Author: Alma Ademovic

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić doneo je rešenje o formiranju radne grupe, čiji zadatak je sagledavanje svih aspekata eventualne oduke o zabrani rada nedeljom trgovinskih objekata u Srbiji.

Radna grupa će u narednom periodu sačiniti analizu efekata primene odluke o zabrani rada nedeljom u državama Evropske unije koje su se odlučile za taj potez, ali će u obzir biti uzeti i različiti alternativni modeli, saopšteno je iz ministarstva.

Eventualna odluka o zabrani rada nedeljom mora biti pravno utemeljena kako Srbija ne bi ponovila greške nekih drugih država, gde je, kao na primer u Hrvatskoj, takvo rešenje bilo predmet spora pred ustavnim sudom, navode u ministarstvu.

S tim u vezi, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija uradiće sveobuhvatno istraživanje u koje će biti uključeni trgovci, dobavljači, potrošači i radnici u trgovini, kako odluka ne bi bila donošena preko kolena.

Kako navode, zabrana rada trgovinskih objekata nedeljom ne sme biti politička odluka, već rezultat dijaloga o traženju najboljeg rešenja, u kome će u obzir biti uzeti ekonomski interesi trgovaca i potrošača, kao i socijalni položaj radnika zaposlenih u trgovini.

Ne rade Slovenci, Crnogorci…

U regionu, istovremeno pored Crne Gore, radnje poslednjeg dana u sedmici i tokom praznika ne rade i u Sloveniji.

Evropska unija je prepustila zemljama članicama da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba. Tako su vrata trgovina za potrošače nedeljom zatvorena u devet država, među kojima su Francuska, Nemačka, Austrija i Poljska.

Izvor: Tanjug , Blic

Foto: FEJSBUK / PROMO

Uskoro u Beogradu, a potom u Novom Sadu i Trsteniku otvaraju se centri sa opremom za virtuelnu realnost.

Roboti, virtuelna realnost, hologramske projekcije nastavnika – samo su neke od novina koje će u narednim godinama ući u učionice škola u Srbiji. Ovo je za “Novosti” najavio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, objašnjavajući da će sve ovo biti moguće zahvaljujući ugovoru potpisanom sa kineskom kompanijom “NetDragon”, svetskim liderom u oblasti razvoja i primene veštačke inteligencije u obrazovanju.

Prvi korak biće otvaranje Centra za promociju nauke u Beogradu, u zgradi Učiteljskog fakulteta u Bulevaru mira. Upravo ovaj fakultet partner je u projektu i njegovi predavači učestvovaće u obukama kolega iz cele Srbije.

U narednih mesec dana iz Kine će stići oprema, koju donira “NetDragon”. Centar će početi da radi do kraja februara, a prvi posetioci biće zaposleni i studenti pedagoških fakulteta i visokih škola, koji će moći da se upoznaju sa primenom novih tehnologija u nastavi – objašnjava ministar Šarčević. – Prema ugovoru, ovakve centre otvorićemo i u Novom Sadu i Trsteniku, opremu će i za njih donirati kineski partner, a mi ćemo obezbediti prostor, koji podrazumeva i prenoćište, kako bi prosvetni radnici i studenti iz svih gradovi mogli da dolaze na obuku. Za Centar u Beograd, smeštaj je u studentskom odmaralištu na Avali.

Obučeni prosvetni radnici svoje znanje prenosiće kolegama. Za uvođenje veštačke inteligencije u škole potrebna su velika sredstva, a ministar kaže da će već budžetom za narednu godinu biti predviđena nabavka opreme. Osim iz državne kase, najavljuje, oprema će stići i sredstvima donatora.

Realizacija ugovora sa “NetDragonom” ima tri faze – objašnjava naš sagovornik. – Prva faza je ova kojom se sada bavimo – otvaranje centara za promociju nauke. U drugoj fazi kineska kompanija će u Beogradu otvoriti razvojni centar, koji će biti priprema za otvaranje fabrike u Srbiji. Biće to jedina fabrika svetskog lidera u ovoj oblasti otvorena van Kine. Biće to velika šansa za Srbiju. Sve ovo dogovoreno je kada je visoka kineska delegacija bila u Srbiji, u okviru inicijative “Pojas i put”.

Plan je, kaže ministar, da dogodine nabave opremu za bar po dve škole u svakoj od 17 školskih uprava. U ove škole će dolaziti i učenici i nastavnici iz drugih gradova.

ZANIMLjIVIJI ČASOVI

NEĆE roboti i hologramske projekcije profesora zameniti prave nastavnike, niti će virtuelna realnost zameniti udžbenike. To će biti samo pomoćna sredstva koja će nastavu činiti zanimljivijom. Digitalnim učionicama, nastavnom informatike, robotima, dronovima i ostalim uvedenim novinama decu već pripremamo za sve to – kaže Šarčević.

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos

Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,5912 dinara za evro što je neznatna promena u odnosu na četvrtak, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar prema evru vredi isto kao pre mesec dana, a na godišnjem nivou je jači za 0,7 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je skliznuo u četvrtak za 0,1 procenat na 105,8522 dinara za dolar. Dinar je prema dolaru jači za 0,3 posto na mesečnom nivou, na godišnjem je slabiji za 3,2 procenta, a od početka ove godine je u padu za 0,9 odsto.

Izvor: Kurir.rs/Tanjug

Foto: EPA

Isplata decembarskih penzija počeće danas za penzionere koji ih primaju preko tekućih računa, a od ponedeljka i za sve one kojima ček stiže na kućnu adresu ili ih podižu na šalterima pošta. Ova penzija je poslednja koja će stići po starom obračunu, odnosno bez povišice, a uvećane januarske čekove, na kojima će pojedini imati i 5.400 dinara više, najstariji će dobiti od 9. februara.

Naime, od januarske penzije 2020. počinju da se primenjuju izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, usvojene početkom decembra prošle godine, kojima se od 1. januara 2020. godine uvodi indeksacija penzija po takozvanoj švajcarskoj formuli.

“Švajcarski model” praktično znači da će penzije 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

Konkretno, za januarsku penziju (koju penzioneri dobijaju u februaru) to znači povećanje od oko 5,4 odsto, pa će penzioneri sa najmanjim primanjima (njih 106.000) od januarskog čeka umesto 10.000 dinara dobijati po 10.540 dinara, dok će penzioneri sa najvećim primanjima (iznad 100.000 dinara) imati povišicu od najmanje 5.400 dinara. Trenutna prosečna penzija od 26.342 dinara praktično će biti veća za 1.500 dinara.

Najbrojnija grupa penzionera, koju čini više od petine najstarijih (njih 21,5 odsto), čije su penzije od 10.000 do 15.000 dinara, u novčanicima će imati od 540 do 810 dinara više. Najstariji građani koji mesečno dobijaju između 15.000 do 20.000 dinara, i kojih ima 218.350, mogu da računaju na 810 do 1.080 dinara više, a oni kojima na čeku stoji iznos od 20.000 do 25.000 dobiće povišicu između 1.080 i 1.350 dinara.

Među najbrojnijim grupama penzionera je i ona sa primanjima od 35.000 do 40.000 dinara. Oni će u 2020. dobijati između 1.890 i 2.160 dinara više.

Trenutno u Srbiji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih – 84,24 odsto, zatim slede poljoprivredne penzije – 10,12 odsto, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti – 5,63 odsto.

Prošle godine Vlada Srbije je penzije povećala u rasponu od pet do 22,5 odsto.

Izvor: Kurir.rs/Blic