Author: Alma Ademovic

Usluga “pomoć u kući” za najstarije realizuje se u celoj Srbiji, posredstvom centara za socijalni rad. One pripremaju obroke, brinu o čistoći, zagrevanju prostorija, nabavljaju namirnice, ali i vode kod lekara

ONE su uvek tu za naše najstarije, da im pomognu u kući, saslušaju ih i upute im tople reči. Obaveza u kući nikad ne manjka, a u trećem dobu teško je sve postići. Zato je tu usluga “pomoć u kući”, gde gerontodomaćice brinu o osobama koje usled starosti, hronične bolesti ili invaliditeta imaju ograničene fizičke ili psihičke sposobnosti da zadovolje osnovne lične i svakodnevne potrebe.

Kako za “Novosti” kaže Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu grada Beograda, gerontodomaćice svoje usluge pružaju u 14 prestoničkih opština.

Uz njihovu pomoć, korisnicima se omogućava da žive u svojim domovima i učestvuju u aktivnostima dnevnog života – navodi Stanisavljevićeva.

Beograd finansira rad 636 gerontodomaćica, koje pružaju uslugu za 2.490 ljudi. Usluge se obezbeđuju u trajanju od dva sata dnevno po korisniku, tri ili pet dana u nedelji, osim vikendom. Pet dana u sedmici dobijaju nepokretne osobe i korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Poslovi obuhvataju pripremu obroka, održavanje odeće, posteljine, čistoću stana, zagrevanja prostorija, nabavku namirnica iz samoposluge i sredstava za ličnu higijenu. Takođe, one vode korisnika kod lekara, preuzimaju recepte, nabavljaju lekove i obavljaju druge poslove u zavisnosti od potreba osobe kojoj pomažu.

Procedura za posetu gerontodomaćice je u svim gradovima u Srbiji, uglavnom, ista. Neophodno je dobiti uput centra za socijalni rad. Po prijemu zahteva za pomoć u kući, stručni radnik procenjuje korisnika u roku od 15 dana. On se upisuje na jedinstvenu evidencionu listu i, ukoliko je izabran, obaveštava kada može da očekuje dolazak gerontodomaćice.

U 2020. godini nam je u planu da na svakoj opštini imamo pomoć u kući, a samim tim i povećan broj gerontodomaćica kako bi ova usluga bila obezbeđena za što više ljudi – ističe naša sagovornica.

Obuka za gerontodomaćicu traje tri meseca, a održava se u klubovima za stare, gerontološkim centrima i sa terenskim službama centara za socijalni rad. Pre početka obuke, polaznik dobija i udžbenik u kojem se nalazi praktični deo, a posle položenog ispita i diplomu.

TRAŽEN POSAO

S OBZIROM na to da Srbija važi za jednu od demografski najstarijih zemalja u Evropi, jasno je kolika je potražnja za gerontodomaćicama. Nedostaje ih u svakom gradu, i nemoguće je pronaći nezaposlenu ženu koja je završila ovu obuku za pomoć u kući.

DOKUMENTA

– Fotokopija lične karte

– Fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih ili venčanih

– Fotokopija čeka od penzije

– Fotokopija lekarskog nalaza

– Fotokopija izvoda iz matične knjige umrlih za bračnog druga, ako postoji

– Fotokopija presude o razvodu, ako postoji

– Fotokopija ugovora o doživotnom izdržavanju

– Uverenje o državljanstvu

 

Izvor: Novosti

Foto: N. Skenderija

 

Na putevima vozače i danas očekuje pojačan saobraćaj, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Jutarnja magla i niske temperature otežavaju vožnju, a AMSS upozorava na opasnost od proklizavanja vozila.

Prema podacima policije, na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za putnička vozila dok se teretna vozila na prelazu Kelebija zadržavaju oko dva sata.

Na naplatnim rampama nema zadržavanja.

