Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Više od 3.500 advokata na usluzi građanima o teretu države

    Više od 3.500 advokata na usluzi građanima o teretu države

    Siromašni građani i žrtve određenih krivičnih dela od danas imaju pravo na svog advokata, kojeg će za njih plaćati država, pošto je počela primena dugoočekivanog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

    Do danas 3.572 advokata iz cele Srbije (regionalnih advokatskih komora) prijavilo za pružanje ovog vida pravne pomoći na listu Advokatske komore Srbije (AKS), rečeno je Tanjugu u toj komori.

    Prijava na listu nije oročena i uvek može biti ažurirana, poručuju iz AKS.

    Zakon je opredelio tri kategorije građana koji imaju pravo na besplatnog advokata, a to su pre svega oni koji primaju socijalnu pomoć ili dečiji dodatak.

    U drugoj kategoriji su građani čija su primanja tolika da bi spala na nivo potreba za socijalnom pomoći ili dečijim dodatkom kada bi sami angažovali i plaćali advokata.

    Treća grupa korisnika nije opredeljena finansijskim statusom, već oni pravo na besplatnu pravnu pomoć dobijaju kao “ranjive grupe”.

    Zakon je definisao 13 takvih grupa među kojima su deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, organizovanog kriminala, terorizma, azilanti, izbeglice, građani sa upitnom poslovnom sposobnošću…

    Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović za Tanjug opisao je kako će izgledati traženje i dobijanje besplatne pravne pomoći za građane u praksi.

    “Tražilac besplatne pravne pomoći ide u opštinu (jedinicu lokalne samouprave) i obraća se službeniku koji obrađuje zahteve za pružanje besplatne pravne pomoći. Službenik je pravnik koji je dobio akreditaciju Ministarstva pravde da je prošao neophodnu obuku za postupanje u ovim slučajevima”, naveo je Backović.

    Obuku je do sada prošlo oko 300 službenika opština i oni će utvrđivati da li i ko ispunjava uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći.

    Kada utvrde da tražilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, službenik će ga uputiti ili u jedinicu službu lokalne samouprave za pružanje besplatne pravne pomoći ili kod advokata, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

    “U uputu će pisati ime i adresa advokata, od kojeg će tražilac dobiti besplatnu pravnu pomoć koja ide na teret lokalne samouprave, odnosno države”, naveo je Backović.

    Rok u kome mora da se odluči o zahtevu za besplatnu pravne pomoć je osam dana, a u hitnim slučajevima tri dana, što, kako je naveo pomoćnik ministra, ne znači da se zahtevi neće rešavati odmah.

    Dokazi koje će građani podnositi prilikom zahteva su potvrda da se prima: socijalna pomoć, dečiji dodatak, plata ili ukupna imovina.

    Kada su u pitanju zaštićene grupe, službenik će iz zahteva tražioca videti prirodu problema zbog koje traži besplatnu pravna pomoć i utvrditi da li građanin ima pravo na nju, a u slučajevima diskriminacije i azila službenik će građane upućivati na nevladine organizacije, ukazao je pomoćnik ministra.

    Ako je u pitanju besplatna pravna podrška – za razliku od pomoći (koju pružaju samo advokati), službenik može građanina da uputi na razne nevladine organizacije, kod javnog beležnika, medijatora.

    Da li građaninu treba pravna podrška ili pomoć određuje to – da li sporna situacija zahteva učešće suda, jer pred sudom postupaju samo advokati, koji su jedini ovlašćeni za pružanje besplatne pravne pomoći.

    Ako je u pitanju samo davanje informacija, popunjavanje formulara ili pravni savet onda podršku može da pruži civilni sektor, javni beležnici, medijatori.

    Predsednik Advokatske komore Beograd Jugoslav Tintor kaže da ovaj vid pravne pomoći jeste besplatan za građane, ali nije besplatna za advokate.

    “Advokatima će se njihov rad plaćati po tarifi koju odredi država u konsultacijama sa advokaturom koje su još u toku”, ukazao je Tintor u izjavi za Tanjug.

    Iako se još uvek ne zna koliko građana ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, niti koliko njih će podneti zahtev za ostvarivanje tog prava, Tintor je istakao da advokatura ima spremnu logistiku i dobar odziv advokata.

    Napomenuo je da će se advokati za besplatnu pravnu pomoć birati uređenim sistemom kol centra Advokatske komore, poput onog koji godinu dana funkcioniše za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.

    “Sistem kol centra će biti primenjen i u sistemu pružanja besplatne pravne pomoći, jer je to jedini način da se otkloni uzrok potencijalne korupcije, a ovaj predlog naišao je i na podršku ministarke pravde. Na ovaj način se vidi broj dodeljenih predmeta, kome su dodeljeni, šestomesečni i godišnji presek koji omogućava praćenje sistema i lociranje eventualnih problema”, naglasio je Tintor.

    U Ministarstvu pravde koje će voditi Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške biti javno dostupan na njegovom sajtu, a pretraživanje će biti moguće prema grupi pružalaca.

    Kada su u pitanju sredstva za plaćanje naknada, kažu da su za ovu godinu obezbeđena sredstva za početak primene zakona, jer se ne očekuje refundacija troškova.

    Zakonom je definisano da troškove besplatne pravne pomoći finansira jedinica lokalne samouprave u iznosu od 50 odsto, a preostalih 50 odsto finansira se iz republičkog Budžeta, tako što se vrši refundacija sredstava jedinici lokalne samouprave po izvršenom postupku.

