Author: Alma Ademovic

Žensko srce kuca deset odsto brže od muškog, pa tako razlika između njih iznosi osam otkucaja u minuti. A ono što za rad ovog mišića podjednako prija i ženama i muškarcima jeste – smeh. Istraživanja pokazuje da je oko 15 minuta smejanja na dnevnom nivou lekovito za srce koliko i pola sata pravilnog vežbanja.

Međutim, ono “ne voli” ponedeljak, pa se tako početkom nedelje dogodi za 20 odsto više srčanih udara nego drugim danima. Stručnjaci to objašnjavaju pojačanim stresom i depresivnim mislima zbog povratka na posao posle vikend odmora i relaksacije.

Istraživanja pokazuju i da jutro nije omiljeno doba dana za srce, pa su tako naučnici sa Harvarda došli do saznanja da je rizik od infarkta tada veći za čak 40 odsto. Objašnjenje istraživača je da kada se probudimo naše telo luči adrenalin i hormone stresa, pa se povećava potreba za kiseonikom. Krv je ujutru daleko gušća, zbog čega ga srce teže pumpa. Međutim, kako čovek mora da prione na radne obaveze, on “skače” iz kreveta, umesto da se probudi ranije da bi mogao još malo da se protegne u krevetu i tako spusti tenziju.

Izvor: Novosti

Dinar se zadržao danas prema evru na istom nivou kao u četvrtak i zvanični srednji kurs iznosi 117,5396 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Zvanični srednji kurs ovog petka je 117,5396.

Dinar je prema evru jači za 0,1 odsto na mesečnom nivou, na godišnjem za 0,7 procenata a u odnosu na početak godine za 0,6 procenata.

Indikativni kurs dinara prema dolaruje stagnirao u četvrtak na 106,0635 dinara za dolar.Dinar prema dolaru vredi 0,6 odsto manje nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je slabiji za 2,0 posto, a od početka godine je u padu za 2,5 procenata.

NBS je kupila od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu ukupno dve milijarde i 730 miliona evra i prodala 285 miliona kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Domaća valuta je prema novčanoj jedinici evrozone bila najjača 18. novembra kada je kurs iznosio 117,4333 dinara za evro, a najslabija 29. januara kada je jedan evro koštao 118,4940 dinara.

Izvor: Tanjug

Naplata PDV-a je od izuzetnog značaja za Srbiju jer se ovako napuni više od polovine budžeta.

Zbog toga se sve izmene i dopune propisa koji se odnose na ovaj porez pažljivo pripremaju i primenjuju, piše Dnevnik. Na snagu je 15. oktobra, mada ne u celini, stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Odredbe koje se odnose na nova poreska oslobođenja i ovlašćenja se već primenjuju, a drugi deo izmena počenje sa primenom od 1. januara 2020. godine.

Vrlo bitna promena odnosi se na mesto prometa dobara i usluga kod prodaje jela i pića za konzumaciju na brodu, u avionu ili drugoj letelici, ili u vozu. Mestom prometa će se smatrati mesto odakle je, na primer neki avion krenuo. To znači da će se, ukoliko avion polazi iz Srbije, sav prihod od poreza na prodatu hranu ili piće koji se u njemu prodaju, slivati u našu državnu kasu.

Druga veoma bitna stavka odnosi se na popravke u garantnom roku. Nakon izmena, poresko oslobođenje važiće i za popravku aparata u garantnom roku, ne samo sa zamenu, kao što je sada slučaj.

Potrošači koji nemaju prebivalište niti stalno boravište u Srbiji imaju pravo na vraćanje PDV-a za robu kupljenu u našoj zemlji. Vrednost za ostvarivanje tog prava sada je upola manja i umesto 12.000 dinara, odnosno 100 evra, sada je 6.000 dinara, odnosno 50 evra, a u tu sumu je uračunat i PDV.

Promenjeno je i vreme za koje se može ostvariti povraćaj PDV-a jer se do sada to pravo moglo ostvariti u roku od šest meseci, a sada je rok produžen pa se refakcija, što je stručan naziv za to, može tražiti u roku od 12 meseci.

Zakonskim odredbama preciznije je određeno i ko je dužnik. Zakon propisuje da je primalac, a ne pružalac usluge, dužan da obračuna PDV na račun koji dobije. Međutim, ovo je primenljivo samo ako su obe strane u sistemu PDV-a. Dovoljno je da onaj koji pruža usluge proveri u registru PDV obveznika status svog poslovnog partnera. Ovo će posebno dobro doći kompanijama u građevinskoj industriji.

Stručnjaci smatraju da će ove novine pozitivno uticati na privredu, ali i na sliku o fiskalnom sistemu Srbije.

Izvor:  DNEVNIK

Foto: depositphotos, minervastock

Saobraćaj u Srbiji je jutros umerenog inteziteta, a u popodnevnim satima sigurno će se pojačati, prvo na glavnim i frekventnijim putevima, a potom i na ostalim.

U toku dana, prema najavama meteorologa, može se očekivati pretežno sunčano vreme, mestimična kiša moguća je na području istočne i jugoistočne Srbije, saopšteno je iz AMSS.

Na smanjenu vidljivost zbog magle, u jutarnjim satima treba računati na putevima preko planinskih prevoja, pored rečnih tokova, kao i po kotlinama i dolinama, dok će u južnom Banatu i donjem Podunavlju i danas duvati olujni vetar.

Prema poslednjim informacijama Puteva Srbije na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema dužih zadržavanja ni na putničkim terminalima na graničnim prelazima.

Kamioni na prelazu Horgoš i Kelebija čekaju četiri sata, a na Batrovcima osam sati.

Izvor: Tanjug

U klinici za hematologiju Kliničkog centra Srbije, u kojoj je pre dve godine otvoren savremeni Centar za transplantaciju koštane srži, što je omogućilo da se i u ovoj ustanovi radi transplantacija matičnih ćelija, ove godine urađen je rekordan broj transplantacija – 55. Na presađivanje koštane srži trenutno čeka 15 pacijenata, i već se nameće potreba da se postojeći kapaciteti prošire.

Početna ulaganja u izgradnju i kompletno opremanje savremenog Centra za transplantaciju u KCS, od gotovo 90 miliona dinara, već su se višestruko isplatila. Centar ima četiri izolacione jednokrevetne jedinice, jednu dvokrevetnu i dve trokrevetne sobe. Do njegovog otvaranja mnogi pacijenti morali su u inostranstvo, gde transplantacije koštaju od 150.000 do 300.000 evra.

Rezultati na koje svi možemo da budemo ponosni obeležili su prve dve godine rada sterilnog bloka Odeljenja za transplantaciju koštane srži – kaže prof. dr Milena Todorović Balint, načelnik Odeljenja za transplantaciju koštane srži Klinike za hematologiju KCS. – Uradili smo 143 transplantacije, od kojih 40 alogenih, sa donorskim materijalom, a od početka ove godine 55 autolognih, kada je pacijent sam sebi donor.

Do otvaranja centra u KCS kapaciteti su bili nedovoljni i nisu mogli da se zbrinu svi kojima je neophodan ovaj vid lečenja.

Izvor: Novosti