Author: Alma Ademovic

U ČETIRI operacione sale Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koji je privremeno morao da izmeni režim rada zbog ulaska virusa korona, u utorak je na programu bilo osam pacijenata, a od ponedeljka, 4. maja, postepeno će početi da radi i stacionar radioterapije, koji je trenutno jedini zatvoreni deo Instituta.

Profesor dr Danica Grujičić, v. d. Instituta, kaže, za “Novosti”, da hirurgija trenutno radi sa 30 odsto kapaciteta, dnevna hemioterapija i odeljenje hemioterapije za ležeće pacijente u punom kapacitetu, dok je na dijagnostici smanjen obim posla. Glavni razlog za to je, smatra prof. Grujičić, što se pacijenti plaše infekcije, pa dijagnostičke preglede sami odlažu dok ne prođe epidemija.

Deo zaposlenih još nije radno angažovan posle pozitivnog nalaza testa na koronu, koja je potvrđena i među pacijentima ovog instituta.

Od 171 testiranog pacijenta pozitivan je bio 91, za troje-četvoro se još čeka rezultat, dok je od 930 zaposlenih na koronu testirano 448 i 67 je od početka epidemije bilo pozitivno – kaže prof. Grujičić. – Pet zaraženih zdravstvenih radnika imalo je ozbiljnije simptome bolesti, dok je jedan nemedicinski radnik bio i na respiratoru, sa kojeg je uspešno skinut.

KONZILIJUM

Zbog epidemije je izmenjen i rad konzilijuma. Na njima je, kaže prof. Grujičić, nekad bilo i po 100 ljudi:

Pacijenti sad donose dokumentaciju. Lekar koji ih je ambulantno pregledao je dužan da napiše u kakvom je stanju i onda se donosi zajednička odluka o daljem lečenju. Tako da su te gužve koje su bile od jutra do popodneva izbegnute i mislim da ćemo sa takvom praksom nastaviti. Takođe, nema više putovanja lekara u centre u unutrašnjosti. već smo formirali konzilijume na daljinu.

Trenutno na medikalnoj onkologiji leži 75, na hirurgiji 28, na dečjem odeljenju 17 pacijenata… Na radioterapiji sobe su sa četiri, osam ili čak 12 kreveta.

Ne smemo odmah napuniti sobe, niti da imamo mnogo pacijenata na jednom mestu i zato ćemo radioterapiju polako vraćati u funkciju – kaže prof. Grujičić. – Tu nam je problem i najveći, jer ti pacijenti leže po mesec i po, čak i dva, treba nekako sprečiti zarazu. Mi smo već prošli kroz situaciju da nam pacijenti uđu zdravi, bez ikakvih simptoma, prođu trijažu i posle nekog vremena ispolje se simptomi infekcije virusom korona.

Po odluci Vlade od 23. aprila svakom pacijentu za stacionarno lečenje u bolnicama, pa i u Institutu za onkologiju, neophodan je negativan nalaz testa na koronu.

I pored toga, moraju strogo da se poštuju sve protivepidemijske mere – kaže prof. Grujičić. Naši pacijenti su disciplinovani, ali takvi moraju da budu i članovi porodice. Ako ih oni ne čuvaju, kako mi da ih sačuvamo.

Ljudi moraju da shvate, kaže prof. Grujučić, da je jedino izbegavanje kontakata dokazana mera protiv širenja zaraze koju izaziva novi virus korona:

Razumem ja potrebu za druženjem, ali mora da se shvati da su u ovoj fazi epidemije tri čoveka na jednom mestu i dalje gužva. Očito da se nešto desilo sa virusom, verovatno u nekoj laboratoriji, jer nijedan grip se ne prenosi tako lako kao kovid: zaraženi se nakašlje u prolazu, i vi ste inficirani.

Izvor: Novosti

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je danas da su prijemni ispiti za fakultete planirani za 22. jun, a da veliki maturanti imaju obavezu da odbrane maturske radove sredinom juna.

“Ono što će biti drugačije za upis na fakultete jeste da je mnogo više budžetskih mesta nego što ih studenata upiše. Napravili smo analizu upisa poslednje tri godine. Dali smo predlog da se preusmere budžetska mesta na nešto što je aktuelnije”, rekao je Šarčević.

“Mali maturanti će imati sve modele koji su bili na prethodnim maturama, uživo naravno. Na probnim testovima su bila sva pitanja zatvorenog tipa, da im olakšamo malo. Početkom juna ćemo ih pozivati da vide kako se popunjavanju formulari, kako izgledaju otprilike otvorena pitanja”, rekao je Šarčević za B92.

Ministar je ocenio da je obrazovni sistem spreman za povratak dece u škole, ali je istakao da je bitna spremnost roditelja.

On je kazao da postoji potreba da se određeni delovi obrazovnog sistema uključe u proces rada zbog dece čiji roditelji moraju da rade.

USLOVI ZA RAD FAKULTETA GRADSKI I MEĐUGRADSKI SAOBRAĆAJ…

Predsednica Konferencije univerziteta Srbije(KONUS) prof. Ivanka Popović kaže da je preduslov da fakulteti počnu da rade uspostavljanje gradskog i međugradskog prevoza, kao i da se otvore studentski domovi.

“Nekoliko preduslova mora da se ispuni pre nego što studente vratimo fizički na fakultete, a to je da proradi međugradski i gradski prevoz, pripreme studentski domova. Beogradski domovi u roku od dva dana mogu da budu spremni. Specifična je situacija u Nišu i Kosovskoj Mitrovici”, rekla je Popović na sednici Rektorskog saveta.

