Author: Alma Ademovic

Analize pokazuju da energetski efikasni kućni uređaji štede najmanje pet posto energije, a istovremeno čuvaju životnu sredinu. Srbija je uz podršku Evropske unije od 1,5 miliona evra, formira laboratoriju koja će proveravati da li su uređaji na našem tržištu i zaista efikasni kako što to piše na njima.

Kućni uređaji označeni su – od “G”, što je najniži energetski razred, do “A +++” koji su ekološki i najviše štede struju i vodu. Ubuduće te oznake moraće da potvrdi i njihov praktičan rad.

Pripremila Ružica Vranjković

Inspekcijskom kontrolom obuhvaćeno je 12 kategorija uređaja: bojleri, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje sudova, frižideri, grejna tela, klima uređaji, televizori, sijalice.

“Sada smo prihvatali zdravo za gotovo ono što jeste od proizvođača stavljeno na taj proizvod”, rekao je Miloš Banjac, Ministarstvo rudarstva i energetike

“U slučaju da inspekcija neke države članice Evropske unije utvrdi da neki uređaj nije usaglašen sa propisima, ona putem sistema RAPEKS obaveštava sve tržišne inspekcije svih članica EU i automatski taj proizvod se povlači sa tržišta”, naveo je Mirko Đapić, vodeći stručnjak projekta

Proveru će moći da traže i građani. Ali neki još nisu dovoljno upućeni u značaj energetskih oznaka, i kad kupuju još im je presudna cena uređaja.

Promena najnovije direktive Evropske unije o “Eko dizajnu” rešiće još jednu muku naših građana – na tržištu za kućne uređaje mora biti dovoljno rezernih delova i po isteku garancije.

“Ja sam kupio veš mašinu za dve godine imam 17 kvarova i reklamirao sam i nikako ne mogu da uspem ne znam šta da radim”, rekao je jedan građanin.

“Imali smo skoro aferu sa ovim proizvodima koji se kvare po isteku garacije na ovaj način životni vek se produžava što upravo govori ta direktiva o ‘Eko dizajnu’”, naveo je Miloš Banjac.

U Ministrstvu rudarstva i energetike kažu da će ovim projektom omogućiti kontrolu kućnih uređaja od proizvodnje do reciklaže.

 

 

Izvor: RTS

Foto: Kodex.me

Gotovo da nema osobe da se ne žali na nadimanje, bolove u stomaku, gasove, dijareju ili zatvor, uglavnom zbog nekog poremećaja rada i funkcije creva. Međutim, vrlo često standardni pregledi u vidu gastroskopije, kolonoskopije, nalaza krvi, ozbiljnih imunoloških i alergoloških proba ne daju objašnjenje uzroka ovakvog stanja.

Zbog čega se neprijatne prateće pojave javljaju i da li ih je moguće otkloniti, objašnjava profesor dr medicinske fiziologije i specijalista medicine sporta Dejan Čubrilo sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu:

Suština problema uglavnom se krije u načinu ishrane i namirnicama koje se unose. Ono što je pokazalo iskustvo i veliki broj naučnih studija jeste evidentan problem sa proteinom, poznatim kao gluten. Istovremeno, u dečjoj populaciji posebno je izražen problem sa laktozom iz mlečnih proizvoda, ali i šećera iz određenog voća i povrća, za koje creva trenutno ili trajno nemaju sposobnost adekvatnog varenja. Osim toga, velika je zabluda da je glutenska intolerancija poznata kao celijačna bolest, primarno rezervisana za decu, koja po pravilu moraju da imaju dijareju, moraju da gube telesnu masu i da zaostaju u rastu. Potvrđeno je da od glutenske osetljivosti ili intolerancije na gluten boluju i odrasle osobe u zrelim godinama sa povećanom telesnom masom i stalno pratećom opstipacijom.

Po ovome može da se zaključi da hrana direktno utiče na naše zdravlje.

