Author: Alma Ademovic

Naučnici su uspešno transplantirali funkcionalne minijaturne jetre u pacove, nakon što su ih uzgojili u laboratoriji iz reprogramiranih ljudskih ćelija kože.

Eksperiment, kojim su životinje dobile funkcionalne jetre, mogao bi da bude prvi korak u rešavanju problema otkazivanja jetre, od kojeg godišnje u svetu umre stotine hiljada ljudi.

Uprkos tome što i dalje ima mnogo posla da se uradi pre nego što ovakva tehnika počne da se primenjuje na ljudima, američki stručnjaci navode da će ovaj koncept pomoći u traženju budućih alternativa kod presađivanja jetre.

Još jedan pozitivan ishod iz ovog istraživanja moglo bi da bude korišćenje novog pristupa u privremenom pojačavanju funkcije jetre kod pacijenata, što bi im produžilo život i kupilo vreme dok čekaju na donore.

„Dugoročni cilj nam je da stvorimo organe koji će potpuno zamenito potrebu za njihovim doniranjem. Ipak, u bliskoj budućnosti, tehnika bi mogla da se koristi kao mogućnost da se premosti vreme do transplantacije“, istakao je patolog Alehandro Soto Guterez sa Univerziteta u Pitsburgu.

Da bi uzgojili mini jetre, naučnici su uzeli ljudske ćelije kože i prebacili ih u pluripotentne matične ćelije, iz kojih može da se uzgoji bilo kakav tip ćelija.

 

Izvor: RTS, SCIENCE ALERT

Ilustracija: youtubescreenshot

Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da će danas “leći” minimalac za 235.000 preduzeća, odnosno 1.050.000 radnika. Cilj nam je da agresivnije krenemo u novo zapošljavanje da bi životni standard podigli još brže, ukazao je Siniša Mali.

Država uplaćuje drugi minimalac u iznosu od 30.000 dinara preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima – 50 odsto od tog iznosa namenjeno je i radnicima u velikim preduzećima.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministar finansija Siniša Mali rekao je da je u sedam sati otvoren Trezor i da je krenula uplata 31 milijarde dinara na račune 235.000 preduzeća, privrednih subjekata koji zapošljavaju više od milion i 50.000 randika.

“Danas će leći minimalac, to je drugi minimalac, prvi smo isplatili prošlog meseca, a još jedna minimalna zarada će biti isplaćena početkom jula. Ceo paket od 5,1 milijarde evra se primenjuje na pravi način. Preko Fonda za razvoj i poslovnih banaka daju se krediti za likvidnost i obrtna sredstva”, rekao je Mali.

Kaže da sa zadovoljstvom može da kaže da smo izbegli najcrnji scenario koji je pogodio svet, 40 miliona nezaposlenih je u Americi, zatvorene su fabrike i pogoni.

“Kod nas toga nema, sa jasnim merama podrške privredi sa optimizmom očekujemo kraj godine, da imamo najveći rast BDP u Evropi do kraja 2020. godine”, ukazao je Mali.

“U sedam sati smo krenuli, brzo radi sistem, već danas mogu da isplaćuju zaposolene. Za njih je ova pomoć značila mnogo, spasila je preduzeća. Kada imate nekoga ko ne radi mesec ili dva zbog korone, sada sa odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa na zarade, sa isplatom minimalca – ljudi nisu ostali bez posla, krenuli su da rade”, kaže on.

Prema podacima Porske uprave 15. maja ukupan broj zaposlenih je 2.196.372. Kada se taj podatak uporedi sa 27. februarom, dva ili tri nedelje pre vanrednog stanja, to je za oko 7.000 više zaposlenih nego pre korone, istakao je ministar Mali.

