Author: Alma Ademovic

Nacrt novog Zakona o igrama na sreću, koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, predvideo je veću zaštitu građana od velike izloženosti ovoj vrsti zabave, između ostalog, i tako što će ubuduće minimalno rastojanje između kladionica, automat-klubova i igračnica morati da bude veće od 200 metara.

Zakonodavci su, naime, značajan naglasak stavili na društvenu odgovornost, kako bi se osigurala što bolja prevencija maloletničkog kockanja.

Ministarstvo finansija kao predlagač očekuje i da će novi zakon obezbediti veće prihode u državni budžet i to kroz povećavanje taksa, garancija i naknada priređivačima. To su samo neke od novina o kojima se razgovaralo na javnim raspravama koje su izazvale veliko interesovanje, pre svega, priređivača igara na sreću.

Obrazlažući potrebu za novim zakonom, koji je tokom 2018. i 2019. godine već menjan tri puta radi stvaranja pravnog okvira za obavljanje poslova nadzora nad priređivačima igara na sreću i usaglašavanja sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, nadležni ističu, pre svega, neophodnost boljeg uređenja tržišta igara na sreću i harmonizaciju zakonodavstva Srbije sa međunarodnim standardima iz te oblasti.

Do potrebe stvaranja novog pravnog okvira doveo je i konstantan rast tržišta igara na sreću u Srbiji, kao i tehnološki razvoj u toj industriji. Tako je novim zakonskim rešenjima predviđeno stvaranje pravnog okvira za uspostavljanje elektronskog sistema nadzora nad priređivačima igara na sreću, što će, smatra se, unaprediti efikasnost praćenja i kontrole ostvarenog prometa u realnom vremenu i prikupljanja budžetskih prihoda.

Ubrzani rast industrije igara na sreću, koji je u skladu sa globalnim svetskim razvojnim tendencijama, i ekonomisti vide kao potencijal za dodatni porast prihoda u budžetu. Oni dodaju da pojedini priređivači posluju u sivoj zoni koja predstavlja prostor za veći obuhvat poreza, a na bazi čega bi priliv novca iz te privredne grane u republički budžet mogao da se poveća.

Ukoliko se u Skupštini usvoji ovakav Nacrt zakona o igrama na sreću, pored sprovođenja zabrane učestvovanja maloletnika u igrama na sreću, udaljenosti kladionica većoj od 200 metara od osnovnih i srednjih škola i obaveze sprečavanja bolesti zavisnosti, biće uvedena i obaveza priređivača da rastojanje između kladionica, automat-klubova i igračnica bude veće od 200 metara.

Iako priređivači kažu da im nove zakonske odredbe znatno otežavaju poslovanje u smislu visine nameta i kratkog prelaznog roka na novi zakon, kao i da se nadaju da će pre konačnog usvajanja Vlada ublažiti tako teške mere po njih, dodaju i da shvataju da je uvođenje nekih mera bilo nužno. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, minimalni iznos osnovnog kapitala veći je za priređivače posebnih igara na sreću na automatima i posebnih igara na sreću-klađenje za po 100.000 evra, a ukoliko priređivač igre priređuje u sva tri sektora: na automatima, klađenje i onlajn, kumulativni osnovni kapital koji mora da ima iznosi 750.000 evra.

Firma koja organizuje igre na sreću na automatima mora da ima osnovni kapital od najmanje 250.000 evra, a da bi garantovala isplatu, u banci mora da ima depozit od 500 evra po automatu. Klađenje može da organizuje firma čiji je osnovni kapital najmanje 250.000 evra. Radi osiguranja isplate dobitaka u banci, očekuje se da ima namenski depozit u iznosu od 300.000 evra. Svakog dana u kome se priređuju igre mora da obezbedi depozit u blagajni u iznosu od najmanje 10.000 evra.

DOZVOLE

NACRTOM Zakona o igrama na sreću uvodi se zabrana vlasnicima i suvlasnicima sportskih klubova da organizuju klađenje u toj vrsti sporta. Ostalo je, kao i u postojećem zakonu, da vlada može da da najviše deset dozvola za priređivanje igara na sreću u igračnicama, ali dozvolu može da dobije firma čiji je osnovni kapital najmanje milion evra.

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos, N. Skenderija, D.Milovanović

Maturanti  koju budu želeli da upišu Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu na prijemnom ispitu će, umesto dosadašnja tri predmeta, od ove godine polagati samo jedan – ili istoriju ili srpski jezik. Naučno-nastavno veće ovog fakulteta odlučilo je da se za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija počev od školske 2020/2021. prijemni ispit sastoji iz jednog od ova dva predmeta, po izboru kandidata. Kandidat izbor predmeta saopštava Fakultetu u prijavi na konkurs za upis na prvu godinu studija. Polaganjem prijemnog ispita iz jednog od dva predmeta može da se osvoji do 60 bodova.

Želeli smo da rasteretimo brucoše, da ih ne odbijamo kvantitetom predmeta. Ali kvalitet sigurno neće biti manji, i test će biti vrlo ozbiljan – kaže, za “Novosti”, prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta. – Shvatili smo da većina fakulteta društveno-humanističkog smera ima po jedan, najviše dva predmeta na prijemnom, a mi smo imali tri – istoriju, srpski jezik i ustav i pravo građana. Zaključili smo da je to previše, pogotovo što brucoši odmah na prvoj godini imaju ustavno pravo. Analizirali smo dosadašnje uslove za upis i zaključeno je da je neophodno promeniti dosadašnji sistem prijemnog ispita, odnosno prilagoditi ga potrebama budućih akademaca. Ispit treba da bude što jednostavniji, ali i u funkciji budućeg poziva.

