Najbolje ih je uzimati direktno iz krvi pacijenta, zatim iz masnog tkiva (tu je praktično svaka masna ćelija ujedno i matična)
ČINI nam se da je, običnim smrtnicima, do pre izvesnog vremena, ne u tako dalekoj prošlosti, terapija matičnim ćelijama potpadala pod domen imaginacije i, pri samoj pomisli na nju, u glavi bi počeo da nam se odvija mini-film naučnofantastičnog žanra. Onda kao da smo se, baš poput filmske scene, probudili, i shvatili da je ovaj način lečenja postao realnost. Novopečene majke sve masovnije su počele da, odmah po porođaju, vade matične ćelije iz krvi pupčanika, verujući da će baš one pomoći njihovom detetu u lečenju tokom života, kad mu budu bile najpotrebnije. Potom je javnost, nedavno, uzdrmala afera “Kriosejv”, jedne od najvećih privatnih banaka matičnih ćelija u Evropi, koja je izgubila dozvolu za rad zbog kršenja švajcarskog zakona o transplantaciji (matične ćelije transportovane su u Poljsku, bez znanja korisnika). U banci je bilo i matičnih ćelija građana naše zemlje. O ovoj, slobodno možemo reći gorućoj, temi, razgovarali smo sa dr Zoranom Milankovim, doktorom stomatologije, spec. oralne hirurgije. Interesantno je to da je bio član tima domaćih naučnika, uz jednog iz Indije, koji je prvi u svetu dokazao da matične ćelije mogu da deluju na bolesne ćelije. Međutim, rad objavljen u januaru 2017. godine, u časopisu Nova stem cell journal, prošao je relativno nezapaženo, iako je reč o inovativnoj metodi i veoma značajnom otkriću do kog se došlo. No, to je često sudbina naučnika i velikih otkrića.
S obzirom na to da je Milankov i saradnik na izbornom predmetu za regenerativnu medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kao i da ima veliko iskustvo u ovom načinu lečenja, pitali smo ga koliko su ljudi u Srbiji upoznati sa značajem i mogućnostima primene matičnih ćelija:
Skromne informacije koje su dostupne “običnim” ljudima vezane su, uglavnom, za reklamne natpise i pamflete, gde se promovišu usluge određenih firmi, koje se bave prikupljanjem matičnih ćelija iz pupčanika, zubne pulpe i slično, u cilju njihovog zamrzavanja na –196 stepeni, uz eventualnu kasniju mogućnost kultivacije i primene u stanjima nekih teških oboljenja. Međutim, matične ćelije poseduje svaki čovek u više tkiva, počevši od krvi. One su, u smislu nauke, potpuno suprotne trgovini.
Kome najviše može pomoći ovakvo lečenje?
Matične ćelije se danas koriste i u kozmetici, u vidu PRP (plazma obogaćena trombocitima) i PRF (trombocitima obogaćen fibrin) pripravaka, sa time da PRP i PRF jesu odvojeni supstrati krvi i nemaju direktne veze sa matičnim ćelijama, već se koristi “buffy coat” koji ih sadrži, a dobija se iz iste krvi centrifugiranjem.
Ali i u ozbiljnim rekonstruktivnim ortopedskim zahvatima, kod fraktura, povreda, za rekonstrukcije zglobnih hrskavica, kao i za regeneraciju nervnih tkiva, u stomatologiji, oftalmologiji… Primena je zaista mnogo široka. Kada ukucate u “guglu” pojam stem cell dobićete oko 280 miliona rezultata. Napominjem da se u regenerativnoj medicini naučnici nikako ne bave trgovinom i molim da se ta dva pojma ne mešaju. Mi se ne bavimo deponovanjem matičnih ćelija, već naučno- istraživačkim radom i medicinskom primenom matičnih tkiva u vidu autologih transplantata (potiču iz jedinke kojoj se presađuje sa jednog na drugo mesto, kao što je slučaj kod kože) iz krvi, masnog tkiva i koštane srži. Način uzimanja matičnih ćelija u hirurgiji se zove harvesting, odnosno berba ćelija.
