U okviru vrtoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, nezabeleženog još od Prvog zalivskog rata 1991. godine, ona tipa “brent”, koja se koristi u Srbiji, pre tri dana dostigla je najniži nivo od svega od 24,88 dolara dolara po barelu.
List “Danas” piše da je u međuvremenu došlo do njenog rasta pa je u petak cena završila na nekih 27 dolara po barelu.
Eksperti ističu da je osnovni razlog za niske cene manja potražnja “crnog zlata” izazvana epidemijom virusa korone ali da uticaj ima i “natfni rat” koji vode Saudijska Arabija i Rusija. Nezadovoljna odbijanjem Rusije da u dogovoru sa OPEK-om smanji svoju proizvodnju, kraljevina je smanjila cenu nafte koju izvozi kako bi se na taj način “osvetila” Moskvi.
Tako je 6. marta cena barela bila 50 dolara da bi tri dana kasnije pala na 33,5 dolara po barelu, što je 26 odsto manje nego početkom godine. Od tada se pad dodatno nastavio i samo za desetak dana cena nafte je dostigla sadašnji nivo. Prognoze “Goldman Saksa” predviđaju da će cena nafte u narednom periodu pasti na 20 dolara po barelu.
Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević kaže za “Danas” da je reč o najvećem padu cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih dvadesetak godina.
“Definitivno cena nafte nije bila ovako niska ni u vreme kada je počela svetska ekonomska kriza i ne pamti se ovakav pad od 2000. godine. Isto tako sasvim je jasno da je pad izazvala epidemija virusa korona jer je došlo do smanjenja potrošnje nafte. Prvo se to desilo u Kini, sada je to aktuelno u Evropi a zahvatiće vrlo brzo i Sjedinjene Američke Države. Niska potrošnja automatski obara cene. Da bi se taj pad obuzdao potrebno je da epidemija virusa bude okončana što bi dovelo do većeg obima saobraćaja i otvaranja fabrika koje trenutno ne rade. Na taj način bi se povećala potražnja za naftom. Naravno, to ne bi bilo dovoljno, ako u međuvremenu ne dođe do dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje. Jer dok god se to ne dogodi nafta ne može naglo da raste čak ni u uslovima okončanja epidemije”, objašnjava sagovornik lista.
On je kategoričan da zbog pandemije neće doći do nestašica ni sirove nafte ni goriva u maloprodaji u Srbiji.
“Jednostavno, došlo je do manje potražnje nafte zbog prekida privrednih aktivnosti u nekim sektorima što ostavlja dovoljne količine sirove nafte za proizvodnju goriva za maloprodaju. Zbog manje potražnje u privredi kompanije u Srbiji sad čak imaju i višak nafte koju mogu da izvoze u inostranstvo jer ona više ne može da stoji u skladištima”, navodi Radosavljević.
Prema njegovim rečima maloprodajne cene goriva će svakako pasti.
“Do toga može da dođe i bez obzira da li su vlasnici pumpa istrošili rezerve naftnih derivata koje su kupili pre pada cena nafte na svetskom tržištu jer zbog manjeg obima saobraćaja opada potražnja za gorivom u maloprodaji te je pojeftinjenje u takvim uslovima logično rešenje. Koliko će ono iznositi u ovom trenutku teško je reći”, kaže za “Danas” Radosavljević.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za “Danas” da se snabdevanje gorivom u Srbiji odvija bez ikakvih problema.
“Čak s obzirom na izuzetno nisku cenu sirove nafte, u čitavom logističkom lancu od nalazišta i skladišta nafte, preko rafinerija i regionalnih trejdera, pa sve do benzinskih stanica, zalihe nafte derivata nafte su na veoma visokom nivou. Pored toga, smanjena je potrošnja goriva, zbog globalnog smanjenja mobilnost putnika i smanjenog transporta robe. Kada se obe ove stvari uzmu u obzir, možemo reći da je u Srbiji zagarantovano stabilno snabdevanje potrošača, što važi i na regionom i globalnom planu”, kaže Mićović.
On dodaje da se uvoz i sirove nafte i derivata nafte odvija bez problema. Promene propisa kojima je izmenjen režim putničkog i teretnog saobraćaja preko državne granice, ni na koji način ne ugrožavaju uvoz nafte i derivata nafte, čime je očuvana stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta.
“Ovo je posebno važno kada se zna da oko 85 odsto goriva koje se potroši u Srbiji ili je dobijeno preradom sirove nafte iz uvoza ili je direktno uvezeno kao derivat nafte”, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima cene goriva u Srbiji su nastavile trend pada i u odnosu na najviše maloprodajne cene ove godine, cena evrodizela je niža za oko 12 dinara, odnosno litar ovog goriva koji je sredinom januara koštao oko 164 dinara po litru sada košta nešto iznad 152 dinara po litru, a benzin BMB 95 je jeftiniji za oko 7,5 dinara po litru, odnosno cena je sa pala sa 164 na 152 dinara po litru.
Izvor: Danas
Foto: 021.rs
