Author: Alma Ademovic

Konkurs će biti sproveden za upražnjena radna mesta gde nastavnici i drugo osoblje rade na određeno vreme.

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je raspisivanje konkursa za zapošljavanje u prosveti.

Konkurs će biti sproveden za upražnjena radna mesta gde nastavnici i drugo osoblje rade na određeno vreme.

Ministarstvo prosvete je saopštilo da je Šarčević, posle sastanka sa predstavnicima Sindikata obrazovanja Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i Granskog sindikata Nezavisnost, rekao da je cilj u narednom periodu zapošljavanje “što više prosvetnih radnika koji na stalni radni odnos čekaju od školske 2014-2015. godine”.

Predstavnici sindikata su, kako je navedeno u saopštenju, saglasni da se na ovo dugo čekalo i podržavaju Ministarstvo u ovoj inicijativi, a najavili su da će u narednom periodu raditi i na ostalim segmentima unapredjenja sistema rada u prosveti.

Izvor:  Kurir.rs/Beta

Foto: Marina Lopičić

Saobraćaj na putevima u Srbiji danas će biti pojačan u gradovima, ali i van naseljenih mesta, saopštio je Auto-moto savez Srbije.

Veći broj vozila očekuje se na svim magistralnim pravcima, a posebno na autoputevima koji vode ka zapadnoj Evropi.

Vozačima u prepodnevnim satima magla može otežavati vožnju jer će kolovozi biti vlažni, a u kombinaciji sa hladnim vremenom i jačim mrazem formiraće se i led na putu, što utiče na proklizavanje vozila, zaustavni put postaje duži, a izletanja sa kolovoza češća.

Na zimske uslove vožnje, ali dobru prohodnost puteva, treba računati u planinskim predelima centralne i zapadne Srbije na kojima ima snega na putu, ali i na niže temepetarure koje se u pojedinim krajevima kreću i dvanaest stepeni ispod nultog podeljka, zbog kojih vožnju dodatno otežava led na kolovozu pa je na ovim putevima pored dobrih zimskih guma obavezna upotreba i lanaca.

Na naplatnim rampama, kao i na putničkim terminalima na granicama nema zadržavanja.

Izvor: Tanjug

Foto: Biljana Vučković / RAS SRBIJA

Od početka godine vanbračni supružnici izjednačeni sa onima koji su svoju vezu ozvaničili. Udovica može da ostvari pravo na penziju samo ako je napunila 53, a udovac sa 58 godina. Ček može da stiže i na adresu razvedenih

PRAVO na porodičnu penziju od ove Nove godine imaju i vanbračni partneri, što znači da će posle smrti supružnika, iako se nisu potpisali pred matičarem, imati pravo da naslede primanje, ukoliko je njihova zajednica trajala najmanje tri godine. Isto važi i za one koji sa preminulim penzionerom imaju zajedničko dete.

Po slovu Zakona, međutim, to pravo udovica može da ostvari samo ako je navršila 53 godine, ili u trenutku smrti supružnika ima najmanje 45 leta. U tom slučaju ček će početi da joj stiže tek kada napuni 53. Kada su u pitanju muškarci oni porodičnu penziju ne mogu da dobiju pre 58 godine.

Ovo su samo neke od novina koje donose izmene Zakona o PIO koje su stupile na snagu 1. januara. U njima stoji i da će porodični penzioni ček stizati čak i na adresu razvedenog supružnika ukoliko je sudskom presudom utvrđeno da ima pravo na izdržavanje.

Za supružnike vojnih lica važe malo drugačija pravila. Vanbračni partner profesionalnog vojnika, koji je poginuo za vreme ratnih dejstava, pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na navršene godine pod uslovom da nije ponovo sklopio brak.

Iznos porodične penzije kod svih osiguranika određuje se od starosne, prevremene ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti, u procentu koji se utvrđuje prema broju članova porodice koji imaju pravo na primanje. Tako ako je u pitanju jedan član dobiće 70 odsto, dva – 80, tri – 90 odsto, dok će četiri ili više članova dobiti čitav iznos.

Od pre nekoliko dana drugačije je uređen i status osoba koje rade u našoj zemlji za stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo. Doprinosi za zaposlene u takvim firmama će se plaćati po isteku roka utvrđenog zakonom, odnosno utvrđuje se vreme na koje se uplata doprinosa odnosi. To znači da se doprinosi dovode u odnos sa najnižom mesečnom osnovicom važećom u momentu njihove uplate.