Mere za novo zapošljavanje

“Uspeli smo da sačuvano sva radna mesta, isplatom mininalne zarade, ono što je važno izlazimo sa merama za dodatno zapošljavanje. Veliki broj zemalja u svetu se bori sa koronom, sa ekonomskim posledicama, mi primenjeujući program razmišljamo kako da podstaknemo novo zapošljavanje. Narednih par dana možete da očekujete lep, dobar, sveobuhvatan program za novo zapošljavanje”, kaže ministar finansija.

Kaže da se sagledava više od 20 mera – ili da se umanje porezi i doprinosi za svakog novozaposlenog ili da se stimulacijom u novcu da podstrek preduzeću.

Cilj nam je da agresivnije krenemo u novo zapošljavanje da bi životni standard podigli još brže, ukazao je Mali.

Prema njegovim rečima, do jutors se oko 6,2 građana Srbije, uključujući najstarije građane, prijavilo za vid pomoći od 100 evra.

“I jesam očekivao da će se manje ljudi prijaviti, ovo pokazuje koliko je mera bila opravdana, u centar smo pogodili šta je građanima potrebno. Želeli smo da jednu dozu optimizma prensemo i na građane Srbije, želei smo da emotivni faktor bude važan i do kraja godine budemo najbolji u Evropi”, rekao je Mali.

U nekim prethodnim krizama bila su velika obećanja, kao 1.000 evra, ono što smo obećali to smo ispunili, ukazao je Mali.

“Danas sledi uplata drugog minimalca, a 2012. je bio 16.000 dinara, sada je preko 30.000 dinara, važno je da iz godine u godinu ta zarada raste i sa tom politikom nastavićemo u budućnosti”, istakao je ministar finansija.

“Broj ljudi koji su se prijavili pokazuje da kritike nisu utemeljene, svako od nas je bio pod uticajem korone, ovo je želja države da pokaže koliko je jaka i da podrži svakog punoletnog građanina Srbije”, zaključio je Siniša Mali.

 

Izvor: RTS

Foto: Alo.rs

Nove, uvećane akcize na gorivo počeće da važe od 1. jula, odlučila je Vlada Srbije.

Primena novih akciza trebalo je da počne još 1. februara, ali je odložena za 1. jun, da bi sada bila pomerena za još mesec dana.

Akcize su usklađene sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2019. godini, pa će sada biti uvećane za otprilike jedan dinar.

Tako će ovaj namet na benzin biti 57,10 dinara po litru, evrodizel 58,72 dinara, dok će akcize za gas biti 44,59 dinara.

Za biogorivo i biotečnosti akcize će biti 57,37 dinara, a za ostale naftne derivate 68,45 dinara, prenosi BizLife.

Dizel u Srbiji pojeftinio je od početka godine, što je posledica pada cene sirove nafte na globalnom tržištu.

Dok se 20. januara litar dizela mogao kupiti za nešto više od 164 dinara, krajem maja na pumpama je mogao da se nađe za 132 dinara.

 

Izvor: MONDO

Foto: MONDO /DANILO JAUKOVIĆ

 

Elektronska trgovina u Srbiji, prema istraživanju Privredne komore Srbije, udvostručena je tokom vanrednog stanja u odnosu na vreme pre pandemije Kovid-19, a rast kupovine i prodaje preko interneta očekuje se i u narednom periodu.

To potvrđuju i istraživanja inostranih eksperata po kojima bi e-trgovina u Srbiji do kraja godine trebalo da ima 3,3 miliona korisnika i generiše prihod od oko 370 miliona evra. U martu i aprilu, pored namirnica, najviše su se onlajn kupovali računari i računarska oprema, mali kućni aparati, odeća, obuća.

Analiza PKS ukazuje da je prodaja namirnica u tom periodu povećana deset puta u odnosu na prosečan mesečni promet pre pandemije.

Veliki trgovinski lanci su aktivirali i ojačali svoje onlajn prodavnice i sopstvene dostavne službe zbog zahtevanih visokih standarda za transport prehrambenih proizvoda, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Trgovci tehničkom robom, po rečima Čadeža, značajno su nadomestili pad klasične prodaje i gubitak zbog zatvorenih radnji i tržnih centara najviše zahvaljujući velikim nabavkama računara koje su kompanije kupovale kako bi zaposlene opremile za rad od kuće.

