Author: Alma Ademovic

ZNAMO da dnevne kreme sa zaštitnim faktorom štite kožu lica od UV zračenja i starenja, ali stručnjaci preporučuju da ih koristimo i u zatvorenom prostoru. Dermatolog Ada Ui, koja sarađuje sa pevačicom Ledi Gagom i britanskom princezom Kejt Midlton, ističe da staklo propušta UV zrake kojima smo konstantno izloženi. Kako bi naše lice duže bilo mladoliko i sveže, preporučuje se i korišćenje ulja i preparata za hidrataciju kože.

Staklo nas ne štiti, zato je važno da koristimo kreme sa faktorom čak i kad smo unutra, bez obzira na to da li smo kod kuće ili na radnom mestu – kaže Ada Ui. – Ako smo pored prozora i upijamo sunce, zaboravljamo da se sunčamo. Ujutro je važno da nanesemo kremu ili puder sa visokim zaštitnim faktorom kako bi koža ostala ujednačena i što manje otkrivala znakove starenja, poput bora. I ulje je odlično za kožu. Nanesite ga masiranjem lica i koristite sada kada ste više kod kuće. Preporučujem i serum koji hidrira kožu, ali i sastojke kao što su hijaluronska kiselina, aloe vera, ekstrakti ruže, kako bi se koža vratila u prirodno zdravo stanje.

 

Izvor: Novosti

KADA je paleontolog Tomas Murs zavirio u mikroskop dok je sortirao sitne fosile stare 40 miliona godina, pronađene na ostrvu Sejmur u blizini vrha Antarktika, naišao je na nešto neobično – kosti kuka i lobanje žaba.

Radilo se o žabi dugačkoj oko četiri centimetra – usko povezanoj s pet vrsta žaba koje vuku poreklo iz Čilea. Te žabe dobijaju ime po obliku glave, prenosi „Kliks“ pisanje Rojtersa.

Bilo je to potpuno neočekivano otkriće pod mikroskopom. Prvo sam pronašao kost kuka i shvatio sam da sam pronašao prvu antarktičku žabu, prvog antarktičkog vodozemca od pre više od 200 miliona godina – rekao je Murs, naučnik švedskog Prirodnjačkog muzeja i vodeći autor istraživanja objavljenog u časopisu „Sajentifik riports“.

Otkriće ilustruje kako je Antarktik šest miliona godina pre nego što je postao opustošena i ledena pustinja, bio prekriven šumama, rekama i barama koje su krojile život.

To nam govori da se globalnim klimatskim promenama mogu izbrisati čitavi ekosistemi – rekao je Murs.

Klima Antarktika u to je vreme podsećala na Valdivijsku prašumu u Čileu, vrlo vlažnu s temperaturama tokom najtoplijih meseci u proseku oko 14 stepeni Celzijusa.

Žabe su živele na svim kontinentima izuzev Antarktika, a sada znamo da su živele na svih sedam, pre nego što se jedan od njih zaledio -dodao je Murs.

 

Izvor: Kliks.ba

Foto: Depositphotos

 

Više od 1,1 miliona zaposlenih će dobiti od države Srbije tri minimalca u ukupnoj vrednosti od 750 evra, a isplata će početi 7. i 8. maja, rekao je danas na RTS ministar finansija Siniša Mali.

Za tri minimalca koje isplaćuje država kao podršku ekonomije prijavilo se 237.000 poslodavaca, rekao je on.

Dodao je da se u Srbiji za dva meseca za isplatu naknade za nezaposlenost preko Nacionalne službe za zapošljavanje prijavilo 6.047 građana koji su ostali bez posla.

“Sa odgovornim obuhvatnim i dobrim merama uspeli smo da zadržimo najveći broj radnih mesta, ako ne i sva radna mesta u Srbiji”, rekao je on i dodao da je država najveći teret krize preuzela na svoja pleća.

On je rekao da je dobro što je najveći broj fabrika već krenuo da radi prošle nedelje I da se polako privreda vraća na staro.

“Znate projekcije MMF i stopa rasta -3 za Srbiju, mi smo u rebalansu budžeta stavili -1,8, a ako ovako nastavimo da se što brže otvaramo, da krenemo što pre dalje mi ćemo biti možda na nuli što znači da ćemo mi biti najuspešnija ekonomija u Evropi ove godine a to je ogromna stvar”, rekao je Mali.

Prijava za 100 evra svakom građanu počinje 15. maja i trajaće do 5. Juna, rekao je on i dodao da će potpuno biti ispunjeno dato obećanje.

Mali je rekao da je reč o opravdanoj ekonomskoj meri, jer je rade i SAD, Japan, Hong kong, Singapur, a ne samo Srbija.

Dodao je da je njen cilj da se umanje posledice krize I proširi optimizam i pokaže koliko je Srbija jaka kao država, a građani će za taj novac kupiti neku robu što će podstaći privredu.

Za odlaganje plaćanja poreza I doprinosa do sada je suma od 29,5 milijardi dinara, za neplaćanje akontacije poreza na dobit prijavljena suma je 3,3 milijarde dinara, tri minimalca ukupno je državna pomoć od preko 90 milijardi dinara.

