Author: Alma Ademovic

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će 4. ili 5. novembra biti isplaćena pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, a da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,4 odsto.

Gostujući na televiziji O2, ministar finansija rekao je da će penzije biti povećane po švajcarskoj formuli, gde se iznos penzije određuje na osnovu visine prosečne plate i inflacije.

„Povećanje plata u javnom sektoru, u rasponu od osam do 15 odsto, biće od novembarske plate koja se isplaćuje u decembru. Medicinske sestre će dobiti povećanje od 15 odsto, a prate ih doktori sa 10 odsto, dok će zaposleni u državnoj upravi imati povećanje od osam odsto“, naveo je Mali.

Kako je prenelo Ministarstvo finansija, Mali je izrazio očekivanje da će ove godine privredni rast iznositi 3,5 odsto, „a možda i 3,6 ili 3,7 odsto“.

„Očekujem da će biti i do 3,7 odsto. Pre svega, imate eksterne faktore koji utiču na tu stopu rasta, usporavanje ekonomije u Nemačkoj i Italiji koji su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, ali s druge strane povećane investicije kod nas, pogotovo u građevinarstvu, dovele su do toga da uprkos usporavanju imamo stopu rasta od 3,5 odsto, a za sledeću godinu cilj nam je četiri odsto“, naveo je Mali.

Mali je dodao da je po visini stranih direktnih investicija Srbija u prvih sedam meseci ove godine na oko 2,3 milijardi evra, što je kako je naveo, 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Podsetio je da je Srbija napredovala na Duing biznis listi Svetske banke i da sada zauzima 44. mesto, pri čemu je svrstana u prvih 10 zemalja po brzini izdavanja građevinskih dozvola.

„To znači da kada investitor odlučuje gde će da ulaže, on gleda koje su zemlje na toj listi rangirane pri vrhu, jer su to zemlje koje su sigurne za ulaganje, zato je veoma važno što napredujemo na tim objektivnim istama, jer time uvećavamo broj investicija“, naveo je Mali.

Najavio je da će budžet za 2020. godinu biti razvojni i da će kapitalne investicije biti apsolutni prioritet, kao i da će biti značajnih ulaganja u infrastrukturu.

„Hrabre mere fiskalne konsolidacije koje su podrazumevale štednju, dovele su do toga da za prvih osam meseci imamo suficit u budžetu 46,6 milijardi dinara, da imamo stopu rasta prošle godine od 4,4 odsto, a ove godine 3,5 odsto, da smo potpuno konsolidovali javne finansije i da je javni dug sada potpuno stabilan“, rerkao je Mali.

On je dodao da je situacija izuzetno dobra i da je Srbija zato prvi put posle pet godina imala rebalans budžeta, a višak novca usmeren je ka većim kapitalnim investicijama, ka povećanju plata u javnom sektoru i penzija i ka isplati jednokratne pomoći penzionerima.

 

Izvor: Beta

Foto: BETAPHOTO

Danas se obeležava Svetski dan Interneta. 29. oktobra 1969. godine poslata je prva elektronska poruka sa Univerziteta u Kaliforniji.

Na današnji dan 1969. godine u 22.30 časova u laboratoriji na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, prva elektronska poruka poslata je sa jednog kompjutera na drugi.

Profesor informatike Lionard Klajnrok nadzirao je apsolventa Čarlija Klajna, koji je poslao poruku preko računarske mreže programeru Bilu Duvalu.

“Naše tehnologije ne krše Trampove sankcije”: Oni nastavljaju saradanju sa Huaweijem

Iako poruka nije inspirativna ili previše misaona, ona je bila vrlo značajna. Klajn je otkucao slova “L” i “O”. Duval je poruku primio pre nego što se sistem srušio.

“Želeli smo samo da pošaljemo jednostavnu reč ‘login’ (prijava) na Stenford istraživački institut”, rekao je Klajnrok.

Poruka, koja se sastojala od jedne reči “login”, poslata je u celosti nakon sat vremena.

Tim činom je začet ARPANET (Research Projects Agency Network) i mreža iz koje će kasnije nastati internet je rođena.

Uprkos činjenici da je prvo slanje poruke propalo zbog pada sistema, 2005. godine je utvrđeno, da se dan u kom je poslata prva elektronska poruka, obeležava kao Međunarodni dan Interneta.

Internet “proslavlja rođendan”, 30. aprila, jer je tog datuma 1993. godine, CERN objavio da je napravio World Wide Web (www), besplatnu i dostupnu tehnologiju.

 

Izvor: B92

Foto: depositphoto/pressmaster

Od 14. decembra stupa na snagu propis koji definiše da će biljke koje putnici iz Srbije žele da unesu u zemlje EU, morati da imaju fitosanitarni sertifikat, piše “Blic”.