Na brojnim deonicama u toku su radovi, pa je potreban dodatni oprez i poštovanje saobraćajne signalizacije.

 

Izvor: Kurir.rs/Tanjug

Foto: Profimedia

Ceo tok Mesečevog prolaska kroz Zemljinu polusenku moći će da se prati u petak uveče iz Evroazije i većeg dela Afrike.

Pojava se ne prati golim okom, već posebnim instrumentima i, naravno, samo ako bude vedro, poručili su iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković”.

Početak “pomračenja” je u 18:08, sredina u 20:10, a kraj u 22:12.

Zemlja je hladno telo. Obasjana Suncem ima konusnu senku. Iz senke se Sunce ne vidi. Oko senke se nalazi polusenka iz koje posmatrač vidi samo deo Sunca i to sve veći što se više približava rubu polusenke.

Interesantno je da će ove godine sa Zemlje moći da se vide četiri pomračenja Meseca i to samo polusenkom, a ona će se dogoditi 10. januara i 5. juna kada će biti “vidljiva” i iz Srbije, dok ona koja će se dogoditi 5. jula i 30. novembra neće moći da se vide iz naše zemlje.

 

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Tenzije na relaciji SAD – Iran neće dovesti do poremećaja na tržištu nafte, niti će uticati na njeno poskupljenje u Srbiji, ističu stručnjaci. Navode i da će tržište biti stabilno sve dokle god na to budu uticali ekonomski faktori.

Naučni saradnik Međunarodnog instituta za politiku i privredu Slobodan Janković kaže za Tanjug da ako se nešto pokazalo u poslednjih 30 godina ratova na Bliskom Istoku to je da cena nafte nije u direktnoj vezi sa samim ratovima i dešavanjima u tom regionu.

“Iako se godinama pričalo da navodno ratovi i krize utiču upravo na cenu nafte, videli smo da često to i nije slučaj”, rekao je Janković i naveo da se baš danas cena nafte na svetskom tržištu kreće između 62 i 65 dolara po barelu što je, dodaje, na sredini cene koja je važila u 2019. godini.

Naveo je da se vidi da te tenzije nemaju nekih direktnih implikacija, a i ministar spoljnih poslova UAE i Saudijci su rekli da neće imati neke velike veze na cenu nafte.

“Pale su malo deonice saudijske naftne firme Aramko za nekih 10 odsto, ali to je jedina posledica. Što se nas tiče kao delimično uvoznika nafte nema nekih poremećaja na samom tržištu”, rekao je Janković.

Smatra da neće biti ni nestašice nafte zato što su, kaže, obe strane barem za sada rekle da nema dalje eskalacije sukoba.

“I Iran je rekao i SAD i njihov predsednik Donald Tramp je napisao da ‘sve je u redu, sve je dobro, vrši se istraga, mi imamo najjaču vojsku’ i to je to. Nema nekog daljeg nastavka akacija, barem se ne najavljuju”, rekao je Janković.

Prošlonedeljno poskupljenje nafte na svetskom tržištu za četiri odsto je rekao da se to dogodilo onog dana kada je ubijen iranski general Kasem Sulejmani.

“Videli smo da je i to manipulacija, da na cenu nafte utiču događaji iz sveta politike ili ratovi na Bliskom Istoku, onda bi danas imali tako neki veliki skok cene, nešto bi se desilo, to se nije desilo. Dakle, vrlo je moguće da je to tada bio pre plod nekih spekualcija nego nečeg drugog”, kaže Janković.

Upitan o tome šta očekuje kao dalji razvoj situacije između Irana i SAD, Janković je rekao da je Iran pod stalnim pritiskom i da je morao sad da reaguje.

“Prosto ubijen je zaista visoko pozicioniran čovek koji je imao veliki ugled u samom Iranu i izvan njega. On je među prvih 10 ljudi Irana, dakle oni su morali da nađu neki način da reaguju. To su uradili, sad su rekli to je to”, kaže Janković.