Prvi radovi, odnosno primene adipocita (za koje se tada nije znalo da su u to ustvari matične ćelije), dešavale su se na univerzitetu u Beogradu, na Stomatološkom fakultetu, na oralnoj hirurgiji. Tamo je kod ekstrakcije zuba sa komplkacijom otvaranja sinusa, gornjovilične šupljine, počela da se primenjuje jedna neuobičajena tehnika. Takozvano Corpus adiposum buccae, masno tkivo iz obraza pacijenta, postavljalo se u otvor sinusne oroantralne komunikacije (nastaju ekstrakcijama zuba gornje vilice, kao komplikacija tokom intervencije). Ovo je rezultiralo i okoštavanjem, odnosno transformacijom masnog tkiva u koštano.
Koji je najefikasniji i najbezbedniji način uzimanja matičnih ćelija?
Postoje intra i ekstraoperativne metode harvestinga, branja matičnih ćelija. Najbolji način je da se uzimaju direktno iz krvi pacijenta, gde postoje u malom procentu. Zatim iz masnog tkiva, gde je praktično svaka masna ćelija ujedno i matična. Za potrebe hitnog prikupljanja matičnih ćelija uzima se punktat koštane srži, intraoperativno, iz ilijačne kosti (deo karlične) ili iz tibije (cevanice).
Šta je to što određuje njihov kvalitet i mogućnost primene? Postoje li ograničenja, poput starosne dobi, zdravstvenog stanja, genetskog nasleđa koja sužavaju ili ne dozvoljavaju mogućnost uzimanja i korišćenja takvog uzorka?
Pošto se radi o autologom transplantatu, tj. pacijent je sam sebi donor, ograničenja u tom smislu nema, jer čovek ne može sam sebe da zarazi ili da učini imuni odgovor. Moguće je koristiti matične ćelije blizanaca, kao jednu vrstu autologog transplantata, međutim, i tu postoje neke imunološke digresije, u smislu kontakata sa antigenskim strukturama, transfuzije i slično. Matične ćelije se vade iz koštane srži, pa se u specijalnom uređaju izoluju i koncentrišu, a potom stimulišu. Tako pripremljeni supstrakt daje se u cerebrospinalni (moždanokičmeni) likvor. Na taj način aktivirane matične ćelije dospeju direktno u mozak i tamo aktiviraju uspavane ćelije. Tako se uspostavlja jači kontakt između nervnih struktura u mozgu i omogućava se bolje prenošenje impulsa. Terapija matičnim ćelijama nije magija i mi ne činimo čuda, nego je to način lečenja koji, u zavisnosti od mnogobrojnih faktora, bude manje ili više uspešan.
HELA (kancerogene) ćelije izmenjene u zdrave fibroblaste, Foto: Privatna arhiva
DELUJE I NA AUTIZAM
DA li ste primenjivali lečenje matičnim ćelijama? U kojim slučajevima?
Primenjujem pri implantologiji, oralnohirurškim intervencijama i u menadžmentu mekih tkiva. Prof. dr Dušan Marić, moj kolega i saradnik, glavni osnivač katedre za regenerativnu medicinu Univerziteta u Novom Sadu, koristi matične ćelije u lečenju ortopedskih pacijenata, ali i u svrhu lečenja neuroloških oboljenja. Između ostalih, operisao je i četvorogodišnjeg Lukasa Arabadžića iz Amerike, koji boluje od autizma. Mališan je počeo da komunicira sa roditeljima nakon što je prošao tri terapije matičnim ćelijama u Novom Sadu.
BISERI SRBIJE
ZAŠTO je vaš rad objavljen u časopisu Nova stem cell journal prošao relativno nezapaženo? Znači li to da javnost nije dovoljno zainteresovana za otkriće koje može da stavi tačku na, za sada neizlečivu, borbu sa kancerom ili je u pitanju nešto drugo?
Imamo mlade ljude koji u naučnom svetu, polju matematike, hemije, robotike, osvajaju zlatne medalje i to konstantno. Oni su biseri koji krase Srbiju, ali odlaze iz zemlje jer se u našim medijima, nezasluženo, politici pridaje veći značaj. Zbog toga je naša nauka u padu na svetskim listama, iako imamo uspeha kada je reč o prekidima kičmene moždine. Do sada je 12 pacijenata uz pomoć matičnih ćelija stalo na noge. Nama ne treba propaganda u smislu povećanja produktivnosti i obima posla, već nam je neophodna medijska podrška kako bi se mladi motivisali da šire ljubav prema nauci i iznalaze rešenja.
Izvor: Večernje novosti
