Mart i april su meseci kada se grip povlači, međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji kolektivni imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i mogu da zađu i u leto – kaže za “Blic” prof. dr Zoran Radovanović, jedan od naših najistaknutijih epidemiologa.
Meteorolozi u narednim danima aprila predviđaju zahlađenje sa kišom i snegom. Takvo vreme, ukoliko se prognoza obistini, pogodovaće virusu korona.
Teoretski gledano, virus korona osetljiv je na temperaturu. Prema istraživanju kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Covid-19 ostaje stabilan na četiri stepena, a na višim temperaturama njegov otpor opada.
Temperatura, međutim, utiče samo na vreme preživljavanja virusa, a ne na njegovu sposobnost da zarazi. Tokom izbijanja SARS-a 2003. godine, za svaki temperaturni porast od jednog stepena Celzijusa u Hongkongu, broj potvrđenih slučajeva opao je za 3,6 odsto.
Suv vazduh i korona
Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović ističe za “Blic” da virusu korona odgovara hladno vreme.
Virusima iz grupe korona, poznatim kao izazivačima nazeba, odgovara hladno i suvo vreme, kao i ostalim uzročnicima odgovornim za upalu organa za disanje. Pogrešno je uverenje da zimi visoka vlažnost potiče od toga što sneg nakvasi kosu, a lapavica noge, jer je vazduh obično suvlji nego leti. Postoje razna objašnjenja zašto takav suv vazduh pogoduje prenošenju zaraze – recimo, kapljice putuju skoro jedan metar kada je vazduh suv, a kraće ukoliko se sudaraju sa vodenom parom, zatim suv vazduh čini sluznice osetljivijim na prodor mikroorganizama… Pored toga, otpornije klice, koje se prenose i aerosolom, duže lebde ukoliko se ne vezuju za sitne kapljice vode koje ih stalože – objašnjava prof. Radovanović.
Klima zemalja koje su najteže pogođene, uključujući Kinu, Južnu Koreju i severnu Italiju, čini se da se slaže sa tim zaključcima – njihovo vreme je hladno i suvo, što je idealna kombinacija za brzo širenje.
UV zračenje
Međutim, kada je reč o ovoj novoj bolesti, dodaje epidemiolog, ne znamo kako će da se ponaša.
Njen rođak, SARS, održavao se 2003. sve do jula. U načelu, novoiskrsli mikroorganizmi su pod manjim uticajem sezonskih varijacija – smatra prof. Radovanović.
Ali šta se dešava sa virusom kada je napolju vedro, sunčano i toplo vreme?
Nijednom mikroorganizmu koji izaziva upalu organa za disanje ne odgovara toplo vreme. Tada se učestalije javljaju crevne bolesti, za šta postoje ubedljivi razlozi – podvlači epidemiolog Radovanović.
Konačno, toplije vreme će otežati virusu da opstane van svojih domaćina i zbog povećanog UV zračenja.
Virusima iz grupe korona, poznatim kao izazvači nazeba, odgovara hladno i suvo vreme – prof. dr Zoran Radovanović, epidemiologFOTO: ALEKSANDAR SLAVKOVIĆ / RAS SRBIJA
Virusima iz grupe korona, poznatim kao izazvači nazeba, odgovara hladno i suvo vreme – prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog
Istovremeno, UV zraci uništavaju i viruse i bakterije. Zato se posteljina i odeća izlažu dejstvu sunca – dodaje prof. Radovanović.
Međutim, još je prerano da se kaže kako će se ovaj virus ponašati u toplijim vremenskim prilikama. Naučnici nisu sigurni i ne usuđuju se da tvrde da će toplije vreme odneti naše brige po pitanju Covid-19.
Bez imuniteta
Da, virus korona i grip imaju puno zajedničkih simptoma, način širenja, način na koji utiču na respiratorni sistem. Pa ipak, bilo je primera sličnih virusa koji nemaju tu sezonsku sponu. Na primer, SARS i MERS. Oba virusa dele više od 90 odsto DNK sa redovnim gripom.
Međutim, SARS je opstao čak do jula 2003. (pojavio se u novembru 2002. godine), uglavnom zahvaljujući merama rane intervencije – ali tek nakon što je preživeo proleće i većinu leta. S druge strane, MERS je počeo u regionima poznatim po svojoj vrućini i vlažnosti – prvenstveno na Bliskom istoku. Dakle, teško je tvrditi da su sezonski, što bi moglo značiti da korona virus može biti jednako otporan na vremenske prilike.
Mart i april su doba kada se grip povlači, odnosno prelazi na južnu hemisferu, odakle se vraća posle pola godine, kad kod nas zahladni. U budućnosti će se verovatno i ova bolest slično ponašati. Međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i, kako pomenusmo i za SARS, mogu da zađu i u leto – zaključuje prof. dr Zoran Radovanović.
Vetar ne utiče na koronu
Prema rečima prof. Radovanovića, vetar može da bude značajan za prenos nekih drugih uzročnika, recimo izazivača Q groznice.
Na viruse iz grupe korona nema uticaja. Međutim, strujanje vazduha u zatvorenom prostoru može da pomogne da se rasejava aerosol, što važi za mikroorganizme relativno otporne u spoljnoj sredini. Kod ove nove bolesti aerosol je prevashodno značajan u jedinicama intenzivne nege i to posebno pri manipulisanju oko veštačkih pluća (respiratora) – kaže prof. Radovanović.
Važni telefoni
Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011 2684 566
Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima
U cilju omogućavanja brže i efikasnije komunikacije građana sa nadležnim epidemiološkim službama, Ministarstvo zdravlja uvelo je dodatnih 20 brojeva telefona za sve informacije o korona virusu.
Ministarstvo zdravlja otvorilo je još 10 dodatnih dodatnih brojeva, a preko istog linka možete da dođe i do brojeva telefona svih domova zdravlja širom Srbije.
Otvoren je i jedinstveni kontakt centar za Kovid 19 – 19819
Izvor: Blic
Foto: ALEKSANDAR SLAVKOVIĆ / RAS SRBIJA