Dodaje da to ne znači da će same napetosti i tenzije prestati jer, kaže, prosto godinama traje taj sukob oko političkog, pa i vojnog uticaja između Irana s jedne strane i SAD i naravno njihovog najlojalnijeg saveznika Izraela s druge strane.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović navodi za Tanjug da za sada nišsta ne ukazuje na dramatičan skok cene nafte u narednom periodu.

Komentarišući to da su cene nafte skocile krajem protekle nedelje za oko četiri odsto, posle američkog vazdušnog napada u kojem je ubijen iranski general, on navodi da se tako nešto nije moglo predvideti.

“Kada su ekonomski parametri u pitanju onda se dosta toga može predvideti, međutim ovakve tenzije su nešto što ne možemo predvideti. U svakom slučaju dokle god budu ekonomski fakori uticali, tržiste će biti stabilno”, rekao je Mićović.

On navodi da je pre skoka cena, 30.decembra 2019. zabeležen pad od 3,5 do 4 odsto.

Ističe da to nisu dramatične promene i da se predviđa da na svetskom tržzistu neće nedostajati nafte.

“Tenzije jesu velike, ali se ne odražavaju još uvek na tržište nafte jer nisu napadnuta naftna postrojenja pa nema ugrožennosti u isporukama nafte ni iz Irana niti celog tog regiona”, ističe sagovornik Tanjuga.

Istakao je da se u poslednja dva meseca beleži lagani rast cene sirove nafte, ali da to nisu promene koje mogu značajnije da uzdrmaju tržiste i da je ono, za sada, stabilno.

Navodi i da je tržište veoma osetljivo i da reaguje na promene.

Isporuka nafte može biti ugrožena s jedne strane, ako se iranska nafta isključi sa svetskog tržista, ili ako Iran vojnim snagama spreči isporuku nafte, i za sada, nema razloga za paniku, navodi.

Mićović kaže da se skok cena nafte na svetskim berzama neće dramatično odraziti na naše tržište.

Srbija je uvozno zavisna zemlja i sva dešavanja se mogu reflektovati na nas, ali prerano je govoriti o bilo kakvoj reakciji što se cena tiče.

Za sada, ništa ne ukazuje na dramatican skok cene nafte u narednom periodu, dodaje.

Velika većina goriva koja se potroši u Srbiji potiče od uvezene sirove nafte ili uvezenih derivata nafte.

Poslednjih meseci kaže, nije bilo mnogo promena,cene su stabilne te ne postoji nijedan faktor koji bi doprineo značajnijim promenama. Kljucna stvar je da Srbija ima dovoljno nafte, odnosno da država ima dovoljno rezervi.

“Naravno da niko nema toliko nafte da može mesecima da se izoluje od svetskog tržišta, ali ipak bi država trebalo da formira rezerve koje će negde odgovarati nivou 61 dan prosečne neto potrošnje u prethodnoj godini”, ističe Mićović.

 

Izvor: Tanjug

Depositphotos

Poseban kolektivni ugovor u zdravstvu, koji je ministar Zlatibor Lončar potpisao s predstavnicima dva reprezentativna sindikata 31. decembra prošle godine, počeće da se primenjuje od danas.

Lončar je ugovor potpisao da sa predsednikom Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoranom Savićem i predsednikom Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” Zoranom Ilićem.

Predstavnici dva reprezentativna sindikata su, tada, zajednički ocenili da je ovu godinu obeležilo nikad veće ulaganje u zdravstvo, što se posebno odnosi na povećanje plata, nova zapošljavanja, ali i investicije u opremu i zdravstvenu infrastrukturu.

Lončar je, nakon potpisivanja ugovora, rekao da je nedavno prepoznat problem pomoćnog osoblja u zdravstvenim ustanovama i da se na rešavanju tog problema već uveliko radi.

 

Izvor: Tanjug

Foto: Tanjug/video arhiva