Nedelju dana nakon što se otvore studentski domovi, mogu da počnu sa radom fakulteti. Sve visokoškolske ustanove, privatne i državne, pre otvaranja biće dezinfikovane, tehničko osoblje mora proći obuku kako da održava higijenu u zgradama.

Na fakultetima će krenuti u blokovima praktični deo nastave, realizacija aprilskog roka.

Poteškoće sa praktičnom nastavom imaće studenti medicine, stomatologije i nastavničkih fakulteta. Plan je da se praktična nastava za njih odloži na jesen.

Što se tiče upisa na fakultete za sada važe rokovi koji su planirani, a da li će biti pomeranja zavisi od aktuelne situacije.

Rektorski savet očekuje da će naredna akademska godina početi polovinom oktobra.

Izvor: Tanjug

Foto: P. Milošević

“POPUŠTANjE” mera u borbi protiv virusa korona u slučaju predškolskih ustanova znači da bi roditelji trebalo da se izjasne da li će vratiti decu u vrtiće, zbog planiranja kapaciteta. U poruci koju su dobili navedeno je da je poželjno da ovu mogućnost iskoriste samo oni koji rade i nemaju drugu mogućnost za čuvanje dece.

Sasvim je izvesno da će vrtići i boravak za decu od prvog do četvrtog razreda, koje roditelji nemaju kome da ostave, biti otvoreni 11. maja – kaže Slavko Gak, sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda. – Vrtići su spremni za lagani i oprezni povratak u normalu. Sve mere opreza i predostrožnosti će biti na snazi. Roditelji će biti obavezni da dostave potvrdu poslodavca da moraju da rade.

Doktorka Darija Kisić Tepavčević, član kriznog štaba, ističe da je odluka o povratku mališana u obdaništa, doneta na osnovu iskustva iz drugih zemalja, kao i da deca mogu da se inficiraju, ali i da povratak u vrtiće nije više rizičan od boravka u porodici.

I osnovne škole poslale su poruke roditeljima da se izjasne o povratku dece u produženi boravak, ako nema ko da ih čuva. Iako je izjašnjavanje u toku, prema prvim informacijama, nije veliki odziv, a u pojedinim školama čak nije bio zainteresovan nijedan roditelj.

Izvor: Novosti

KADA su pod stresom, mnogi ljudi osećaju potrebu za namirnicama sa visokim procentom masti i šećera. Istraživanja pokazuju da veliki unos ovih namirnica može da dovede do promena u mozgu i “napada” gladi.

Nedavna studija pokazala je da su osobe koje su redovno konzumirale hranu sa visokim procentom masti i šećera imale veću težnju za unosom hrane, čak i kada nisu bili gladni.

Ovo dokazuje da bi redovno konzumiranje hrane sa visokim procentom šećera moglo pojačati žudnju, stvarajući začarani krug – kaže autor istraživanja dr Dejli Hu. – Mozak će vremenom tražiti sve više šećera i ta potreba nikada neće biti zadovoljena u potpunosti.

Istraživanje na miševima pokazalo je da konzumiranje hrane sa visokim procentom šećera može da izmeni inhibitorne neurone. To znači da su miševi hranjeni šećerom manje mogli da kontrolišu svoje ponašanje.

Mreža inhibitornih neurona je ključna za kontrolu ponašanja – kaže dr Dejli Hu. – Ovi neuroni su poput moždanih kočnica i koncentrisani su u ključnom području mozga koji je uključen u donošenje odluka, kontrolu impulsa i odlaganje zadovoljstva.

Još jedno područje mozga koje je pod uticajem ovakve hrane je hipokampus, ključni memorijski centar. Promene hipokampusa izazvane šećerom povezane su sa smanjenjem broja neurona u ovom delu.

Nije lako izboriti se sa starim navikama, jer prvi korak je uvek i najteži – kaže autor istraživanja. – Međutim, promena režima ishrane vremenom postaje lakša, a ono što donosi nema cenu. Svakako će vam mozak biti na tome zahvalan.

Svetska zdravstvena organizacija savetuje da unos dodatnih šećera ograničimo na 25 grama dnevno. Prosečna odrasla osoba konzumira oko 85 grama, što je 20 kafenih kašika šećera dnevno, zbog čega je ovo za mnoge velika promena ishrane.

Izvor: Novosti

Foto: Kurir

U Skupštini Srbije danas će u 10 sati biti nastavljena rasprava o Predlogu odluke o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja.

Takođe, i Predlogu zakona o potvrđivanju uredbi koje je vlada donela uz supotpis predsednika Repubilke tokom vanrednog stanja.

Premijerka Ana Brnabić je prvog dana, obrazlažući uredbe vlade, istakla da Srbija, u poređenju sa zemljama u ovom delu Evrope, ima najmanju stopu smrtnosti od korona viursa od 1,9 odsto i da smo treća zemlja po broju urađenih testova na 100.000 stanovika, uz očekivanje da ćemo danas biti na drugom.

Ocenila je da je očuvan zdravstveni sistem, ali i da je merama koje je donela vlada uspela da očuva živote najstarijih sugrađana.

Premijerka je ukazala i da je Srbija donela ekonomske mere čija je vrednost 11 odsto BDP-a.

Poslanici opozicije koji su prisustvovali sednici su ocenili da je parlament mogao ranije da se sastane, ali su saglasni da je na sreću zdravstveni sistem izdržao udar korona virusa.

Poslanici stranaka koji bojkotuju parlament, novinarima su se obraćali u holu skupštine.

U skupštini se primenju mere zaštite, pa se poslanicima i novinarima meri temperatura, dobijaju maske i rukavice, dok poslanici u sali sede na svakom drugom mestu, a postavljena je i zaštita panelima od pleksiglasa.

Izvor: Tanjug

Foto: Epa/Koca Sulejmanovic