Svetska zdravstvena organizacija uvrstila bolest savremenog doba, koja ozbiljno ugrožava zdravlje zaposlenih, u najnovije izdanje takozvane Međunarodne knjige bolesti 11
Dočekali smo i to! Nervoza, nesanica, visok krvni pritisak, propali godišnji odmori i druge tegobe zbog stresa na poslu konačno su postali simptomi sindroma izgaranja na poslu, pošto ga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) unela u Međunarodnu knjigu bolesti 11 (MKB) tokom poslednje njene revizije.
Ta odluka počeće da se primenjuje u državama članicama od 1. januara 2022. godine, jer stres, o čijim posledicama se raspravlja već godinama, ozbiljno ugrožava zdravlje zaposlenih. Prema objavljenim rezultatima međunarodne zdravstvene studije, sindrom izgaranja na radnom mestu doživljava čak 66 odsto građana Srbije.
Odličan potez
Naravno da su lekari pozdravili odluku SZO, jer i najmanji stres, a posebno onaj na poslu, kako objašnjava prof. dr Ivan Dimitrijević iz Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, stvara velike probleme pošto remeti takozvanu individualnu dinamičku psihosocijalnu ravnotežu. To može da dovede čoveka iz stanja smirenosti u stanje nervoze, anksioznosti, do nemogućnost opuštanja, skoka krvnog pritiska, ali i da izazove druge probleme. – Na radnom mestu vrlo često se dešava da se pretpostavljeni suviše agresivno, neodgovarajuće, preuranjeno konfrotira sa zaposlenim, pritom ne poznajući fenomen „izbacivanja iz ravnoteže“. Posle toga radnik nije više u istom stanju, a kakve su posledice najbolje govori sledeći primer. Radnik se sprema da krene kući. Minut pre nego što je izašao s posla, dolazi njegov šef i govori mu: „Ti si kriv za zastoj procesa u radu i bićeš kažnjen.“ Radnik kaže: „Ali, šefe, to nije bio moj deo posla, ja sam svoje uradio“, što ne sprečava šefa da izgovori rečenicu: „Dođi ujutru na razgovor kod mene da te kaznim“ – slikovito objašnjava prof. dr Dimitrijević i nastavlja: – Radnik je krenuo kući. Tamo je supruga spremila ručak, ćerka crta nešto, mačak se sunča, a kanarinac peva. Čovek ulazi besan, nervozan, ljut i kritikuje postavljen ručak, obara sve sa stola. Devojčica tog trenutka utrčava u sobu da pokaže crtež majci. Ona joj lupa šamar, zbog čega devojčica gazi na rep mački, koja skače da pojede kanarinca. Cela porodica je stradala zbog onog tamo šefa – ističe naš sagovornik i dodaje da su razmere stresa na poslu i njegovog uticaja na privatni život apsolutno jasne.
Istovremeno, kako stoji na sajtu SZO, stres na radnom mestu donosi iscrpljenost, pad energije, zaposleni se mentalno distanciraju od posla, imaju osećaj negativizma ili cinizma u vezi s radnim mestom i smanjena im je profesionalna efikasnost.
Uočiti na vreme
Taj profesionalni fenomen je opisan u poglavlju MKB „Uzroci koji utiču na zdravstveno stanje ili kontakt sa zdravstvenim službama“.
Britanski stručnjaci koji se bave stresom i njegovim posledicama, kako je objavljeno, objasnili su da bi simptom izgaranja na radnom mestu trebalo uočiti na vreme kako bi se posledice pravovremeno sprečile. A izgaranje se najčešće događa onda kad zahtevi na poslu prevazilaze primanja, priznanja i vreme potrebno za odmor, kad radnik više nema nikakve ambicije, a ujedno pati od osećaja niže vrednosti. Problem postaje evidentan najčešće onda kad osoba ne uspeva da se opusti ni na godišnjem odmoru.
UKRATKO O BOLESTI
Međunarodna klasifikacija bolesti (MKB) klasifikuje bolesti i druge zdravstvene probleme
stanje se zove izgaranje na poslu
stres na poslu pogađa mnoge radnike
izaziva ga pogrešna komunikacija šefova s radnicima
ostavlja zdravstvene posledice
utiče na privatni život
SIMPTOMI
anksioznost
nervoza
skok krvnog pritiska
nesanica
nemogućnost opuštanja, čak i na godišnjem odmoru
Istraživanje
Međunarodno zdravstveno istraživanje kojim je obuhvaćeno devet evropskih zemalja, a koje je prošle godine predstavljeno na međunarodnoj konferenciji u Berlinu, pokazalo je da je više od polovine Evropljana – 55 odsto, doživelo hroničnu iscrpljenost na poslu ili bilo blizu tome ili iz ličnog iskustva zna koji su simptomi te „bolesti“. Prema tim podacima, više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti. Ispred naših građana su samo Rusi, koje sindrom izgaranja na poslu pogađa u 72 odsto slučajeva. Treći su Poljaci – 62 odsto, dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj – 49 odsto, kao i u Francuskoj – 44 odsto, suočilo s hroničnom iscrpljenošću na poslu.
Izvor: Kurir.rs
Foto: Shutterstock
