Author: Alma Ademovic

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima koji žele da koriste ovu meru pomoći privredi, vršiće se sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprave za trezor.

Radi isplate direktnih davanja, privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 kod banke koja u momentu stupanja na snagu Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (10. april 2020. godine) vodi tekući račun tog privrednog subjekta.

Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu Uredbe imaju otvorene tekuće račune kod više banaka, dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine, na portalu Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke kod koje će biti otvoren poseban račun.

Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu Uredbe imaju otvorene tekuće račune kod jedne banke, nisu dužni da dostave podatak o nazivu banke, odnosno istima će biti otvoren namenski račun kod te banke.

Izvor: eKapija

Foto: NicoElNino/shutterstock.com

Predstojećeg  vikenda na snazi će biti zabrana kretanja od petka od 18 časova do ponedeljka do 5 ujutru, dok će za prvomajske praznike najverovatnije biti uveden trodnevni policijski čas, saznaju “Novosti”.

Konačna odluka o dužini zabrane kretanja koja će važiti sledećeg vikenda još nije doneta, ali je, po mišljenju struke, najracionalnije da se ne ugroze pozitivni trendovi pada broja zaraženih. Tako je najrealnija opcija produženog policijskog časa – od četvrtka, 30. aprila od 18 časova, do ponedeljka, 4. maja, do pet ujutru.

Takođe, preovlađuje i stav da se pitanje eventualnog ukidanja vanrednog stanja nađe na dnevnom redu tek posle Đurđevdana, 6. maja.

Mere koje su donete u borbi protiv pandemije kovida 19 donekle su ublažene, pa je tako zabrana kretanja radnim danima skraćena za jedan sat i sada traje od 18 sati do pet ujutru.

Takođe, najstarijim građanima dozvoljen je izlazak napolje tri puta nedeljno – utorkom, petkom i nedeljom, od 18.00 do 1.00, u trajanju od pola sata, najviše šest stotina metara od mesta stanovanja.

Od utorka, 21. aprila, dozvoljen je rad poslodavcima poput auto-mehaničarskih i vulkanizerskih radnji, obućara, krojača, hemijskih čišćenja, škola za obuku vozača kao i poslodavcima iz oblasti trgovine na malo – knjižare, trgovci motornim vozilima, biciklima, nautikom, tehničkom robom, građevinskim materijalom.

Druge radnje trebalo bi da budu otvorene od 27. aprila ako imaju manje od 300 kvadrata. Reč je o frizerskim salonima i salonima lepote, teretanama, ali će za njih morati da bude obezbeđena posebna zaštita. Za hotele, banje, tržne centre, međugradski saobraćaj, aerodrome, restorane i kafiće planirano je otvaranje između 3. i 10. maja.

Članovi Kriznog štaba za borbu protiv infekcije virusom korona upozoravaju da građani i dalje moraju biti na oprezu i maksimalno poštovati sva pravila kako bi se sprečilo da se epidemijska kriva izmakne kontroli i poveća broj zaraženih.

Izvor: Novosti

Učenici osmog razreda danas rade probni test iz matematike u okviru male mature.

Test se nalazi na sajtu “Moja učionica” i dostupan je od 8 časova do uveče, a deca imaju 90 minuta da ga urade od trenutka kada pristupe tom testu.

Sutra će učenici raditi kombinovani test, dok su juče rešavali test iz maternjeg jezika. Međutim, u jednom momentu je sistem bio preopterećen, zbog čega je produženo vreme za rešavanje testa.

U Srbiji ima oko 65.000 učenika osmog razreda.

Izvor: FoNet

Foto: Pixabay

U Velikoj Britaniji od četvrtka će početi testiranje vakcine protiv virusa Kovid-19 na ljudima, izjavio je britanski ministar zdravlja Met Henkok i dodao da vakcina koju su razvili naučnici sa univerziteta Oksford ima 80 odsto šansi za uspeh.

Za to istraživanje biće izdvojeno 20 miliona funti, rekao je Henkok, prenosi Skaj njuz.

Tim sa instituta Džener na Oksfordu počinje proizvodnju vakcine pre nego što je testiranje završeno kako bi obezbedili milion doza do septembra.

