Author: Alma Ademovic

DA biste osvežili kožu lica i tako izgledali mlađe, važno je da tretirate bore. Ne morate to da činite nikakvim agresivnim sredstvima, već na sasvim prirodan način.

Potrebno vam je 50 ml čistog maslinovog ulja i nekoliko kapi ulja vitamina E.

Pomešajte ih dobro, pa natopite vatu dobijenom smesom. Stavite na očišćenu kožu, na predeo oko očiju. Lezite i držite desetak minuta, zatim uradite blagu masažu vrhovima prstiju. Ne ispirajte, već ostatke ulja obrišite papirnatom maramicom.

Ovu smesu možete da nanosite svako veče u manjoj količini, posle čega ćete uskoro videti rezultate – poboljšaćete elastičnost, dubinski ćete hidrirati kožu i biće vam meka, sveža i sa vidljivo smanjenim borama.

 

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos

 

PRVA državna matura za učenike završnog razreda četvorogodišnjih obrazovnih profila biće održana u junu 2022. godine, a za učenike trogodišnjih programa u junu 2021. Planirano je da gimnazijalci polažu opštu maturu, učenici srednjih stručnih škola stručnu, a umetničkih škola – umetničku. Prvi pilot-projekat, u pojedinim školama, održaće se u maju ove godine i njime će biti obuhvaćeni učenici drugog razreda, koji će kasnije polagati državnu maturu. Drugi pilot-projekt planiran je za maj 2021, a probna državna matura održaće se u martu 2022. Ispit iz državne mature biće ulaznica za fakultete, a prijemni ispiti biće ukinuti.

Ovo je rečeno na radionici “Razmena međunarodnih iskustava”, gde su učestvovali predstavnici zemalja regiona koje odavno imaju uvedenu državnu maturu. Naši učenici na maturskom ispitu imaće obavezni i izborni deo.

Aleksandar Pajić, posebni savetnik ministra za srednje obrazovanje, pojasnio je da će gimnazijalci moći, pored dva obavezna, da biraju jedan opšteobrazovni predmet: istoriju, geografiju, biologiju, hemiju, fiziku, matematiku, srpski ili strani jezik. Ne mogu se birati predmeti koji su već odbarani u obaveznom delu. Broj izbornih predmeta koje kandidat može odabrati je neograničen.

Istovremeno, važnu ulogu imaće fakulteti, jer oni će da odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis i na osnovu toga koji fakultet žele da upišu đaci će da biraju koji predmet će da polažu kao izborni.

Đaci koji idu u srednju stručnu školu, da bi upisali fakultet potrebno je, osim tri redovna predmeta, da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih, koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu. Predstavnici fakulteta će, takođe, biti u timovima koji će spremati zadatke za maturski ispit. Plan je, inače, da se izradi 15.600 zadataka.

Ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da je državna matura eksterna provera znanja i da je to procena srednjoškolskog sistema i dodao da će ona biti deo Starategije obrazovanja 2030.

Važna stvar je i saradnja između visokog i srednješkolskog obrazovanja na projektu državne mature. Iako je tu bilo nesuglasica, svi su shvatili da je najvažniji interes mladih – naglasio je Šarčević na otvaranju skupa.

ISKUSTVA IZ REGIONA

DRŽAVNA matura u Sloveniji uvedena je pre 25 godina, a ukinuti su prijemni za fakultete. U Sloveniji postoje opšta matura sa tri obavezna predmeta (maternji jezik, matematika i prvi strani jezik), dok stručna ima četiri predmeta. U Hrvatskoj je državna matura uvedena 2010. godine – obavezni deo je kao u Sloveniji, a izborni ima najviše šest predmeta.

 

Izvor: Novosti

Zbog kiše će vozače u prvoj polovini dana u severnim krajevima naše zemlje pratiti mokri kolovozi, smanjena vidljivost i nešto zahtevniji uslovi vožnje, koji će se tokom popodneva i večeri proširiti i na ostale krajeve Srbije. Na pojedinim putevima ima i snega.

Tada se očekuje i osetno pojačan saobraćaj uobičajeno uoči vikenda. Pojačan saobraćaj očekuje se na prilazima Kopaoniku, Goču, Staroj planini, Zlatiboru i Tari. Prohodnost puteva je dobra ka ovim centrima, ali je upotreba zimskih guma obavezna,saopštio je AMSS.

Prema poslednjim informacijama dobijenim od JP “Putevi Srbije”, na naplatnim rampama nema zadržavanja. Prema informacijama Uprave granične policije, od 5.15 časova, nema zadržavanja na putničkim terminalima naših graničnih prelaza. Kamioni na Horgošu, na izlazu, čekaju 60 minuta, a na Batrovcima 360 minuta.

JP “Putevi Srbije” saopštili su jutros da su putevi vlažni, a da na pojedinim deonicama puteva Prve kategorije ima snega do pet centimetara.

Deonice na kojima ima snega su:

II A-175, Mionica – Brežđe – Divčibare – Kaona, kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm.