Ravnopravan položaj sa ostalim zaposlenima od početka ove godine imaju i oni koji su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima ili rade preko omladinskih zadruga, po osnovu ugovora o delu, autorskog i drugih ugovora.

Sve ove izmene trebalo bi da smanje administrativne postupke u matičnoj evidenciji, obaveze poslodavaca po tom osnovu, pojednostavljenje postupka, izbegavanje vođenja duplih evidencija preuzimanjem podataka od institucija koje raspolažu s njima, kao i posledično smanjenje administrativnih troškova.

NOVAC OBEZBEĐEN

ZA sprovođenje ovog zakona novac je obezbeđen Finansijskim planom Republičkog fonda za PIO za 2019. u iznosu od 642,5 milijarde dinara, za 2020. od 678 milijarde i za narednu godinu od 712,4 milijarde dinara, koja će biti u granicama limita utvrđenog od strane Ministarstva finansija.

PREPLATA SKIDA TREĆINU ČEKA

Policijski  službenici novim izmenama zakona izjednačavaju se sa profesionalnim vojnim licem, jer im se u slučaju invalidnosti ostavlja mogućnost da rade druge poslove koji nisu policijski.

Još jedna novina je da će zaposleni u Fondu imati službenu legitimaciju. Fond će podatke za sve osiguranike preuzimati elektronskim putem. Novom odredbom se precizira da Fond ne donosi rešenje o preplati u slučaju razlike između privremenog i konačnog rešenja, već da automatski ima osnov da odmah obustavi do trećine mesečnog iznosa čeka, dok se iznos razlike ne namiri, osim ako se Fond i korisnik penzije drugačije ne sporazumeju.

Izvor: Novosti

Foto: N. Skenderija

Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi danas 117,5456 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na ponedeljak, objavila je Narodna banka Srbije.

Srednji kurs ove srede je 117,5456.

Dinar prema evru ima nepromenjenu vrednost na mesečnom nivou, a na godišnjem je jači za 0,7 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je ojačao u ponedeljak za 0,3 odsto na 105,0264 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru jači za 0,7 procenta na mesečnom nivou, a na godišnjem slabiji za 1,6 posto.

Izvor: Tanjug

Semafori vuku poreklo iz železničkih sistema sa početka 19. veka

Širom zemlje semafori pomažu u održavanju reda tako što signaliziraju kada je vreme za zaustavljanje (crveno), usporavanje (žuto) ili nastavak kretanja (zeleno).

Kako piše sajt Mental Floss, semafori vuku poreklo iz železničkih sistema sa početka 19. veka. Inženjerima vozova bio je potreban način da znaju kada bi trebalo da zaustave lokomotive, a kada da uspore.

Crveno je odabrano za zaustavljanje jer ga većina ljudi povezuje sa nečim potencijalno opasnim ili ozbiljnim. Što je još važnije, crvena boja ima najdužu talasnu dužinu u spektru boja i može se videti sa većih udaljenosti, što mašinovođama omogućava da ranije krenu sa kočenjem.

Belo svetlo koristili su za dozvolu da voz može da krene, a zeleno svetlo je označavalo oprez.

Pošto su dve lampice imale obojeni filter, došlo bi do zbrke ako bi jedno od sočiva palo, otkrivajući belu svetlost. Na primer, ako je oštećen crveni filter, mašinovođa bi ugledao belo svetlo i pomislio je da je sigurno krenuti, a zapravo nije bilo.

Kako bi se izbegao ovaj problem, eliminisana je bela boja, dodata je žuta koja ukazuje na oprez, a zelena je označavala da je bezbedno krenuti.

Kad sistem “eksplodira”

Prvi semafor je zapravo postavljen u Londonu 1868. godine. Zapravo je to bio sistem gasnih lampi, pa nije dugo potrajalo pre nego što je sve eksplodiralo.

Kada je 1913. godine predstavljen Ford Model T, na putevima je bilo više od 4000 žrtava, što je uglavnom bila posledica sudara na raskrsnicama.

Sistem semafora u saobraćaju van železnice isprva nije koristio žutu boju, a pištaljka je označavala da će se svetlo promeniti kako bi vozači znali da se signal sprema.

Tek 1920. godine policajac iz Detroita po imenu Vilijam Pots predložio je sistem u tri boje – crvenoj, žutoj i zelenoj.

Pošto se nisu svuda koristile iste boje, SAD su zakonom iz 1935. godine propisale crvenu, žutu i zelenu kao obavezne.

Izvor:  B92, Novosti

Depositphotos