Author: Alma Ademovic

Šezdesetogodišnja žena preminula je u Nišu od posledica korona virusa, potvrdio je jutros za RTS ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

On je dodao da je četvrta žrtva korone u Srbiji bila, kako je rekao „neregulisani dijabetičar i na respiratoru od 21. marta“, kao i da su lekari učinili sve ali da nisu uspeli da pomognu.

Kako saznaje Danas, reč je o doktorki koja je juče popodne, na Klinici za infektivne bolesti u Nišu, preminula od posledica korona virusa. Ona je i prva žrtva tog virusa među zdravstvenim radnicima u Srbiji.

Prema našim informacijama, reč je o ginekološkinji iz niškog Doma zdravlja koja je danima bila na respiratoru.

Klinički centar Niš  je od 18. marta prestao da objavljuje bilo kakve informacije o broju i stanju pacijenata koji su hospitalizovano u ovoj ustanovi. Direktor KC Zoran Radovanović od početka pandemije ne odgovara na pozive novinara, a na snazi je i njegova „naredba“ da  direktori klinika „ne smeju davati izjave medijima bez njegove saglasnosti“.

Prema našim izvorima, na Klinici za infektivne bolesti nalazi se više zdravstvenih radnika iz Niša, Leskovca, Vranja i Prokuplja. Neki od zdravstvenih radnika, kao što je lekar sa Klinike za endokrinu hirurgiju i hirurgiju dojke, pušteni su na kućno lečenje pošto je njihov oporavak bio uspešan, rekli su oni.

Naši sagovornici bliski KC-u dodaju da, na sreću, niko od zaposlenih na samoj Klinici za infektivne bolesti nije zaražen, što je, kako su kazali, izuzetno važno u suzbijanju ovog virusa.

Prema našim informacijama, u KC-u su privremeno obustavile rad Klinika za endokrinu hirurgiju, Klinika za kožne i polne bolesti i Klinika za plastičnu hirurgiju, nakon što je utvrđeno da su njihovi lekari pozitivni na korona virus ili su imali bliski susret sa takvom osobom.

Tiodorović je krajem prošle sedmice kazao da se na niškoj Klinici za infektivne bolesti leči ukupno devet zdravstvenih radnika, a da su dve klinike „u samoizolaciji“, ne navodeći o kojim klinikama je reč.

Lončar je danas još jednom apelovao na građane da izbegavaju kontakte i ostanu kod svojih kuća.

Ministar je ponovio da se na respiratorima nalazi 21 osoba, kao i da se dve zaražene bebe osećaju dobro.

U Srbiji je juče do 15 časova registrovano još 54 slučajeva zaraze korona virusom. Ukupno 303 potvrđena slučaja COVID 19.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta

Napadi koji su počeli 24. marta trajali su 11 nedelja, a još nije utvrđeno koliko ljudi je poginulo u njima.

Prema procenama različitih izvora, u njima je poginulo izmedu 1.200 i 3.000 ljudi.

U bombardovanju, koje trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Ove godine, godišnjica bombardovanja zatiče Srbiju u vanrednom stanju, zbog epidemije korona virusa.

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 casova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni strucnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su razliciti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od clanica NATO-a, a grupe ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnicki sporazum kojim je precizirano povlacenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve medunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije vec 12. juna 1999. godine.

To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.

 

Izvor: Tanjug

Foto: Kurir

Svakako je moguće da i Srbija doživi italijanski scenario, ali dobra vest je da to zavisi prevashodno od nas, kaže u intervjuu za “Blic” imunolog dr Srđa Janković.

U cilju izbegavanja onoga s čim se danas suočavaju Italija ili Španija, važno je, ističe naš sagovornik, sveobuhvatno i rigorozno sprovođenje usvojenih preventivnih mera.

Tome svako od nas zaista može da doprinese. Nikada ne smemo smetnuti s uma da sada, štiteći sebe, štitimo i druge, naročito one osobe koje su posebno osetljive – starije osobe, one sa hroničnim bolestima, sa poremećajima imunog sistema, za koje je rizik da dođe do težih posledica u slučaju da se zaraze znatan.

Imamo trend rasta zaraženih koronom (Kovidom 19) u Srbiji, broj je svakog dana sve veći. Koliko je situacija zabrinjavajuća?

Svakako da situacija zavređuje da je shvatimo krajnje ozbiljno i da učinimo sve što je u našoj moći da ublažimo i ograničimo epidemiju, i samim tim sačuvamo ljudske živote.