Hrana direktno utiče ne samo na naše zdravlje, već i na nivo energije i uspeha. Na žalost, mali broj ljudi je toga svestan. Ako jedete takozvanu nezdravu, odnosno brzu hranu, opterećujete organizam i posledično skraćujete život ili ga činite manje kvalitetnim. Intrigantan je i podatak da konzumiranje žitarica takođe može da bude veoma loše za zdravlje. Hleb, primera radi, koji predstavlja osnovnu životnu namirnicu, sadrži gluten. Ovaj protein je istovremeno prisutan u pšenici, ječmu, raži. Prosto, gluten se sakriven nalazi u našoj ishrani. Kao takav može da izazove veliki broj zdravstvenih komplikacija, o čemu javnost nedovoljno zna. Dodatno zbunjuje to što rizik za razvoj komplikacija ne preti samo u slučaju potpuno razvijene celijačne bolesti.

Do čega dovodi netolerancija na gluten?

Netolerancija glutena predstavlja autoimuno oboljenje koje izaziva zapaljenje u celom organizmu. Raspon simptoma je veoma širok, u zavisnosti od toga da li dolazi od mozga, srca, zglobova, organa za varenje… Najnovija istraživanja i povezuju i gojaznost sa ovom vrstom zapaljenja. Naime, višak kilogram doprinosi pojavi zapaljenja, a zapaljenje doprinosi daljem gojenju, i tako u krug, naizmenično se smenjuju. Istraživanjima je potvrđeno i da osobe sa dijagnostikovanom ili prikrivenom glutenskom osetljivošću imaju veći rizik od umiranja, i to najviše od srčanih oboljenja i kancera.

Koliko je glutenska intolerancija raširena među stanovništvom?

Veoma je raširena, a da pritom čak 99 odsto ljudi nije svesno da ima problem sa osetljivošću na gluten. Zbog neznanja, svoje zdravstvene probleme obično vezuju za različite organske sisteme, obilaze brojne specijalista i uzimaju veliki broj simptomatskih lekova koji samo trenutno rešavaju postojeće tegobe. Međutim, suština je da uzrok glutenske senzitivnosti ostaje nerešen, a tegobe stalne i iritirajuće. Istraživanja pokazuju da od celijačne bolesti pati svaki stoti Amerikanac, a da većina njih nije ni svesna da ima navedeno oboljenje. Istovremeno, glutenska senzitivnost kao blaži oblik celijakije prisutna je kod trećine stanovništva.

A u Srbiji?

Što se tiče Srbije, statistika još nije ažurirana, ali se pretpostavlja da je broj obolelih vrlo sličan, zbog sve izraženije globalizacije i prihvatanja vrednosti zapadne kulture. U Evropi čak 30 odsto stanovništva nosi gen za celijačnu bolest, što značajno povećava sklonost ka razvoju oboljenja koje je vezano za unos glutena. Ustanovljeno je, takođe, da osobe sa nultom krvnom grupom vrlo često pate od netolerancije na gluten.

Možemo li sami da otkrijemo netoleranciju na gluten?

Najjednostavniji način da saznate da li imate problem sa glutenom je da u potpunosti eliminišete ovaj protein iz ishrane od 2 do 4 nedelje. To znači da u ishrani ne sme da bude ni najmanja kriška hleba bilo koje vrste. Nakon mesec dana ponovo konzumirajte gluten. Ako se osetite loše, počnite u potpunosti ga izbegavate!

NAČIN LEČENjA

Postoji čak 55 bolesti koje su direktno povezane sa netolerancijom na gluten. Među njima se izdvajaju osteoporoza, zapaljenske bolesti creva, anemija, hroničan zamor, kancer, reumatoidni artritis, multipla skleroza i gotovo sve autoimune bolesti. Gluten je povezan i sa nekim psihijatrijskim i neurološkim poremećajima, kao što su depresija, šizofrenija, demencija, migrene. Vrlo često oštećenje nerava i nervno-mišićne spojnice takođe se povezuje sa osetljivošću na gluten. Ukoliko se gluten ignoriše i ne otkrije pravi uzrok navedenih bolesti, očekivanog terapijskog ishoda neće biti, bez obzira na često vrlo skupu terapiju lekovima. Tegobe će nastaviti da se ponavljaju unedogled, sve dok se gluten ne eliminiše u potpunosti iz svakodnevne ishrane – naglašava dr Čubrilo.