Kako je tom listu rečeni u Evropskom telu za bezbednost hrane (EFSA), to znači da će se putnicima na granici sa, na primer, Mađarskom ili Hrvatskom, oduzimati većina voća, poput jabuka, krušaka, šljiva i trešnji, ali ne i banane, ananas, kokos, durijan i urme.

“Blic” navodi da su stroži pravilnici o tome šta putnici smeju da unesu u EU napravljeni zbog biljnih štetočina, kao deo direktive Unije koja se odnosi na voće i povrće, a koja se primenjuje u zavisnosti od procene.

Na listi biljnih štetočina te evropske institucije zbog kojih su pooštrena pravila su 20 karantinskih štetočina koje se množe i šire, među kojima su japanska buba, azijska buba dugog roga, citrusove zelena i crna tačka i Xylella fastidiosa, čiji je ekonomski, ekološki i društveni uticaj na teritoriji EU najoštriji.

“Izbor štetočina zasnovan je na proceni Evropske komisije i EFSA koje uzimaju u obzir verovatnoću širenja, uspostavljanja i posledice štetočina. Uredbom se utvrđuje lista biljaka visokog rizika čiji će uvoz na teritoriji EU biti privremeno zabranjen od 14. decembra”, navode u EFSA.

Nova pravila, kako dodaju, imaju za krajnji cilj zaštitu teritorije EU i njenih biljaka, kao i sigurnu trgovinu i ublažavanje uticaja klimatskih promena na zdravlje useva i šuma.

U EFSA tvrde da će od novih pravila imati koristi i građani, uzgajivači i poljoprivrednici.

Ova pravila, napominje “Blic”, neće pogoditi izvoznike ovih vrsta voća jer oni svakako moraju da imaju fitosanitarni sertifikat, za razliku od građana koji putuju u zemlje EU.

 

Izvor: Tanjug, Blic

Ilustracija:freeimages.com

Dvadesetosmogodišnji rudar poginuo je noćas u nesreći u rudniku mrkog uglja “Štavalj” kod Sjenice.

Nesreća se dogodila oko 1:30, kada se na mladog rudara obrušio ugalj.

Mladić iz sela Krće je već deset godina radio u tom rudniku .

Istraga je u toku , a očekuje se i dolazak stručne ekipe za obdukciju u sjenički Dom zdravlja.

 

Izvor i foto: RTS

Profesor dr Oliver Stojković, genetičar, o mehanizmima nastanka bolesti koje se smatraju naslednim i verovatnoći da se prenesu na sledeće generacije.

Da li ćemo da obolimo ili da dočekamo starost relativno zdravi, u velikoj meri zavisi od genetike. Studije su pokazale da na propadanje koronarne arterije geni procentualno utiču od 20 do 65 odsto. Ili da će, ako jedan jednojajčani blizanac boluje od dijabetesa, ovu bolest imati i drugi blizanac. Geni utiču i na oblikovanje imuniteta.

Zahvaljujući mutaciji u samo jednom genu, neki ljudi se nikada neće razboleti, recimo, od AIDS-a, iako su izloženi HIV virusu – kaže, u intervjuu za “Novosti”, dr Oliver Stojković, genetičar, profesor Medicinskog fakulteta i Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu.

Ali neki drugi ljudi imaju urođeni problem sa imunitetom.

Da. Imunitet delimo na urođeni i stečeni, pri čemu genetika uzima učešće najviše u oblikovanju urođene imunosti. Kada je genetski materijal odgovoran za slab imunitet, najčešće je reč o životno ugrožavajućem stanju. Takva deca, koja se jednostavno rode sa potpunim izostankom imunskog odgovora, zbog mutacija u određenim genima prinuđena su da žive u potpunoj izolaciji, u sterilnim uslovima.

Koliko genetika utiče na to da li smo podložni infekcijama, recimo, virusu influence?

Razlike u odgovoru na sezonski grip najviše zavise od toga kojim sojevima virusa smo u toku života bili izloženi, dakle od stečenog, a ne urođenog imuniteta. U zavisnosti od prethodne izloženosti virusima, i trenutnog zdravstvenog stanja, neki ljudi lakše a neki teže prebrode tegobe sezonskog gripa. Naučne studije koje su se bavile procenom u kojoj meri razlike u imunološkim parametrima mogu biti objašnjene genetičkim razlikama pokazale su da genetičke razlike među ljudima malo doprinose velikoj raznolikosti u imunskom odgovoru na virusne i bakterijske infekcije.

Šta to praktično znači?

Za objašnjenje najbolje možemo da iskoristimo primer jednojajčanih blizanaca koji su genetički identični. Ako je jedan blizanac nekada bio zaražen nekim virusom a drugi nije, kod ta dva blizanca se uočavaju velike razlike u imunitetu. Zaraženi blizanac sada ima bolji stečeni imunitet od blizanca koji nije bio inficiran.