“Zato ponavljam stalno, stabilni smo , jaki smo – imamo novac za sve to “, rekao je Mali.

Za jeftine kredite podrške preko Fonda za razvoj za deset dana javilo se preko 3.000 preduzeća a 179 kredita je odobreno za ukupno 1,5 milijardi dinara.

“Taj novac već ulazi u ekonomiju I firme to koriste za svoju likvidnost”, rekao je on I dodao da je i 80 odsto mikropreduzeća izrazilo zainteresovanost da učestvuje u garantnoj šemi podrške preko poslovnih banaka.

“Veliki deo izlaska iz krize zavisi od eksternog faktora, koliko će brzo da krene I EU I svet, da se otvaraju granice, mi radimo ono što je do nas I bitno je da to uradim ona najbolji mogući način”, rekao je Mali.

On je rekao da dodatno teku pregovori sa turističkom privredom koja je najviše pogođena na temu kako da im se dodatno pomogne.

“S druge strane imamo u rebalansu budžeta dve milijarde dinara za vaučere, da ljudi letuju u Srbiji I da turizmu pomognemo I na taj način”, rekao je on.

Pokušavamo da odgovorimo na izazove, ostanemo zdravi, ne ugrozimo makroekonomsku stabilnost, a da sa druge strane naša ekonomija ostane u stanju da što jače I što brže krene da trči u što kraćem vremenskom period.

 

Izvor: Tanjug |

Foto: Tanjug

 

Krizni štab za borbu protiv korona virusa usvojio je danas predlog da zabrana kretanja za prvomajske praznike bude od četvrtka 30. aprila u 18 sati, do subote 2. maja u 5 sati ujutru, saznaje “Blic”. Ovu odluku je potom u 13 sati na sednici usvojila Vlada Srbije.

U tom periodu građani stariji od 65 godina će moći dva puta da izlaze napolje po sat vremena, navodi naš izvor.

Takođe, mera koja će važiti nakon policijskog časa je zabrana okupljanja više od dvoje ljudi u javnom prostoru. Iako je predsednik Vučić sinoć predložio zabranu za okupljanje više od petoro ljudi, struka je tražila oštriju meru.

U subotu i nedelju imaćemo “standardni” policijski čas: od 18h do 5h ujutru.

 

Izvor: Blic

 

Da bi organizam normalno funkcionisao, potrebna je uravnotežena i raznovrsna ishrana, o čemu većina ne vodi računa. Mnogima nije važno ni “dizajniranje” trpeze, što jeste takođe važno jer hrana ne služi samo za puko utoljavanje gladi.

Čemu služi i šta način ishrane sve pokazuje, objašnjava magistar psihologije, nutricionista i specijalista psihoterapije Jelena Subotić Krivokapić:

Svi znaju da je hrana suštinski neophodna za opstanak. U tom smislu bitno je da se unose svi važni sastojci da bi život bio zdrav i što dugovečniji. Međutim, istina je i da konzumiranje hrane često nema veze sa osećajem gladi. Takav čin može da se poveže sa hedonizmom, uživanjem i zadovoljstvom pojedinca u emotivnom smislu. To najbolje odslikava obilje na stolu, čime mnogi žele da istaknu svoju moć i društveni status. Ali, kroz izgled trpeze vidi se i njihov smisao za estetiku. U takvim okolnostima hrana je neretko i sastavni deo druženja sa bliskim i dragim osobama.

Osim potrebe da utolimo glad, koja svojstva hrana još poseduje?

Posmatrana u datom kontekstu hrana može da bude zamka u kojoj ne prepoznajemo potrebe svog organizma i unosimo više nego što nam je zaista potrebno. Kasnije, kako vreme odmiče, može doći do opšteg nezadovoljstva, čak i gojaznosti ili nekih drugih poremećaja ishrane. Hrana u sebi, zapravo, krije i psihološku crtu, navodeći nas da ciljano posegnemo za određenom namirnicom. Kada je osoba nezadovoljna, često se čuje izreka “hrana će sve popraviti”, i traži šta će da jede. Ovo “sve” obično podrazumeva izuzetno široku lepezu negativnih osećanja kroz koja prolazimo ili ih doživljavamo. Još češća je spoznaja da je ova misao podsvesna. I uprkos svemu, obično upadnemo u suprotnu zamku. Umesto da smo određenom hranom popravili situaciju, osećamo se još lošije, čak dobijamo i na težini, što nas čini još više nezadovoljnim. Takvo stanje stvara situaciju zatvaranja u odnosu na okruženje. Što je još gore, to novo stanje odvlači pažnju, sprečavajući da se bavimo suštinskim problemom.

Da li to onda znači da hranu unosimo zbog potreba uma?