Prof. Mirković kaže da se testom iz srpskog jezika, ko se za taj predmet odluči, testira pismenost budućih pravnika, a test će imati dva dela – gramatiku i književnost.

I ove godine očekujemo veliki broj kandidata na prijemnom ispitu. Hoćemo da upišemo dobre studente sa dobrim prosekom. Deci koja hoće da budu nosici najviših pravosudnih funkcija u zemlji potrebna je diploma našeg fakulteta koji im to omogućava – kaže prof. Mirković.

NA TESTU 60 PITANjA

TEST za polaganje prijemnog ispita sadrži 60 pitanja iz predmeta koji kandidat izabere. Kandidat može da osvoji najviše 60 bodova iz tog predmeta, što mu se sabira sa bodovima po osnovu uspeha u svom ranijem školovanju. Literatura potrebna za prijemni ispit ista je kao i ona koja je važila za ovu školsku godinu.

Izvor : Novosti

Foto:  P. Milošević

Poreska rešenja stigla su u elektronske sandučiće svih 95.000 paušalaca koji posluju u Srbiji. Preuzeto ih je 24.000, a ostale tri četvrtine obveznika to moraju da učine i obaveze izmire do 15. februra. Uslov da pristupe poreskoj pošti je da imaju kvalifikovani elektronski sertifikat. Novoosnovani paušalci, a njih je od početka godine oko 500, poreska rešenja dobijaju u roku od 48 sati.

Na reformi paušalnog oporezivanja se radilo više od godinu dana. Rezultat je novi način obračuna koji je predvidiv i automatski, pa i oni koji tek planiraju da počnu poslovanje mogu popunjavanjem kalkulatora, dostupan je i na sajtu Poreske uprave, da procene kolike će im biti obaveze u naredne tri godine.

Uzeli smo nepouzdan sistem pun rizika za poslovanje i arbitrarnosti u odlučivanju i napravili potpuno nov sistem – istakla je u utorak premijerka Ana Brnabić. – Napravili smo sistem koji je potpuno predvidiv, transparentan i objektivan. Reforma je unapredila uslove poslovanja i ujedno smanjila korupciju. Gde god imate diskreciona prava poreskih inspektora ili drugih ljudi u državnoj upravi i lokalnim samoupravama, postoji prostor za korupciju. Sada smo zatvorili jedan veliki prozor za korupciju.

Poreska rešenja ove godine mogu da budu najviše deset odsto veća nego lane. Ovo ograničenje će važiti i naredne dve godine. Na umanjenja do 20 odsto mogu da računaju novoosnovani, mlađim od 30 i starijim od 55 godina “prašta” se deset odsto, invalidima i trudnicama 15 odsto, dok stari zanati nose popust od 50 odsto.

Donošenje rešenja za preduzetnike paušalce u elektronskom obliku je nastavak unapređenja elektronskih servisa Poreske uprave – istakla je Dragana Marković, direktorka Poreske uprave. – Uvođenjem novog sistema paušalnog oporezivanja znatno je pojednostavljena procedura. Do sada je četvrtina obveznika preuzela rešenje, verujem da će i ostali to učiniti. Mi ne znamo zašto to dosad nisu uradili. Nameravamo da uvedemo i SMS servis i porukom obavestimo obveznike da im je u sanduče stiglo rešenje. Mi smo naš deo posla uradili i u kratkom roku izdali sva rešenja, a sada je na preduzetnicima da pogledaju sanduče i vide rešenje. Rok za plaćanje je 15. februar.

Preduzetnici objašnjavaju da im je najveća prednost novog sistema izvesnost kada će rešenje dobiti i koji će iznos na njemu stajati.

Kada sam počela da radim nije bila takva situacija – objašnjava Marija Paunović Čontoš, koja se bavi proizvodnjom tkanine. – Ja sam tokom 2018. godine morala da ostavljam novac sa strane čekajući rešenje. Nisam znala ni kada će stići ni koliko će me koštati, ali sam znala da ću morati da platim u roku od 15 dana. Sada na početku godine vidim da su moje mesečne obaveze 11.393 dinara i oko 1.000 dinara su veće nego lane.

JAVNI DUG

PREMIJERKA Ana Brnabić obavestila je u utorak da udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu pao ispod 50 odsto. Sada iznosi 48,2 odsto BDP.

To je sigurno i rezultat reformi u oblasti unapređenja poslovnog okruženja – rekla je Ana Brnabić.

I NESAMOSTALAN I PAUŠALAC

OD marta paušalci će morati da budu sigurni da ispunjavaju glavne kriterijume samostalnosti, kako bi ostali paušalci. Da li je to tako proveravaće poreski inspektori. I ako se za pojedine utvrdi da nisu samostalni u odnosu na nekog naručioca, za druge prihode će plaćati paušal.

Neko može da ima kao preduzetnik poslovne odnose sa više nalogodavaca, a da samo u odnosu na jednog ne bude samostalan – objasnio je Dragan Demirović, pomoćnik ministra finansija. – Taj prihod će se posebno oporezovati. Važno je da se taj prihod neće uračunavati u godišnji limit od šest miliona dinara.

Izvor: Novosti

Dinar je zadržao danas prema evru približno istu vrednost kao u utorak i zvanični srednji kurs iznosi 117,5463 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar prema evru vredi isto kao pre mesec dana a na godišnjem nivou je jači za 0,8 procenata.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio u utorak za 0,2 procenta na 106,8020 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru slabiji za 1,0 odsto na mesečnom i za 3,0 posto na godišnjem nivou, a od početka ove godine je u padu za 1,8 procenata.

Izvor: Kurir.rs/Tanjug

Foto: EPA