NEDOZVOLjENE NAMIRNICE

Po preporukama Udruženja Srbije za celijakiju, u ishrani bez glutena nisu dozvoljene određene namirnice:

Iz grupe žitarica – pšenica, raž, ječam, zob, ovas, geršla, štir (vrsta žitarice), peruansko žito, kuskus.

Proizvodi od navedenih žitarica u obliku brašna, skroba, griza, klica, prezli, mekinja, kaše, slada, sladnog praha, sirupa, želatina, lepka, vitamina.

Industrijski proizvodi – konzervansi, aditivi, boje, emulgatori.

Testenine, makarone, špagete, knedle, pirinčane mešavine, pahuljice, korneti, kari prah, beli biber, sosovi, senf, kečap, vanila…

Sve industrijske mesne prerađevine. Čak ni ćureće meso, riblje i industrijske prerađevine od školjki, a naravno ni viršle salame, parizeri…

 

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos

Ni najbolji đaci ne mogu “u cugu” da nabroje predmete koje imaju u prvom i drugom razredu gimnazije. Ovako je direktor jedne gimnazije iz unutrašnjosti Srbije nedavno za naš list prokomenatrisao reformu gimnazija koja je uvedena pre dve godine i koja je “zakačila” učenike koji sada pohađaju drugi razred.

Reforma ovih popularnih srednjih škola zatekla je nespremne i nastavnike, i decu, i roditelje.

Moje dete ima 16 predmeta koji se ocenjuju brojčano, plus veronauku. Svakog dana ima po sedam časova – kaže nam majka jednog beogradskog gimnazijalca.

Druga naša sagovornica nabraja predmete koje njena kćerka ima u jednoj beogradskoj gimnaziji na prirodnom smeru: engleski i španski jezik, srpski, matematika, informatika, hemija, biologija, istorija, geografija, fizika, likovno, muzičko, fizičko, psihologija (u prvom razredu umesto psihologije imali su latinski jezik), zatim dva izborna predmeta – kultura i mediji i primenjene nauke i, na kraju, građansko vaspitanje. Svi predmeti, osim građanskog, ocenjuju se brojčano i ulaze u prosek.

I nastavnici imaju dosta problema – planove i programe za prvi razred prošle i drugi razred ove godine dobili su mesec dana pred početak škole, još se ne zna šta će učiti u trećem i četvrtom razredu, predmeti postoje, ali ne postoje programi, pa nastavnici ne znaju kako da pripreme časove. Kažu – snalaze se pomoću štapa i kanapa.

Pre nego što je reforma uvedena upozoravali smo na to da treba da se bolje pripremi – kaže, za “Novosti”, Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. – Jedan od problema je to što za drugi razred gimnazije ne postoje udžbenici. Pa tako, na primer, istoriju deca uče iz starih udžbenika za drugi i treći razred jer je deo gradiva iz trećeg razreda prebačen u drugi. Imamo i organizacionih problema zbog izbornih programa, jer se deca dele u grupe, pa škole nemaju prostorne kapacitete da to organizuju.

Sa izbornim programima ima i drugih problema, jer kada su uvođeni, nadležni su, pojašnjavajući u čemu je razlika između tih programa i predmeta, isticali da se programi “uzdižu” iznad pojedinačnih predmeta i objedinjuju ih, kao i da je način rada drugačiji.

