Author: Alma Ademovic

U MNOGIM kućama, kutije čaja mogu stajati u fiokama jako dugo, skoro da i zaboravite da su tamo. Onda, jednog dana, poželite da popijete šoljicu čaja ili odlučite da ga pripremite za svoje goste, ali na kutiji u vašoj kuhinji stoj rok trajanja. Zbog toga mnogi od nas imaju dilemu u vezi s tim može li se čaj stvarno pokvariti.

O čemu je zapravo reč?

Iako je na svakoj kutiji čaja koju kupite u samoposluzi naznačen rok trajanja, on se više odnosi na vreme do kog biste trebali iskoristiti čaj pre nego što izgubi ukus. Dakle, ne mora značiti da će se pokvariti nakon tog roka, ali ukus će najverovatnije iščeznuti što vam duže odstoji.

Preporučljivo je da čaj čuvate na suvom i mračnom mestu, kao što je ostava. Takođe, izbegavajte izlaganje čaja povišenoj temperaturi i svetlosti jer tako on brže postaje užegao, piše Pop Sugar.

Ako ste i dalje zabrinuti zbog roka trajanja, pomirišite kesicu čaja. Ako ne osećate nikakvu aromu, možete ga baciti. Ne preporučuje se da vam jedno pakovanje čaja traje duže od godinu dana.

Izvor: index.hr

Depositphotos

Nastavlja se period lepog vremena koje će obeležiti i prvi radni dan posle državnog praznika i produženog prazničnog vikenda, ali će biti pojačan i saobraćaj na gradskim saobraćajnicama i na prilazima većim gradovima.

Na putevima u planinskim predelima zbog otapanja snega vozače očekuju mestimično vlažni kolovozi koje se zbog nižih temperatura tokom noći zalede.

Razlike u temperaturi između noći i dana donose opasnost od odrona, na koje iz AMSS posebno upozoravaju vozače.

Sem puteva u planinskim predelima gde su oni učestali pažljivije treba voziti pored Ibra, između Kraljeva i Raške, kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, na Đerdapskoj magistrali, ali i na svim putevima koji vode kroz klisure i useke u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Na naplatnim rampama nema zadržavanja, a nema dužih zadržavanja ni na putničkim terminalima.

Kamioni na Batrovcima čekaju šest sati, a na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja.

Izvor. Tanjug

Foto: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA

Zbog puštanja u rad osam novih naplatnih stanica na autoputu Beograd – Preševo – Dimitrovgrad, na jugu i istoku Koridora 10, pojedine deonice su malo skraćene, pa je na njima korigovana odnosno snižena putarina, rečeno je danas Tanjugu u Putevima Srbije.

U Putevima Srbije ističu da se nije menjala jedinična cena putarine po pređenom kilometru, koja je propisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Sa radom su 16. januara prestale da rade bivše čeone naplatne stanice “Niš” i “Doljevac”, a počelo je da radi novih osam bočnih naplatnih stanica: “Niš sever”, “Niš istok”, “Niš Malča”, “Pirot istok”, “Pirot zapad”, “Bela Palanka”, “Niš jug” i “Merošina”, čime je uspostavljen zatvoreni sistem naplate putarine na relaciji Beograd – Preševo – Dimitrovgrad.

Vlada Srbije je dala saglasnost na Odluku o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta i njegovog dela i putnog objekta (putarina) u kojoj je definisana naknada za naplatne stanice na deonici Beograd – Preševo – Dimitrovgrad.

Usvajanjem Odluke došlo je do korekcija pojedinih cena, zbog izmena umernom odnosno sistemu referentnih tačaka.

Tako su početne – završne referentne tačke za zatvoreni sistem naplate putarine Beograd – Preševo – Dimitrovgrad: petlja Tranšped, petlja Preševo i petlja Gradina.

Referentne tačke za merenje udaljenosti između bočnih naplatnih stanica jesu petlje na kojima se te naplatne stanice nalaze, navode u Putevima Srbije.

Cenovnik je izmenjen, preneli su pojedini mediji, na 20 rampi i su cene na pojedinim deonicama niže i do 50 dinara.

Tako sada vozači koji krenu iz Beograda za Smederevo umesto dosadašnjih 210 dinara sada treba da spreme 180 dinara, do Velike Plane će umesto 340 dinara izdvojiti 40 dinara manje, a do Jagodine će umesto 500 platiti 480 dinara.

Oni koji se isključuju kod Ražnja umesto 720 dinara platiće 670, a do Aleksinca putarina sada košta 780, umesto 820 dinara.