I B-40, Vladičin Han – Surdulica – državna granica sa Bugarskom (granični prelaz Strezimirovci), kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm.

II A-231, Vlasinsko Jezero – granica SRB/BUG (Ribarci), kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm.

I B-29, državna granica sa CG (granični prelaz Jabuka) – Prijepolje, kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm.

II A-210, Jošanička Banja – Kopaonik, kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm I B-21, Granica PZP Požega/Ivanjica (Divl?aka) – Ivanjica – Granica PZP Ivanjica/Novi Pazar (Javor), kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm.

Na ostalim putnim pravcima I prioriteta kolovozi su vlažni u nižim predelima, snega ima mestimično u raskvašenom stanju do 5 cm na teritoriji Ivanjice, Novog Pazara, Užica, Valjeva, Vranja, navodi se u saopštenju.

 

Izvor: mondo.rs

Foto: : DUSAN ANICIC/FOTO TANJUG

 

Pre nekoliko nedelja, naučnici iz ukrajinske istraživačke baze Vernadski na Anatarktiku pronašli su svoje uobičajeno snežno belu okolinu obojeno KRVAVO crvenom bojom.

Slike “krvavog” snega i leda izgledaju kao da je došlo do nekog masakra, poput onih u horor filmovima.

Dobra vest da je pravi razlog ove pojave daleko manje dramatičan ali, nažalost, s ozbiljnim posledicama, navodi Science Alert.

Morski ekolog Andrej Zotov, sa Nacionalne akademije za nauku Ukrajine, snimio je ove slike dok je sprovodio istraživanje u stanici na Antarktiku.

Za ovakav “epski nered” kriva su minijaturna stvorenja, koja su pod mikroskopom identifikovana kao Chlamydomonas nivalis.

Reč je o mikroskopskim zelenim algama. U pitanju su jednoćelijske morske alge koje su uobičajene u svim hladnim i snežnim područjima, od arktičkog do alpskog.

Uspavane su tokom surove zime, ali kada ima dovoljno sunčeve svetlosti da omekša njihov kristalizovani svet, alge se u proleće bude, koristeći vodu i sunčevu svetlost da bi se vrlo brzo širile.

Mlade alge su zelene boje i imaju dve strukture slične repu koje se zovu flagella, uz pomoć kojih plivaju.

Kako sazrevaju, gube pokretljivost i razvijaju jedinstvenu adaptivnu sposobnost za preživljavanje u svom ekstremnom okruženju, koja uključuje sekundarni izolacijski ćelijski zid i sloj crvenog karotenoida, koji menja njihov izgled iz zelene u narandžastu pa crvenu boju.

“Ovaj sloj štiti alge od ultraljubičastog zračenja”, objašnjava Nacionalna akademija Ukrajine na svojoj Facebook stranici.

Karotenoidi pomažu algama da upiju više toplote, što zauzvrat stvara da se topi voda u kojoj mogu da napreduju. To je dobro za alge i insekte koji ih jedu, ali nažalost postoje i druge posledice.

Istraživanje iz 2016. godine pokazalo je da bujanje snežnih algi može da smanji količinu refleksije sunčeve svetlosti i do 13 odsto tokom jedne sezone topljenja leda na Arktiku.

“Ovo će nesumnjivo dovesti do veće stope otapanja leda”, napisali su istraživači.

U 2017. godini, naučnici za zaštitu životne sredine izračunali su da su mikrobne zajednice, među kojima je i ova alga, doprinele da se sneg na hladnim poljima Aljaske otopi za šestinu. Njihovi eksperimenti pokazuju da područja s više otopljenog snega i leda vode ka porastu broja algi za 50 odsto, a mesta s više algi više se tope.

Drugim rečima, povišene temperature dovode do većeg topljenja vode, što podstiče rast algi, a što dovodi do većeg topljenja leda.

 

Izvor: mondo.rs, index.hr

Foto: : SCREENSHOT/FACEBOOK/НАЦІОНАЛЬНИЙАНТАРКТИЧНИЙНАУКОВИЙЦЕНТР

 

Isplata prve rate devizne štednje bivšim štedišama SFRJ počinje danas, a Srbija je za realizacije tog posla emitovala obveznice vredne 87 miliona evra.

Novac je upisan na račune štediša kojima je utvrđeno pravo na isplatu, a za isplatu prve rate opredeljeno je 10,89 miliona evra.

Isplata devizne štednje obavlja se na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Isplata novca će se obaviti u osam jednakih polugodišnjih rata počev od danas kada dospeva prva rata, zaključno sa 31.08.2023. godine. Štediše će u ovoj godini primiti još jednu ratu 31. avgusta.

Sa 87,1 milion evra biće namireno više od 6.400 štediša koji imaju pravo na isplatu. Ovim postupkom Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu isplate devizne štednje po osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, saopštilo je ranije Ministarstvo finansija.

 

Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos, AndreyPopov