Svi izborni programi su multidisciplinarni, urađeni su po modularnom principu (moduli su zaokružene tematske celine) i pružaju velike mogućnosti da đaci istražuju i rade projekte, a uloga nastavnika je da ih usmeravaju. To znači da neće biti klasične nastave, da niko nikom neće predavati, niti će gimnazijalci iz toga imati kontrolne i pismene zadatke. Obrađuju se fenomeni, učenici će mnogo više međusobno komunicirati, a novina je to što će se povezivati školsko i vanškolsko znanje, uz korišćenje modernih tehnologija – pojašnjeno je tada.

U praski to izgleda mnogo drugačije, pa Aleksandar Markov kaže da te predmete, iako zamišljene kao projektne, u praksi predaju kao “obične” predmete.

To se refelektuje na ocene, nastavnici spuštaju kriterijume, pa je srednja ocena iz izbornih predmeta više od 4,5, odnosno 90 odsto đaka ima petice iz izbornih predmeta i oni služe za popravljanje proseka – ističe naš sagovornik.

Pojedini nastavnici sa kojima smo razgovarali smatraju da je gradivo novih predmeta moglo da bude raspoređeno u postojeće predmete, čime bi se zadovoljila potreba da deca uče o nekim temama, a izbeglo to da imaju po 17 predmeta i sedam časova svakog dana.

ŠEST NOVIH PROGRAMA

OD naredne školske godine učenike treće godine gimnazije očekuje šest novih izbornih programa od kojih će birati dva. To su: Primenjene nauke 1 i 2, Osnove geopolitike, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacije i Savremene tehnologije. U ponudi su još i Obrazovanje za održivi razvoj i Umetnost i dizajn, izborni programi koji su bili u ponudi i prve dve godine. Programi za koje se đaci odluče u trećoj godini biće i u četvrtoj.

 

 

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos

 

Shodno važećem zakonu o akcizama naftni derivati u Srbiji mogli bi uskoro da poskupe u proseku za nešto više od jednog dinara po litru. Naime, postojeći zakon dozvoljava da se iznos akcize na naftne derivate uskladi sa rastom cena na malo u prethodnoj godini. Kako je nedavno Republički zavod za statistiku objavio, rast cena na malo u prošloj godini je iznosio 1,7 odsto na godišnjem nivou. To znači da bi za taj iznos i naftni derivati, uz obračun i poreza na dodatu vrednost mogli da “obraduju” vozače.

Kako je akciza za benzin BMB 95 trenutno 56,02 dinara kada se uračuna indeks rasta cena na malo ona bi po novom iznosila 56,99 dinara, a kada se tome doda i PDV cena litra bezolovnog benzina bi bila viša za 1,14 dinara.

Država trenutno cenu litra dizel goriva, evrodizel, opterećuje sa 57,63 dinara za litar, a uz 1,7 odsto rasta taj iznos bi bio 58,61 dinar. Kada se tome doda i porez na dodatu vrednost dolazimo do poskupljenja od 1,18 dinara po litru evrodizela.

Slično je i sa tečnim naftnim gasom, koji ima državno zahvatanje na osnovu akcize od 43,76 dinara po kilogramu. Novi iznos akcize od 44,50 dinara bi značio da bi posle obračuna PDV vozači koji koriste ovo ekološko gorivo za pokretanje svojih vozila plaćali litar 0,89 dinara skuplje.

Poskupeli bi i bioderivati i biogoriva. Akciza na tu vrstu goriva je trenutno 56,30 a bila bi ako se Vlada odluči da primeni zakonsku mogućnost usklađivanja – 57,62 dinara za litar. Uz PDV litar ovog goriva bi bio skuplji za 1,15 dinara.

NEMA ROKA

Država  može, ali i ne mora da ukalkuliše ovaj indeks u akcize – objašnjava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. – Ne zna se ni kada bi to moglo da bude, jer ne postoji neki rok. Tako je jedne godine povećanje po ovom osnovu usledilo sredinom marta, a lane 1. februara.

 

 

Izvor:  Novosti

Foto:  P.Milošević