Author: Alma Ademovic

Čovečanstvo neće moći u potpunosti da izađe na kraj s pandemijom virusa korona ovog leta, a u novembru je moguć novi talas obolevanja, iako on neće biti toliko ozbiljan, piše portal „Huankajo“ pozivajući se na reči šefa infektivnog odeljenja šangajske bolnice „Huašan“, eksperta za lečenje KOVID-19 Džana Venghuna.

„Posle novembra susrešćemo se sa ozbiljnim izazovom, smatram da sledeći talas epidemije može da se dogodi otprilike u novembru“, izjavio je ekspert.

On je rekao da je bolest počela je da se javlja u zemljama Južne Amerike, Afrike i Jugoistočne Azije, zbog čega, prema postojećem matematičkom modelu, ovog leta nećemo moći u potpunosti da se rešimo tog virusa, a kada dođe zima – ponovo će svi sedeti kod kuće.

S tim u vezi, Venghun je istakao da, zahvaljujući iskustvu koje su mnoge zemlje stekle za vreme trenutnog epidemiološkog talasa, posebno u oblasti dijagnostike, sledeći talas epidemije neće biti toliko opasan.

„Međutim, zemljama koje nemaju dovoljno medicinskih resursa verovatno će biti teško da prežive sledeću zimu, među njima su Afrika i Južna Amerika“, ocenio je ekspert.

Prema njegovim rečima, kontrola nad epidemiološkom situacijom u svetu ne zavisi od Kine, SAD ili Evrope – već od toga kako sa epidemijom mogu da se nose upravo zemlje koje su najmanje sposobne da je kontrolišu.

Širom sveta od novog korona virusa obolelo je 1.853.505 osoba, preminulo je više od 114.000, a ozdravilo je više od 423.000 ljudi, prenosi sajt Vorldometers.

 

Izvor: rs.sputniknews.com

Foto : Tanjug / AP Cecilia Fabiano

GOJAZNOST, pa čak i samo višak od desetak kilograma, povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, kada se one razviju, masne naslage deluju zaštitno na srce i usporavaju dalji napredak oboljenja. Klinička praksa je pokazala da su se pacijenti koji su imali više masnoća i telesno bili jači, bolje oporavljali posle intervencija na srcu i krvnim sudovima od onih koji su bili slabi i mršavi.

U intervjuu, za “Novosti”, profesor dr Mirjana Šumarac Dumanović, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, kaže da postoji objašnjenje za ovaj paradoks:

Činjenica je da gojaznost loše utiče na zdravlje. Dakle, ne postoji zdrava gojaznost, jer se smatra da kod ljudi sa povećanom telesnom težinom rizik od kardiovaskularnih bolesti na svake dve godine raste za sedam odsto. Ali, ono što pravi razliku među gojaznima i čini da bolje podnose bolesti srca je raspored masnih naslaga i kompozicija ili građa tela.

* Šta to znači?

Da je najgori mogući tip gojaznosti kada se masne naslage talože na stomaku. Uz to, ako osoba ima izraženo slabe mišiće ruku i nogu, rizik od komplikacija na srcu i krvnim sudovima je gotovo neizbežan. Oni po pravilu obolevaju, i prognoza bolesti im je veoma loša. Ovakva građa tela i raspored masnoća se naročito sreće kod starijih ljudi. Zato se njima savetuje da unose što više proteina hranom i da se kreću što češće, a još bolje je ako redovno vežbaju.

* Koji još tipovi građe i raspored masnoća negativno utiču na zdravlje srca?

Od bolesti srca mogu da obole i mršavi ljudi, kao i oni sa normalnom telesnom težinom, ali od progresije bolesti su najugroženiji oni koji imaju slabe mišiće, a istovremeno su i mršavi, znači imaju malo masti. Dakle, ključ je da se očuva dobra mišićna masa. Jaki mišići su ti koji sprečavaju da masne naslage postanu nefunkcionalne i da ne budu više rezervoar viška energije, već uzrok zapaljenja.

* Šta se dešava kada masne naslage postanu uzrok zapaljenja?

Ranije se mislilo da je jedina funkcija masnog tkiva da bude rezervoar viška energije. Međutim, sada je poznato da je masno tkivo jedan veliki endokrini organ. Dokle god ono uspeva da skladišti višak kalorija iz hrane to je bezbedno. Ali, kada se gojaznost povećava ono postaje prezasićeno, njegova prokrvljenost je sve slabija, pa tako ćelije u njemu ne dobijau dovoljno kiseonika i počinju da odumiru. Tako dolazi do zapaljenja, jer zdrav deo masnih naslaga pokušava da se odbrani od mrtvih ćelija. Znači gojaznost uzrokuje hronično stanje niskostepenog zapaljenja koje tinja i narušava metaboličke procese u organizmu. To pogoršava insulinsku rezistenciju, a samim tim i zdravlje kardiovaskularnog sistema.

* Ljudi najčešće počinju da se goje u srednjim godinama. Jesu li oni u riziku da obole kao i oni koji su gojazni od detinjstva ili mladosti?

I jedni i drugi su u riziku. Naravno, gojaznost od mladih godina je opasnija, jer se masne naslage ranije nakupljaju u organima i opstruiraju njihov rad. Takođe, oni koji su gojazni čitav život, ranije se susreću sa otežanim srčanim radom, opstrukcijama u disanju tokom sna. To može da dovede do pojave hipertenzije, poremećaja srčanog ritma i niza drugih oboljenja i stanja, od kojih je najteže popuštanje srčanog mišića.

* Može li gojazna osoba da bude zdrava?