Loše vesti stižu iz sveta. Sad je već izvesno da će posledice pandemije biti katastrofalne, hiljade je već umrlo. Kako objašnjavate (kako nauka objašnjava) zašto su pojedine zemlje prošle mnogo gore od drugih? Italija i Španija, recimo.

U igri je čitav niz činilaca. Konkretno, u slučaju Italije steklo se više nepovoljnih uslova: relativno kasno otkrivanje unošenja virusa u zemlju i sledstveno značajno širenje zaraze koje je nastupilo pre pooštravanja protivepidemijskih mera; struktura stanovništva koja obuhvata veliki udeo starijih osoba; rani prodor virusa u bolnice sa posledičnim eksplozivnim širenjem, kako među pacijentima tako i među zdravstvenim kadrom, uz pojačano opterećenje zdravstvenog sistema; nedovoljno rigorozno sprovođenje protivepidemijskih mera u (veoma bitnom) inicijalnom periodu.

Dosta se priča o uslovima u kojima lekari rade. Je l’ možete da nam kažete iz prve ruke?

Suzbijanje ovakve pandemije nikada i nigde nije lako. Čak su i zdravstveni sistemi koji raspolažu daleko većim resursima od naših pod velikim pritiskom. S druge strane, duboko verujem da ne oskudevamo u požrtvovanju i da razboritošću i dobrom organizacijom možemo učiniti mnogo, čak i u veoma teškim okolnostima. Sada je trenutak da svi mobilišemo sve svoje snage, ne samo lekari, već društvo u celini – jer da ponovim: od svih nas zavisi kakav će biti ishod.

Kakvi su uslovi za zbrinjavanje zaraženih i da li je naš zdravstveni sistem u mogućnosti da tretira eventualni skok broja zaraženih?

Raspolažemo dovoljnim resursima za borbu protiv epidemije i bez svake sumnje ćemo biti u stanju da se izborimo sa prvim udarom. Šta će se dešavati kasnije, zavisi od niza činilaca, ali na prvom mestu od toga da li ćemo uspeti da “spljoštimo krivu”, odnosno da predupredimo ubrzan, eksponencijalni rast broja obolelih, koji nijedan sistem ne bi mogao u potpunosti da apsorbuje. Takođe je važno da sačuvamo bolnice i da sprečimo znatnije obolevanje zdravstvenih radnika, kao i pripadnika svih drugih profesija od neposrednog značaja za funkcionisanje zdravstvenog i društvenog sistema. Činimo sve napore u tom smislu.

Više puta su i državni zvaničnici i lekari govorili da ne smemo dozvoliti da korona uđe u bolnice… Zašto je to važno i da li uspevamo u tome?

Izgleda da sam na ovo pitanje već odgovorio, odgovarajući na prethodno, ali nije naodmet da ponovim: važno je jer samo tako možemo da sačuvamo ljudske živote. Da li uspevamo? U ovom trenutku nedvosmisleno – da. Ali kritičan period je pred nama i uskoro ćemo znati da li smo uspeli da izbegnemo one nepovoljnije scenarije. Lično verujem da ćemo ih izbeći, ali – nema opuštanja ni za mrvicu.

Šta svako od nas može da uradi, na prvom mestu za sebe, a onda i za druge, da se zaštiti?

Svaki put kada izbegnemo da se zarazimo virusom, to znači da ga nikome nećemo ni preneti. Zato je ključno da se svi čvrsto pridržavamo donetih mera i preporuka. Na prvom mestu su socijalno distanciranje, izbegavanje kontakata, što bolja higijena, pre svega ruku, kao i lična zaštitna sredstva prema situaciji.

Šta ćemo sa ljudima i profesijama koje podrazumevaju svakodnevni odlazak na posao? Kako da se zaštitimo na putu od kuće do radnog mesta?

Neophodno je svesti kretanje na apsolutni minimum i pritom dosledno i usredsređeno primenjivati mere zaštite.

Da li je važno u ovim danima jačati imuni sistem? Kako to možemo da radimo? Kako da se hranimo, koje navike da menjamo…?

Jačanje imunog sistema ne igra praktično nikakvu ulogu u borbi protiv korone, s obzirom na to da ne postoji vakcina – po definiciji jedino sredstvo koje može da izazove specifičan imunitet. Ipak, sve uobičajene preporuke vezane za zdravu ishranu i zdrave navike valja sprovoditi u delo jer očekujemo iscrpljujuću, rovovsku borbu koja će svakako potrajati određeno vreme, pa je u tom smislu važno da se trudimo da sačuvamo i svoje opšte zdravlje i blagostanje – kako fizičko, tako i psihičko.