Upravo tako. U velikom broju slučajeva hranu konzumiramo zbog potrebe uma, a ne tela. Sigurno ste čuli za izreke “gladan ljubavi”, “prazna ili gladna duša”, “gladne oči”… Zbog stresnog vremena u kome živimo, većina jede u kasnim satima. Fizička i psihička iscrpljenost dovode do umora, ali i želje za opuštanjem koja često vodi u pogrešnom pravcu. Ponekad imamo utisak da se osećamo poput lonca koji će svakog trenutka da proključa. I šta se tada dešava? Posežemo za velikim količinama šećera i ugljenih hidrata dok ne popunimo “sve praznine”. Tek tada dolazimo do osećaja mira i zadovoljstva, što naravno nije tačno.

Šta je tačno, i kako treba da se ponašamo?

Pre svega, suštinski treba da se zapitamo šta je to što nam u životu nedostaje. Pažnja, ljubav, zagrljaj, dodir, pomoć ili nešto drugo. Ako sebi date tačan i iskren odgovor na ovo pitanje, na dobrom ste putu da hranu iz frižidera zamenite razgovorom sa bliskom osobom, šetnjom ili donošenjem novih konkretnih odluka, odnosno izbora. Kada hrani pristupate sa pitanjem “Da li je ovo zaista neophodno mom telu u ovom trenutku?”, sigurno ćete u najvećem broju slučajeva odustati od prethodne namere uzimanja određene namirnice.

Da li su sve gladi iste?

Naravno da nisu. Postoje različite vrste gladi. Osim prave, biološke gladi kao potrebe organizma, postoji i lažna, emocionalna glad kao psihološka potreba čoveka. Kada se ove potrebe razgraniče, postajemo mnogo sigurniji na putu osmišljavanja većeg zadovoljstva sobom i sopstvenim životom. Hrana ima moć da nas u određenim trenucima rastereti i uteši, oslobodi stresa. Recimo, vraćanjem u najranije detinjstvo, u kuhinju bake ili majke i pripremanjem jela koja smo tada voleli, odagnaćemo tugu i oraspoložiti se. Isti efekat se dobija i kada uzmemo komadić čokolade. I to crne, koja ima veći sadržaj kakaa, a manje šećera. Čokolada je pravi izbor kada nam se desi nešto loše. Njeni prosti ugljeni hidrati dovode do oslobađanja hormona sreće, koji nas uvodi u dobro raspoloženje.

Šta je još dobro za buđenje dobrih emocija potisnutih stresom?

Smanjivanju stresa, recimo, pomaže i žvakanje čvrste hrane, kao što su šargarepa i jabuka. Žvakanje opušta i centar za agresiju u mozgu, što pomaže da se u situacijama besa osoba iskontroliše. Do pozitivnih emocija mogu da dovedu voće i povrće, odnosno voćna ili zelena salata. Vitaminska salata sačinjena od kupusa, cvekle, jabuke i drugog voća i povrća koje vam padne na pamet, podiže i psihološko i fiziološko stanje čoveka. Osim toga, navedene namirnice predstavljaju prave lovce na slobodne radikale, jer su pune antioksidanasa, čuvara zdravlja organizma.

A šta je sa hranom za mozak, koja se često spominje?

Sva jela koja pozitivno utiču na rad mozga, dobra su i za stanje duha. Utiču na poboljšanje sposobnosti pamćenja, povećavaju otpornost na stres, što utiče na uspostavljanje unutrašnjeg mira. Za ishranu mozga važna je glukoza, odnosno šećer iz ugljenih hidrata. Zato je vrlo važan doručak, da bi mozak dobio prve neophodne doze i mogao tokom dana normalno da radi. Jedno parče hleba sa namazom i jogurt ispuniće njegova očekivanja. Za zdrav mozak i bolji mentalni rad preporučuju se i lešnici, banane, mahunasto povrće, testenine, riba i obavezno dva do tri litra vode dnevno.

Zašto je važna voda?

Unos tečnosti nas spasava od iscrpljenosti i blagog depresivnog raspoloženja. Više od 70 odsto našeg tela čini upravo voda, pa je sasvim logično da je ona uvek prisutna u dovoljnoj količini. Kada organizam ima dovoljno tečnosti, bez problema transportuje hormone sreće. Voda, i to hladna, važna je za ublažavanje besa i agresije. Ako vode i drugih gradivnih materija nema u dovoljnoj količini, počeće da trpi centralni nervni sistem. Mozak se usredsređuje na to kako da preživi, a mi polako postajemo rasejani, konfuzni, blago depresivni, nezainteresovani…

POSEBNA VRSTA LjUBAVI

Pripremom hrane šalju se i poruke ljubavi, bez obzira na to da li kuva žena ili muškarac. Može neko da bude i nezainteresovan za kuhinju, ali ako dođe u situaciju da hranu priprema, trudiće se da ona bude što lepša i ukusnija. U našem najranijem periodu života na taj način primamo i ljubav od majke. Kroz način pripreme hrane, majka ispoljava brigu prema detetu i želju da mu se to što je spremila dopadne. Na sličan način se pokazuje partnerska ili prijateljska ljubav, ljubav prema gostima na slavi ili nekom drugom važnom okupljanju – ističe naša sagovornica.

 

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos