje virusa. Van Kerkhove je razjasnila da neki ljudi ne razviju simptome, ali da ipak mogu da prenesu zarazu.

“Iz vrlo ograničenih informacija koje sada imamo izgleda da ljudi imaju najveću količinu virusa u telu neposredno pre izbijanja simptoma ili kad počinju da ih razvijaju”, rekla je Marija van Kerkov, epidemiolog SZO.

Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su pozitivni na koronavirus najinfektivniji u trenutku kada  počnu da se osećaju loše, objavili su stručnjaci SZO i dodaju da je baš zbog toga što su oboleli najzarazniji upravo pre prvih simptoma, teško kontrolisati virus koji izaziva kovid 19, ali je moguće sprečiti širenje rigoroznim testiranjem i fizičkom udaljenošću.

Preliminarne studije sprovedene u Nemačkoj i u SAD pokazuju da ljudi s blagim simptomima mogu biti zarazni osam do devet dana, a oni s težim simptomima i mnogo duže, dodala je Van Kerkova.

 

Izvor: Tanjug

Foto: INA Photo Agency / ddp USA / Profimedia

 

Bugarska će produžiti epidemiološke vanredne mere do kraja juna u okviru borbe protiv širenja koronavirusa nakon porasta novih slučajeva.

U zemlji je ublažena većina restriktivnih mera uvedenih sredinom marta, pa je tako dozvoljen rad restoranima i tržnim centrima, preneo je Rojters.

Bojko Borisov je rekao da vlada ne planira da uvede nove restriktivne mere za sada, ali je apelovao na ljude da drže socijalnu distancu.

U Bugarskoj je do sada registrovano 2.889 slučajeva koronavirusa i 167 preminulih. Tokom poslednja 24 časa zabeleženo je 79 novozaraženih od kovid 19.

 

Izvor: Tanjug

Foto: investitor.me

Podaci Ujedinjenih nacija upozoravaju: zbog neispravne hrane godišnje život izgubi 420.000 ljudi. Trećina proizvedene hrane u svetu se baci, najčešće zbog isteka roka upotrebe.

Kordinator Saveta za hranu i poljoprivredu u Naledu Tisa Čaušević kaže za RTS da je važno da znamo da postoji rok trajanja na mikrobiološki kvarljivim namirnicama koji se označava rečima – upotrebljivo do. Kada istekne taj rok takva hrana se smatra nebezbednom.

Danas je svetski dan bezbednosti hrane. Kao i u svetu i kod nas se dosta hrane baci. Najčešće je to zbog isteka roka trajanja.

Istraživanja pokazuju da Evropljani, više od 53 odsto, ne tumače na pravi način deklaracije o roku trajanja, jer nisu jasne.

Kordinator Saveta za hranu i poljoprivredu u Naledu Tisa Čaušević rekla je za RTS da su naši propisi deklarisanja hrane i kako se rok trajanja deklariše skoro u potpunosti usklađeni sa evropskim standardim.

“Konkretno, ono što je važno da svi potrošači znaju jeste da kada na deklaraciji hrane stoji navod – najbolje upotrebiti do ili najbolje upotrebiti do kraja – to je rok upotrebe koji je vezan za očuvanje nekih karakteristika tog proizvoda, to je rok trajanja koji nije obavezno vezan za samu bezbednost tog proizvoda”, rekla je Čauševićeva.

Prema njenim rečima, dobar primer su testenina, pirinač, keks. Kada istekne taj rok najbolje upotrebiti do – takav proizvod gubi neka svoja karakteristična svojstva kao da možda taj keks više nije hrskav ili slično ali nije obavezno vezano za bezbednost.

Možemo i dalje da ga koristimo što je odluka samog potrošača – svako će uzeti taj proizvod, pogledati ga, otvoriti, pomirisati i videti da li donosi odluku da ga koristi, kaže ona.

Koja je hrana nebezbedna

“Sa druge strane, ono što je važno da znamo je da postoji rok trajanja na mikrobiološki kvarljivim namirnicama koji se označava rečima, upotrebljivo do. Tu je dobar primer sveže meso, riba”, rekla je ona.

Kada istekne taj rok takva hrana se smatra nebezbednom, kaže Čauševićeva i dodaje da tu postoji ozbiljan rizik od toga da potošač konzumira hranu koja je kontaminirana.

Svetska statistika o bezbednosti hrane kaže da se oko 600 miliona ljudi godišnje razboli od nebezbedne hrane, koja je kontaminirana hemikalijama, bakterijama i virusima.

Ta statistika znači da se jedna od deset osoba razboli od hrane koja nije bezbedna.

Doniranje hrane

U svetu se hrana sve više donira. “Jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu se baca. Neki trend u svetu a nadamo se uskoro i kod nas, jeste da se veća količina te hrane, umesto da ode na otpad, ona koja je bezbedna, koja je potpuno u redu za konzumaciju – da se donira.

Videli smo dobre primere za vreme trajanja krize sa koronavirusom da su kompanije dale sve od sebe da doniraju hranu

“Međutim, mi smo kroz Naledov Savet za hranu već duže vreme angažovani na tome da se ova oblast zakonski uredi. Trenutno zakonsko okruženje nije podsticajno za kompanije da doniraju viškove hrane. Ako pogledate države u Evropi, u velikom broju država dozvoljeno je doniranje hrane koje ima istekli rok upotrebe – najbolje upotrebiti do, naravno, ukoliko je hrana u potpunosti bezbedna”, kaže Čauševićeva.

“Takođe postoje poreske olakšice koje mogu kompanijama da pomognu i da učine ceo svet doniranja hrane mnogo primamljivijim”, zaključila je Tisa Čaušević.

 

Izvor: Bli

Foto:  A. DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJ

 

Svetska zdravstvena organizacija navela je da se situacija sa pandemijom virusa korona pogoršava u svetu i upozorila da ne treba da bude opuštanja.

“Iako se situacija u Evropi poboljšava, ona se pogoršava u svetu”, rekao je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus, na virtuelnoj konferenciji za novinare u Ženevi.

On je rekao da je više od 100.000 novih slučajeva infekcije zabeleženo u devet od deset poslednjih dana, a da je u nedelju bilo 136.000 novih slučajeva, što je najveći dnevni broj novozaraženih.

Prema njegovim rečima, gotovo 75 odsto novih slučajeva zaraze zabeleženih u nedelju je bilo u deset zemalja, uglavnom na američkom kontinentu i u južnoj Aziji.

Šef SZO je rekao da je u zemljama gde se situacija poboljšava sada najveća pretnja opuštanje i dodao da je većina ljudi u svetu i dalje podložna infekciji.

“Sada je šest meseci od početka pandemije i još nije trenutak za opuštanje”, rekao je on.

 

Izvor: Beta

Foto: Rojters