Da li očekujete efekte mera koje su do sada uvedene, poput zabrane izlaska iz kuće za starije od 65, zabrana izlaska za sve od 20 do pet časova, zatvaranje aerodroma…?

Apsolutno. Štaviše, kada se dosegne određen, kritični nivo smanjenja prenošenja zaraze, učinak postaje kvalitativno, a ne samo kvantitativno drugačiji (to je ona spljoštena kriva). Ali za učinak nije dovoljno to što su mere uvedene… one moraju biti i rigorozno sprovedene. Sprovedimo ih svi zajedno.

Vi radite s decom. Kako njih da zaštitimo?

Tako što ćemo, pre svega, ograničiti kontakte. Na svu sreću, pokazalo se da deca po pravilu imaju blažu kliničku sliku Kovida 19 i da nisu u velikoj opasnosti. Ipak, ne prepuštajmo ništa slučaju.

Koliko bi sve ovo moglo da potraje?

U ovom trenutku je to nemoguće predvideti. Zato predlažem da se svi, koliko možemo, pripremimo i za mogućnost da prilično dugo potraje. U ovom trenutku epidemiolozima nije u žiži toliko skraćivanje epidemije koliko sprečavanje ljudskih žrtava, ma koliko ona potrajala.

Aplauz zaslužuju svi koji se bore

Pre nekoliko dana pokrenuta je akcija tapšanja lekarima i medicinskom osoblju u osam uveče u znak zahvalnosti i podrške za sve što radite za nas u veoma teškim uslovima. Kako vi to komentarišete?

Reč je o dragocenoj manifestaciji preko potrebne solidarnosti. Uz zdravstvene radnike, gromoglasne aplauze zaslužuju svi koji se u ovom trenutku svim silama bore da ublaže posledice pandemije, svako na svoj način i prema svom zaduženju.

Važni telefoni

Telefoni epidemiološke službe za sve informacije

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011 2684 566

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima

U cilju omogućavanja brže i efikasnije komunikacije građana sa nadležnim epidemiološkim službama, Ministarstvo zdravlja uvelo je dodatnih 20 brojeva telefona za sve informacije o korona virusu.

Ministarstvo zdravlja otvorilo je još 10 dodatnih dodatnih brojeva, a preko istog linka možete da dođe i do brojeva telefona svih domova zdravlja širom Srbije.

 

Izvor: Blic

Foto: VLADIMIR ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA

 

Avion sa zaštitnim maskama koje je država kupila sleteo je jutros u četiri sata u Beograd, kaže direktorka RFZO Sanja Škodrić i dodaje da je roba trenutno u centralizovanom magacinu u Staroj Pazovi i da će odatle biti distriburana po svim apotekama u Srbiji.

Te maske je država platila i građani će moći da ih kupe po ceni od 120 dinara – navela je Škodrić za TV PInk.

Ona je naglasila da za dva dana stiže još jedan avion sa maskama i da će Srbija u narednih nekoliko dana imati dovoljnu količinu maski.

Maske koje su stigle iz kineske donacije, pojasnila je, već su podeljene zdravstvu, ostalo je još za vojsku i policiju.

Država je , kako kaže, odreagovala i rešen je problem sa maskama, te moli građane da ne prave zalihe.

Ograničili smo i građani će moći da kupe samo 10 maski. Imaćemo skrivene kupce, reagovaće tržišnu inspekcija – navela je Škodrić.

Napominje da je najvažnija izolacija i da je važno da građani ostanu kod kuće i kada nije policijski čas.

Strogu izolaciju i trijažu pacijenata predložili su i stručnjaci iz Kine, da se i lakši slučajevi, pacijenti kod kojih je potvrđen korona virus, a imaju lakšu klinicku sliku, smeste u karantin.

Obezbedićemo sajam za to, kako je i planirano, gde će biti mesta za 3.000 ljudi. Vojska će to preurediti za 48 sati – naglasila je ona.

Pacijenti sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom biće zbrinuti u bolnicama. Po savetu kineskih stručnjaka u terapijske protokole biće uvedena i kineska tradicionalna medicina.

Važni telefoni

Telefoni epidemiološke službe za sve informacije

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011 2684 566

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima

U cilju omogućavanja brže i efikasnije komunikacije građana sa nadležnim epidemiološkim službama, Ministarstvo zdravlja uvelo je dodatnih 20 brojeva telefona za sve informacije o korona virusu.

Ministarstvo zdravlja otvorilo je još 10 dodatnih dodatnih brojeva, a preko istog linka možete da dođe i do brojeva telefona svih domova zdravlja širom Srbije.

 

Izvor: Tanjug

Foto: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA