Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Manjak novca odražava se i na inteligenciju: Siromaštvo ima i neočekivane prateće posledice

    Manjak novca odražava se i na inteligenciju: Siromaštvo ima i neočekivane prateće posledice

    Siromaštvo, nažalost, može negativno da se odrazi ne samo na obrazovanje, već i na koeficijent inteligencije, tako što ga umanji – pokazala je studija naučnika sa Univerziteta Ostin u Teksasu i Škotskog univerziteta u Edinburgu. Stručnjaci su pokušali da utvrde vezu između ta dva faktora, kada su otkrili da su oni u većoj sprezi u Americi nego u Evropi i Australiji.

    Istraživači su naveli da su do takvih podataka došli analizom uzorka od 25.000 ljudi rođenih širom sveta. Studija je pokazala da pošto u evropskim državama postoji zdravstvena zaštita za sve, to pomaže da se prevlada socio-ekonomski jaz između bogatih i siromašnih, što se samim tim pozitivno odražava na inteligenciju i obrazovanje.

     

    Izvor: Novosti

    Depositphotos

    Podeli
  • Samo ukrajinska struja jeftinija od srpske: Istraživanja Evrostata pokazala da je cena električne energije u Srbiji jedna od najpovoljnijih

    Samo ukrajinska struja jeftinija od srpske: Istraživanja Evrostata pokazala da je cena električne energije u Srbiji jedna od najpovoljnijih

    Najskuplja električna energija u Nemačkoj, Danskoj i Belgiji.

    Jeftiniju  električnu energiju namenjenu domaćinstvima, od Srbije ima samo Ukrajina, pokazuje istraživanje Evrostata, evropske statističke službe, koje je obuhvatilo 28 članica EU i još 12 država. Situacija je nešto drugačija sa gasom, gde smo takođe na začelju liste, ali je on u našoj zemlji skuplji nego u Moldaviji, Ukrajini, Turskoj i Gruziji.

    U prvoj polovini 2019. godine cena struje u Srbiji je iznosila 7,06 evra za 100 kilovat-sati, a u odnosu na 2014, kada je bila 5,96, porasla je za 1,1 evro. Gas je u našoj zemlji, u istom periodu, koštao 3,35 evra za 100 kilovat-sati.

    Najskuplje su električnu energiju u prvih šest meseci prethodne godine plaćala domaćinstva u Nemačkoj, Danskoj i Belgiji – oko 30 evra, a najmanje u Ukrajini – 4,42 evra. Među zemljama EU, čiji je prosek 21,59, najjeftiniju struju imala je Bugarska – 9,97 evra.

    Naši susedi 100 kilovat-sati plaćali su različito – u Severnoj Makedoniji 7,83, a u Bosni i Hercegovini evro skuplje. Domaćinstva u Crnoj Gori i Hrvatskoj su izdvajala jedanaest evra, u Rumuniji tri evra više, a u Sloveniji 16,34 evra.

    Udeo taksa i PDV u ceni struje u Srbiji je oko 25 odsto, što nas svrstava na sredinu liste, na 23. mesto. Ovi nameti su najviši u Danskoj, gde čine 63,7 odsto konačne cene, a u Nemačkoj su iznad 50 odsto.

    Što se tiče drugog energenta, gas su u prvoj polovini 2019. najskuplje plaćali u Švedskoj – 11,83 evra za 100 kilovat-sati, i Holandiji – 9,21. Najjeftiniji je bio u Gruziji – 1,51, i Turskoj – 1,99 evro. Među članicama EU najmanje su izdvajala domaćinstva u Mađarskoj – 3,46 evra.

    U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Rumuniji, slično kao i u našoj zemlji, gas je koštao malo više od tri evra. Nisu navedeni podaci za Crnu Goru.

    Takse koje učestvuju u formiranju cene ovog energenta u Srbiji iznose manje od 10 odsto. Niži udeo nameta od nas imaju samo Velika Britanija i Moldavija, dok su najviši u Danskoj i Holandiji, gotovo 60 procenata.

    SVAKI DESETI NE MOŽE DA PRIUŠTI GREJANjE

    NEDAVNO objavljeno istraživanje Evrostata pokazuje da 10 odsto građana Srbije u 2018. godini nije moglo da priušti adekvatno grejanje u svojim domovima, dok je u 2013. ta brojka bila za osam procenata viša. Poželjnu temperaturu u EU, tokom istog perioda, nije imalo sedam odsto stanovništva. Situacija varira od zemlje do zemlje, a najviše ljudi koji nisu mogli da greju dom kako treba je u Bugarskoj – 34 odsto. U Severnoj Makedoniji isti problem ima četvrtina građana – 25 procenata, a u Hrvatskoj njih osam odsto. Loša situacija je i u Litvaniji – 28 odsto, i Grčkoj, gde ih je za pet procenata manje. Najmanje nazadovoljnih temperaturom u stanu – njih oko dva odsto, zabeleženo je u Austriji, Finskoj, Luksemburgu, Holandiji, Estoniji i Švedskoj.

     

    Izvor: Novosti

    Foto:  Z. Jovanović

     

    Podeli
  •  Bojanke o saobraćaju za predškolce

     Bojanke o saobraćaju za predškolce

    Još jedna u nizu akcija, koje Savet za bezbednost saobraćaja grada Novog Pazara sprovodi sa ciljem bolje edukacije dece kako predškolskog tako i osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Tim povodom danas su podelili bojanke o saobraćaju u PU „Mladost“ ali i izdvojenom odeljenju u Muru dečiji vrtić „Radost“.

    Podela bojanki o saobraćaju deci PU” Mladost” i izdvojenog odeljenja u Muru,  dečiji vrtić “Radost”, znak je odgovornosti gradske vlasti o bezbednosti dece u saobraćaju, kažu nadležni. Na zabavan način i kroz igru, u bojankama koje su dobili, deca će naučiti koja su to pravila u saobraćaju i kako da ih sprovode.

    “Osim predškolaca druga najugroženija kategorija mladih u saobraćaju su upravo oni od 16 do 29 godina. Ovim putem bih apelovao na roditelje, da ne daju tako lako ključeve deci u ruke dok nisu dovoljno sigurni da su deca svesna i bezbedna, da na bezbedan način upravljaju motornim vozilom“, istakao je predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja grada Novog Pazara  Mirsad Jusufović.

     

    Bojanke koje su dobili predškolci, kako ističu vaspitači, biće kao test o tome koliko su do sada savladali pravila o saobraćaju.

    „Vrlo je bitno da od mlalih nogu decu počnemo uvoditi u saobraćaj tj. u kulturu ponašanja o saobraćaju, koja je veoma važna i za bezbednost i za pravilno ponašanje“, istakla je vaspitačica izdvojenog odeljenja u Muru, dečiji vrtić “Radost“ Suada Kadrić.

    „Saobraćajno vaspitanje je redovno zastupljeno u radu sa decom i redovno je u programu metodike upoznavanja okoline, samim tim su deca upoznata sa pravilima saobraćaja“, rekla je vaspitačica PU „Mladost“ Alma Kahrović.

    Član školskog odbora OŠ “Mur” Adnan Mecinović, istako je, da je znanje o saobraćaju veoma bitno s obzirom da deca koja pohađaju ovu pedškolsku ustanovu i školu moraju da pređu magistrani put.

    „Cilj same akcije je bezbednost dece u saobraćaju, s obzirom da se naselje Mur graniči sa magistralnim putem, tako da je obaveza svih da se obrazuju o pravilima saobraćaja“, kazao je Mecinović.

    Ovakve i slične akcije, kako ističe predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja grada Novog Pazara Mirsad Jusufović biće nastavljene i na proleće kad a će ponovo deliti sedišta za decu. Takođe, kako kaže, organizovaće i edukativni skup o sobraćaju za osnovce i srednjoškolce na kome će govoriti Dea Đurđević.

    A. Ademović

    Podeli
  • Maskara vam se osušila? Otkrivamo trik kako da je “osvežite”

    Maskara vam se osušila? Otkrivamo trik kako da je “osvežite”

    Završavate šminkanje, posle savršeno uklopljenog rumenila naneli ste i ruž na usne, senka vam divno ističe oči, i taman kada ste došli do maskare – shvatate da se osušila i da je potpuno neupotrebljiva. Ne brinite.

    Otkrićemo vam kako da je ponovo učinite valjanom. Potrebno vam je samo četiri-pet kapi maslinovog ulja (ili bilo kog drugog koje se koristi u ishrani), 300 ml vode i 15 minuta vremena.

    Postupak je sledeći: kada voda proključa, otvorite maskaru i u njenu unutrašnjost sipajte, najbolje pipetom, maslinovo ulje. Dobro je zatvorite i ubacite u posudu sa provrelom vodom.

    Potopite je nečim ako je potrebno, da bi sve vreme bila u vodi. Nakon 10 minuta izvadite je iz vode, prohladite dva minuta na sobnoj temperaturi i – uživajte u iznenađenju.

    Vaša, prethodno već “otpisana” maskara vratila se u život. Čak iako je bila potpuno potrošena, nakon ovog postupka moći ćete bar još tri puta da je upotrebite. A ako se samo osušila, ovim ste joj produžili život sve dok u njoj ima tečnog sadržaja.

    Savet plus: da bi vam maskara što duže ostala u dobrom stanju, čuvajte je na sobnoj temperaturi, nanosite je tako što ćete četkicu izvlačiti i uvlačiti sporim pokretima i tako sprečiti dodatni ulazak vazduha koji je suši, a na kraju svake upotrebe čvrsto je zatvorite.

     

    Izvor: Novosti

    Foto:  Depositphotos

    Podeli
  • Novi podvig naučnika: Proizvedena hrana od vazduha

    Novi podvig naučnika: Proizvedena hrana od vazduha

    Naučnici veruju da ukoliko električna energija može da se stvori od sunca i vetra, postoji mogućnost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi imala efekat staklene bašte

    Finski naučnici proizveli su hranu od vazduha. Oni su napravili protein od bakterija iz zemljišta, koje se hrane vodonikom izdvojenim iz vode uz pomoć električne, odnosno solarne energije.

    Naučnici veruju da ukoliko električna energija može da se stvori od sunca i vetra, postoji mogućnost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi imala efekat staklene bašte.

    Ostvarenje njihovih snova moglo bi da pomogne svetu da reši brojne probleme vezane sa poljoprivredom.

    Proteinski sastojak nalik brašnu

    Radi se o visoko proteinskom sastojku, nalik brašnu, koji sadrži 50 posto belančevina, od 5 do 10 posto masti i od 20 do 25 posto ugljenik-hidrata. Navodno izgleda i ima ukus pšeničnog brašna, a mogao bi, nakon predstavljanja 2021. godine, da bude jedan od glavnih sastojaka mnogih prehrambenih proizvoda.

    U postupku proizvodnje Soleina ne ispušta se suvišan ugljenik, naprotiv, koriste se gasovi da bi se da bi se proizvela hrana. Uzima ugljen-dioksid iz vazduha, zatim ga kombinuje sa vodom, manjom dozom hranljivih sastojaka i vitamina. Potom, uz pomoć 100% obnovljive solarne energije, pokreće prirodni proces fermentacije sličan onome pomoću kojeg se na primer proizvodi kvasac.

    “Kada sam prošle godine posetio pilot-fabriku Solar Foods (Solarna hrana) u predgrađu Helsinkija, naučnici su prikupljali sredstva za nastavak istraživanja”, kaže Rodžer Harabin, BBC-ijev analitičar koji piše o zaštiti okoline.

    Iz Solar Foods-a kažu da su već prikupili 5,5 miliona evra i, zavisno od cene električne energije, predviđaju da će se njihovi troškovi otprilike poklapati s onima za proizvodnju soje do kraja decenije, možda čak i do 2025. godine.

    Harabin kaže da je probao malo proteinskog brašna pod nazivom Solein te da nije osetio nikakav ukus što naučnici i žele. Njihova je zamisao da takvo proteinsko brašno bude neutralan dodatak svim vrstama hrane.

    Kažu da bi ono moglo da bude slično palminom ulju koje se dodaje kolačima, sladoledu, keksu, testenini, sosu, rezancima i hlebu, a njegovi izumitelji tvrde da može da se koristi i pri uzgoju mesa ili ribe.

    Proći će godine do zadovoljenja globalne potražnje

    Ali i čak ako se stvari budu razvijale po planu, proći će mnogo godina pre nego što proizvodnja proteina bude mogla da zadovolji globalnu potražnju. Reč je o jednom od brojnih projekata koji se bave budućnošću sintetičke hrane.

    Direktor fabrike Solein Pasi Vainika, koji je studirao u Velikoj Britaniji, a sada predaje na Univerzitetu Lapenranta, kaže da su ideje koje stoje iza ove tehnologije prvobitno razvijene za svemirsku industriju šezdesetih godina prošlog veka.

    Za proizvodnju Soleinova, proteinskog sastojka voda se, uz pomoć elektrolize, ‘razdvaja’ da bi se mogao proizvesti vodonik, a potom vodonik, ugljen-dioksid iz vazduha, zajedno sa mineralima dovodi do bakterija koje potom stvaraju protein.

    Industrija proizvodnje proteina dobijenog iz obnovljivih izvora, CO2 i sunčeve svetlosti može istovremeno smanjiti uništavanje naše planete i ponuditi dugoročno rešenje za jednu od temeljnih prehrambenih potreba.

    Ključna odrednica, ističe Vainika, biće cena električne energije. Fabrika očekuje da će se troškovi smanjivati, zavisno od razvoja obnovljivih izvora energije.

    Naučnici istraživačkog centra RethinkX, koji predviđaju da će doći do promena kada su posredi brojne vrste na našoj planeti, kažu da će ovi proteini do 2035. godine biti oko deset puta jeftiniji od životinjskih.

    Kolaps stočne industrije

    Procenjuju da će, kao posledica situacije sa hranom u svetu, doći do potpunog kolapsa stočne industrije.

    Kažu da je osnovano i udruženje vodećih naučno-istraživačkih i akademskih institucija kako bi se pronašla inovativna rešenja u borbi protiv klimatskih promena.

    Istraživanje sprovedeno prošle godine pokazalo je da su mikrobni proteini nekoliko puta učinkovitiji od soje kada je u pitanju korišćenje poljoprivrednog zemljišta, a i potrebna im je samo desetina vode koja se do sada koristila, prenosi Index.

    Drugi faktor biće kulturološki. Mnogi će, bez sumnje, i dalje želeti da pojedu jagnjeće kotlete koji zaista izgledaju kao jagnjeći kotleti.

    Profesor Leon Teri sa Univerziteta Kranfild za BBC je rekao da postoji sve veći interes investitora za istraživanje novih izvora hrane, kao i da se sve više ulaže u razvoj sintetičke hrane.

     

     

    Izvor: Novosti

    Foto: Twitter Gastroemprendedores@EmprendeGastro

    Podeli