Mali trgovci i proizvođači brzo su reagovali i iskoristili mogućnost da besplatno ili uz minimalnu naknadu izađu na platforme koje su IT kompanije specijalizovane za e-trgovinu, za njih posebno kreirale, ističe Čadež.

Ugostiteljski objekti, po rečima predsednika PKS, takođe su se prilagodili krizi uvodeći dostavu hrane kako bi zadržali radnike i omogućili klijentima neometano korišćenje njihovih usluga.

Prema podacima PKS prikupljenim od dostavljača hrane, ove kompanije imale su veliki rast broja porudžbina, u aprilu čak 109 odsto više nego u martu.

 

Izvor: Blic

Foto: PROFIMEDIA

Vozovima, čije su makete predstavljene pre nekoliko dana na gradilištu kod Stare Pazove, stizaćemo brzom prugom od Beograda do Budimpešte za 2 sata i 45 minuta već krajem 2024. ili početkom 2025. godine. Od Beograda do Novog Sada stizaće se za 25 minuta, a prugom na čijoj rekonstrukciji rade ruske i kineske kompanije voziće se brzinom do 200 kilometara na sat.

S druge strane, već početkom 2022. trebalo bi autoputem od Beograda do Sofije da stižemo za tri sata. Krajem 2021. godine Bugarska bi trebalo da završi svoj deo autoputa od glavnog grada do granice, nakon čega će vozači moći najsavremenijom saobraćajnicom da putuju svih 395 kilometara, koliko je udaljenost između dva grada.

Cena vozne karte od Novog Sada do Budimpešte trenutno u jednom pravcu iznosi 12 evra, dok je povratna 20 evra. Istovremeno, autobusom se od Beograda do Budimpešte, prema navodima više prevoznika, stiže u proseku za 6 sati, a cena se kreće oko 20-25 evra u jednom smeru ili 40 evra za povratnu kartu.

Vozovi na relaciji Beograd-Novi Sad ne saobraćaju od februara 2019. godine, kada su počeli radovi na ovoj deonici. Kompletna brza pruga od Beograda do Budimpešte trebalo da bude završena do 2024. godine, što bi značilo da će se od tada između dva grada putovati dva sata i 45 minuta. Oni koji nastavljaju dalje, do Beča će stizati za četiri sata.

Do kraja godine trebalo bi da bude završena deonice pruge Beograd-Stara Pazova, i ona bi do kraja marta 2021. mogla da bude slobodna za vožnju.

“Do avgusta sledeće godine ćemo završiti deonicu Beograd-Novi Sad, kada ruske kompanije završe svoj deo posla, i tada ćemo do Novog Sada vozom putovati pola sata. Odmah nakon toga, do 2024. godine treba da završimo i relaciju Novi Sad-Subotica, a Mađari bi u istom periodu trebalo da završe svoju deonicu do granice”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

U planu je i gradnja brze pruge od Beograda do Niša, takođe za brzinu do 200 kilometara na sat, a zatim i deonica od Niša do Preševa, za brzinu od 160 kilometara na sat. O tome se već razgovara i sa kineskim kompanijama i ruskim železnicama koje grade deo brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada.

Inače, projekat izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, procenjen na dve milijarde dolara, započet je još 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.

Autoputem do Sofije za tri sata

Već početkom 2022. godine vozači bi od Beograda do glavnog grada Bugarske, Sofije, trebalo da stižu za 3 sata. Naime, ove dve prestonice povezivaće celom dužinom od 395 kilometara autoput. Od Beograda do Sofije vozači trenutno stižu za oko 4 i po sata, pa će im završetkom autoputa sa bugarske strane putovanje praktično biti kraće za trećinu.

 

Izvor: Blic

Foto: INSTAGRAM BUDUĆNOST SRBIJE AV / SCREENSHOT