Henkok je istakao da je razvijanje vakcine “nesigurna nauka”, ali da su dva tima postigla “brzi napredak” i da će biti podržani.

“U isto vreme uložićemo u proizvodnju, tako da ako bilo koja od ovih vakcina deluje, ona će biti dostupna Britancima što pre”, rekao je Henkok i upozorio da ipak ništa u ovom procesu nije sigurno.

Vakcina nazvana “ChAdOx1 nCoV-19” napravljena je od bezopasnog virusa šimpanze koji je genetski konstruisan da nosi deo korona virusa, a kako se navodi, ta tehnika je već pokazala da stvara snažne imunološke odgovore kod drugih bolesti.

Sporazum o proizvodnji vakcina već je postignut sa tri proizvođača i nekoliko u inostranstvu.

Profesorka Sara Gilbert sa Univerziteta Oksford rekla je da se nada da će do 500 osoba biti deo testiranja do sredine maja i da će samo istraživanje biti kontrolisano.

“Pratićemo pacijente i tražiti od njih da nas kontaktiraju ukoliko dobiju simptome korona virusa i onda ćemo videti ko se inficirao”, rekla je ona.

U međuvremenu je i carski Univerzitet u Londonu počeo još u februaru testiranje vakcine na životinjama, dok se klinička testiranja očekuju u junu.

U svetu se razvija više od 70 vakcina protiv korona virusa, a Velika Britanija je jedna od retkih koja će je već testirati na ljudima.

Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos

Cene goriva u Srbiji, već nekoliko meseci, idu naniže. Tako se litar bezolovnog BMB 95 benzina u utorak prodavao na našim pumpama za oko 130, a evrodizela za oko 140 dinara.

Cene su niže jer je i cena sirove nafte značajno pala na svetskim berzama – kaže za “Novosti” Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije. – Gorivo može da bude i jeftinije, ali ne mnogo više od trenutne cene.

Cena goriva ne zavisi samo od nabavne cene, već na nju utiču i državna zahvatanja. Država po svakoj litri benzina prihoduje samo od akciza 56,04, a od dizela 57,63 dinara. Na to treba dodati 2,60 dinara po litru za takozvane obavezne rezerve. U Srbiji postoji i markiranje goriva ali i to plaćaju vozači – 0,26 dinara po litru. Na sve ovo ide i nadoknada za monitoring 0,09 dinara po litru, a kada se na to doda kompanijska cena, troškovi transporta, marža, tek onda se zaračunava i PDV!

Na primer, pri kompanijskoj ceni od 64,10 dinara za litar dizela, državna zahvatanja su 85,25 dinara po litru ili 57 odsto od ukupne cene koju na pumpama plaćaju potrošači – kaže naš sagovornik.  Očekujem da cena može da ide sve do oko jednog evra, jer ne verujem da u ovoj situaciji država može da smanji akcize.

Bora Tatić smatra i da je istorijski pad na američkom tržištu uzrokovan spekulativnim radnjama.

Kada se ne prodaju ili kupe ugovorene kvote, plaćaju se veliki penali. Onda tu dodajte sve ostalo, manjak prostora za skladištenje, pad proizvodnje u svetskoj industriji, smanjenu tražnju zbog korona virusa i desi se negativna cena – objašnjava Tatić.

Naš sagovornik kaže da Srbija ima sasvim dovoljno prostora za skladištenje nafte.

Srbija oko 85 odsto svojih potreba za naftnim derivatima obezbeđuje iz uvoza bilo sirove nafte bilo gotovih derivata. Zbog pada cena sirove nafte na svetskom tržištu, benzin u Srbiji je od januara pojeftinio oko 18, a evrodizel oko 23 dinara za litar.

Čak i da nam neko pokloni sirovu naftu a da mi moramo da je dovezemo do rafinerije u Pančevu, potom da je preradimo, platimo državne dažbine i pustimo gorivo u prodaju na pumpe, litar benzina i dizela ne bi mogao da bude jeftiniji od 100 dinara – tvrdi Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Izvor: Novosti