Do petlje Niš jug cena je 880 dinara, dok je ranije putarina do čeone naplatne stanice Niš koštala 900 dinara.

Od Beograda do Merošine platiće 900 dinara, a do Preševa 1.460 dinara.

Za isključenje na naplatnoj rampi Pirot Zapad vozači će izdvojiti 1.150 dinara, a cena putarine od Beograda do Dimitrovgrada je 1.290 dinara.

Izvor: Tanjug

Foto:  Arhiva VN

Od  kada je upisao Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Šućro Madžgalj (22) iz Bijelog Polja svake godine biran je za najboljeg studenta! Sada je na petoj godini i nastavlja da ređa desetke u indeksu. Iako kaže da su studije medicine bile “kolateralna šteta”, nije se pokajao. Ovaj sjajni momak, ne samo da briljira na izuzetno teškim studijama, već se bavi i glumom, slikanjem, debatom, besedništvom, piše poeziju i recituje… Aktivan je u projektima vezanim za zaštitu životne sredine.

U razgovoru za “Novosti” otkriva da na kraju gimnazijskog školovanja nije znao da će njegov životni poziv biti beli mantil. Oduvek je bio naklonjen prirodnim naukama i osvajao mnogobrojne nagrade tokom osnovne i srednje škole. Bio je razapet između biologije i hemije ali, kako kaže, nauka nije nešto odvojivo, fizika ne može bez biologije, biologija bez hemije. Takva rasplinutost doprinela je da ne zna gde će i šta da upiše posle četvrte godine gimnazije. Medicina je izašla kao pobednik.

Beograd i Srbija bili su veliki izazov za mene, jer potičem iz malog grada. Želja da se suočim sa tim i dalje postoji, stalno bacam životu belu rukavicu u lice – priča Madžgalj. – U prvoj godini učimo da položimo ispite, a posle da bismo znali, jer od nas zavisi nečiji život. Naš najveći cilj je da poboljšamo i produžimo ljudski život. Medicini su neophodni ljudi koji se maksimalno posvećuju, tu nema mogućnosti za varijacije. Uvek se dobrobit pacijenata stavlja ispred svega ostalog, a osim plemenitosti, lekara odlikuje temeljan pristup svakom problemu.

Madžgalj ističe da se medicina stalno uči, prožima svaki segment društva. Nema lakih predmeta. Kako je veliki zaljubljenik u pozorište i poeziju, dešavalo se da ga muči griža savesti, jer umesto da sedi i uči anatomiju, on ode na pesničko veče.

Pošto volim izazove, uvek sam najteže predmete davao u istom roku – kaže na Šućro. – U drugoj godini su to bili fiziologija i mikrobiologija, u trećoj farmakologija i patologija. Svake godine sam u julu položio ispite iz te godine, kako ne bih prenosio u sledeću. Profesori na medicini su sjajni. Dostupni su za studente u svakom trenutku. Kada imaju dežurstva u klinikama, možemo da dođemo i da budemo sa pacijentima. Medicinski fakultet nema najsavremeniju opremu, ni sve lekove koji postoje, ali iz toga što imaju, uspevaju da izvuku ono najbolje.

Nikada nije dobio devetku, pa ne zna kako bi se ponašao, da li bi poništio ispit. Planira da posle šeste godine upiše doktorske studije negde u inostranstvu, ali to ne znači da će u belom svetu ostati. Njegova specijalizacija biće psihijatrija, a kada je završi, nema ništa protiv da karijeru nastavi u Srbiji ili Crnoj Gori.

KAO OTAC

VELIKU zahvalnost dugujem profesoru Zoranu Todoroviću, koji me je svojim zalaganjem i trudom, usmeravao na pravi put. On mi je kao drugi otac. Sa njim uvek mogu da se posavetujem o svemu, kako u vezi sa studijama, tako i sa nekim životnim pitanjima.

NAGRADE ZA NAUČNE RADOVE

MADžGALj može da se pohvali velikim brojem napisanih naučnih radova, mada je još student. Posebno izdvaja rad o uticaju muzikoterapije na osobe koje su doživele infarkt miokrada, kao i o buloznoj epidermolizi (deci leptirima).

Njegov rad iz biofizike na Kongresu kardiologa u Mastrihtu proglašen je za najbolji, iako je bio jedini koji je napisao student. I na medicinskom kongresu u Zagrebu, njegov rad iz histologije je pobedio. Dobitnik je nagrade Lekarske komore Crne Gore. Već je bio na usavršavanjima u Valensiji, Ljubljani, Portugaliji, Kini, a ovog leta će ići u Indoneziju.

Izvor: Novosti

Foto: I. Marinković