Koje bolesti se najdirektnije nasleđuju od roditelja?

Od roditelja ne nasleđujemo bolesti, već gene odgovorne za nastanak određenih bolesti, pa takve bolesti zovemo naslednim bolestima. Postoje zaista nasledne bolesti uzrokovane naslednim mutacijama u genima, koje će se ispoljiti “zagarantovano”, bez obzira na životne okolnosti. Primeri takvih bolesti i stanja su patuljast rast, neki oblici gluvoće, neurofibromatoza, neke neurološke bolesti…

Kako se objašnjavaju slučajevi kad su roditelji zdravi a deca imaju bolest koja se smatra genetskom?

Najveći broj gena u našem organizmu postoji u dve kopije, pri čemu je jedna kopija nasleđena od oca, a druga od majke. Jedna grupa naslednih stanja i bolesti nastaje kada dete od oba roditelja nasledi mutaciju. U ovom slučaju svaki od roditelja je zdrav, jer ima i drugu, nemutiranu kopiju gena, ali je svom detetu, u “genetičkom ruletu”, predao upravo onu kopiju gena sa mutacijom. Takve bolesti označavamo kao recesivne.

Znači, bolest je uvek nasledna, pitanje je samo da li je direktno ili recesivno nasleđujemo?

Postoje mutacije na genima koje će se ispoljiti kao bolest samo ako su potpomognute faktorima sredine. Na primer, ispoljavanje tumora dojke kod žena koje nose mutacije u BRCA1 genu zavisi od trudnoća i dojenja, stepena gojaznosti, pušenja i slično. Najveći broj bolesti uzrokovan je kompleksnom međuigrom većeg broja gena, od kojih neki više a neki manje utiču na razvoj simptoma bolesti. Ova “igra gena” dešava se u realnom vremenu, tokom čitavog našeg života, na sceni koju oslikavaju naše životne okolnosti i iskustva.

Nekada je dovoljan uticaj sredine pa da se ispolje mutacije na genima.

Detaljno poznavanje ljudskog genoma nam je pokazalo da nisu samo trajne promene u strukturi gena, odnosno mutacije, odgovorne za ispoljavanje simptoma bolesti. Sada znamo da i prolazne modifikacije gena, uzrokovane sredinom, hemijske promene gena koje traju neko vreme, pa čak i tokom nekoliko generacija, mogu uzrokovati različita stanja i bolesti. Ovo saznanje nam je donelo promenu perspektive, tako da smo sa genetičkog nivoa prešli i na nadgenetički.

Šta još, osim mutacija na genima i sredine, može da utiče na nastanak bolesti?

Odgovore za nastanak nekih bolesti, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, moramo da tražimo ne samo u genomu i epigenomu, već i u metagenomu, genetici mikroorganizama koji žive u ljudskom telu.

Lekari obično za aterosklerozu, srčanu insuficijenciju i šećernu bolest, kao najmasovnije, “krive” i genetiku.

Udeo efekta genetičkih i sredinskih faktora na ispoljavanje ovih bolesti savremenog doba možemo samo da procenimo, ne i da direktno izmerimo. To je kao odgovor na pitanje da li na kvarenje nekog automobila više utiče kvalitet ugrađenih delova ili stil vožnje vlasnika. Zasad, mnogobrojne studije su pomogle da otkrijemo desetine različitih genskih varijanti po čitavom genomu, koje, u manjoj ili većoj meri, utiču na pojavu ovih bolesti. Podaci prikupljeni iz ovih studija služe da definišemo kompleksne algoritme pomoću kojih određenoj osobi možemo da uradimo procenu rizika od bolesti, na osnovu genetičkih analiza, što može doprineti svrsishodnoj i ciljanoj terapiji i prevenciji.

GENOM

Šta nam je dosad donelo dešifrovanje ljudskog genoma?

Najpre da upoznamo gene sa kojima, kao vrsta, raspolažemo. Time smo praktično dobili “telefonski imenik gena”, videli smo gde se koji nalazi, koji geni su “komšije”. Još pokušavamo da razumemo koji gen se “bavi” kojim poslom”, koji geni i na koji način “sarađuju” u zajedničkim aktivnostima. Do sada smo shvatili da postoji ogromna genetička heterogenost u određivanju patoloških stanja i da različiti geni mogu da budu uzrok jedne bolesti. Zahvaljujući razvoju tehnologije čitanja genoma omogućeno je da ne tražimo pojedinačne mutacije u pojedinačnim genima, već da u jednoj analizi istovremeno pronađemo veliki broj različitih mutacija rasutih po genomu.

 

Izvor: Večernje novosti

Foto: V.Danilov