Smatra se da je 30 odsto gojaznih metabolički zdravo. To znači da nemaju ni insulinsku rezistenciju, ni narušene masnoće u krvi, kao ni visok pritisak, tako da ni srce nije u tolikoj meri opterećeno. Ipak, važno je da se smrša, odnosno da se poveća mišićna masa u odnosu na masne naslage. Naše telo se sastoji iz nemasne i masne mase. Nemasnu čine kosti, organi, tkiva i voda. To ne možemo da promenimo, ali možemo da vodimo računa o učinku mišića u masnoj masi. Znači da je bitno da vežbamo i da smo stalno u pokretu. To omogućava i da organizam dobije dovoljne količine kiseonika.

* Kako gojaznost još može da se leči osim dijetom i fizičkom aktivnošću?

Postoje vrlo efikasni lekovi za gojaznost. U svetu ih ima pet-šest. Kod nas je dostupan samo jedan, ali uskoro ćemo imati još jedan. Ovaj koji je registrovan na našem tržištu deluje tako što apsorbuje masti u tankom crevu i dovodi do masnih i prolivastih stolica. Taj efekat u kombinaciji sa dijetom daje dobar rezultat. Drugi lekovi deluju na mozak i balansiraju između hormona sitosti i gladi.

* Šta je najefikasnije?

Najbolji terapijski učinak se postiže sa lekom koji je sintenska varijanta jednog hormona koji reguliše metabolizam šećera. Međutim, nijedan od pomenutih lekova, ni kod nas ni u svetu, ne može da se dobije na recept. Za naše uslove ovi medikamenti su dosta skupi, pa se retko i koriste u kliničkoj praksi. Dobri početni rezultati u mršavljenju se postižu i hirurškim smanjenjem želuca.

SEDENjE GLAVNI KRIVAC

* ZBOG čega patimo do epidemije gojaznosti?

Ranije se mislili da savremeni čovek mnogo više jede od nekadašnjeg. Ipak, ispostavilo se da je problem u tome što su nam mnoge profesije postale sedelačke, pa je do epidemije gojaznih došlo iz tog razloga. Naime, dokazano je da kada bi današnji čovek jeo koliko i onaj u prošlosti ipak bi se gojio, jer se mnogo manje kreće.

 

Izvor: Novosti

Foto:  N. Skenderija

 

Zdravstveni radnici, zaposleni u zdravstvenim ustanovama, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji su zaraženi lakšim oblikom korona virusa tokom vršenja radne obaveze, od sutra će biti lečeni u banjama, saopšteno je iz Kriznog štaba za suzbijanje Kovida-19.

Oni će biti upućeni u Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju “Junaković” u Apatinu, Institut za rehabilitaciju “Selters banja” u Mladenovcu, Specijalnu bolnicu u Banji Koviljači, Institut za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja” i Specijalnu bolnicu “Merkur” u Vrnjačkoj Banji, preneo je RTS.

Upućivanje se vrši po teritorijalnom principu i preko nadležnih zavoda za javno zdravlje.

Prvi pacijenti u Vrnjačkoj banji očekuju se sutra oko 11 sati, potvrdio je za RTS Dejan Stanojević, direktor Specijalne bolnice Merkur.

Od uvodenja vanrednog stanja sve ove zdravstvene ustanove su prazne, navodi Javni servis.

Važni telefoni

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235.

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011 2684 566

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima

U cilju omogućavanja brže i efikasnije komunikacije građana sa nadležnim epidemiološkim službama, Ministarstvo zdravlja uvelo je dodatnih 20 brojeva telefona za sve informacije o korona virusu.

Ministarstvo zdravlja otvorilo je još 10 dodatnih dodatnih brojeva, a preko istog linka možete da dođe i do brojeva telefona svih domova zdravlja širom Srbije.

Otvoren je i jedinstveni kontakt centar za Kovid 19 – 19819

 

Izvor: Tanjug

Foto: TANJUG/TANJA VALIĆ / RAS SRBIJA

U Srbiji je virus korona pod kontrolom, kaže pulmolog Branimir Nestorović i dodaje da će danas na sednici Kriznog štaba biti odlučeno koliko će trajati policijski čas tokom uskršnjih praznika.

Situacija je, kako kaže, pod kontrolom, da su do sada samo pooštravane mere, a da se sada razmišlja o popuštanju.

“Kada pogledate kartu Evrope, mi smo ostali kao ostrvo izolovano od korone. Dobro su prošle i Češka, Slovačka. Imali smo dobru organizaciju, malo sreće sa lepim vremenoom. Situacija je stvarano dobra, sada već možemo da planiramo nekim redosledom šta će se dešavati”, naveo je on.

Napominje da je epidemija u opadanju onog momenta kada u jednom danu broj otpuštenih i izlečenih pređe broj novozaraženih i da je u Srbiji skoro takva situacija.

“Imali smo pre neki dan 242 izlečena i otpuštena i 230 novoinficiranih. I tu smo negde. Kada gledate sve te krive u Evropi vidimo da smo mi sada u fazi u kojoj se nalazila Italija pre dve nedelje kada je broj počeo da pada. Nama ne raste broj zaraženih”, naveo je on.

Postoji, kako kaže, još jedna opasnost da virus sada uđe u domove za stare i da bi to bilo loše.

“Moramo čekati da virus potpuno oslabi pa da se otvore domovi za stare. To će biti na kraju”, naveo je on za Tv Pink.

Kako kaže sada je pitanje koliko je ljudi u inkubaciji, koliko se inficiralo prethodnih dana, a nema tegobe pa će se razboleti sledeće dve nedelje.

On je naglasio da su naredne dve nedelje presudne zbog ljudi koji su trenutno u inkubaciji i koji će razviti kliničku sliku u narednim danima.

 

Izvor: Tanjug |

Foto: Z. Jovanović