    Za 2020. godinu, planirana su sredstva u skladu sa analizom izrađena tokom pisanja zakona, a Zakonom o budžetu za 2020. godinu biće preciziran iznos sredstava koja će biti namenjena za besplatnu pravnu pomoć.

    Ministarstvo preduzelo sve mere za besplatnu pravnu pomoć

    Ministarstvo pravde preduzelo je sve mere i donelo neophodne podzakonske akte kako bi uspešno počela implementacija zakona koji od danas građanima garantuje besplatnu pravnu pomoć, izjavila je ministarka Nela Kuburović.

    Građani koji su se zbog siromaštva ili drugih teških životnih situacija teško odlučivali da pravdu potraže pred sudom, od danas mogu da računaju na besplatnu pravnu pomoć, a Kuburović kaže za RTS da je izvršen upis u registar lica koja pružaju besplatnu pravnu pomoć.

    “Kada je reč o lokalnoj samoupravama, više od 300 pravnika koji ispunjavaju uslove prošlo je obuku i dobili su dozvole od Ministarstva pravde”, rekla je Kuburović.

    U nekim lokalnim samoupravama kažu da nemaju konkretna uputstva ministarstava iz kojih redova da biraju ljude koji će raditi taj posao.

    Ministarka Kuburović ističe da je taj zakon potpuna novina u našem pravnom sistemu i da će se koordinisano raditi na otklanjanju nedoumica.

    “Opštine su i do sada, prema Ustavu, bile pružaoci besplatne pravne pomoći. Novina je da moraju imati specijalizovana lica koja mogu da obrađuju zahteve i donose rešenja da li neko ispunjava uslove u skladu sa zakonom ili ne”, objašnjava ministarka.

    Objašnjava, takođe, da građani sa zahtevom odlaze u lokalnu samoupravu i podnose odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuju pripadnost grupi koja ima pravo na besplatnu pomoć.

    “U roku od osam dana lokalna samouprava treba da obradi zahtev i utvrdi da li lice ispunjava uslove ili ne. Ako ispunjava, donosi se posebno rešenje i lice se upućuje kod konkretnog advokata koji pruža pravnu pomoć”, rekla je ona.

    Advokatska komora Srbije je Ministarstvu dostavila listu od 3.000 advokata koji se upisuju u registar koji će biti javno dostupan na sajtu ministarstva.

    “Građani nisu ti koji određuju advokata, već zaposleni u lokalnoj samoupravi kontaktiraju Advokatsku komoru Srbije koja će ravnomerno rasporediti slučajeve određenim advokatima sa liste”, rekla je Kuburović.

    Kaže da advokati neće raditi besplatno.

    Usluga je besplatna za građane, ali će biti plaćena iz budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava.

    Počinje primena dugo očekivanog zakona koji reguliše oblast besplatne ravne pomoći, a treba da omogući jednak pristup pravdi svima, bez obzira na materijalno stanje.

    Već ovoga prepodneva, na vrata lokalnih samouprava širom Srbije mogu da zakucaju i zatraže besplatnu pravnu pomoć ljudi na rubu egzistencije, korisnici socijalne pomoći i oni koji bi plaćanjem skupih sudskih troškova to postali.

    Treću kategoriju građana koji imaju pravo na besplatnog advokata ili savet su ranjive grupe, žrtve nasilja, azilanti, žrtve trgovine ljudima, osobe koje nisu radno sposobne, izbeglice, svi oni će moći da traže da ih u opštini sasluša službenik.

    Oko 4.000 advokata prijavilo se za besplatnu pravnu pomoć, a u Beogradu njih oko 900.

    U Advokatskim komorama kažu da će se advokati birati uredenim sistemom kol centra, poput onog koji funkcioniše za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.

    U pripremu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Srbija je ušla pre 15 godina.

    To je jedan od najvažnijih propisa u pregovorima sa Evropskom unijom o poglavlju 23. Srbija poslednja u Evropi počinje sa njegovom primenom.

    Primenom ovog zakona konačno bi bilo omogućeno da socijalno ugroženi gradani, kojih u Srbiji ima 500.000, u potpunosti ostvare svoja prava.

     

    Izvor: Tanjug, RTV

    Foto: freeimages.com

     

     

    Podeli
  • EVRO DANAS 117,52 PO SREDNJEM KURSU

    EVRO DANAS 117,52 PO SREDNJEM KURSU

    Zvanični srednji kurs dinara iznosi danas 117,5283 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na petak, i nova rekordna vrednost domaće valute prema novčanoj jedinici evrozone u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije.

    Evro danas 117,52 po srednjem kursu

    Dinar je prema evru jači za 0,2 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači za 0,8 posto, a u odnosu na početak godine jači za 0,6 procenata.

    Indikativni kurs dinara prema dolaru je ojačao u petak za 0,1 posto na 107,4594 dinara za dolar.

    Dinar je prema dolaru slabiji za 0,8 odsto na mesečnom i za 5,4 procenta na godišnjem nivou, a od početka godine je u padu za 3,8 posto.

     

    Izvor: Tanjug, Kurir

     

    Podeli
  • PLAĆANJE KEŠOM ODLAZI U ISTORIJU Ograničili plaćanje gotovinom

    PLAĆANJE KEŠOM ODLAZI U ISTORIJU Ograničili plaćanje gotovinom

    Plaćanje gotovinom polako, ali sigurno odlazi u istoriju iz više razloga, a jedan od njih je što usporava ekonomske aktivnosti, piše “Pobjeda”.

    Iz Ministarstva finansija Crne Gore su, odgovarajući na pitanje podgoričkog lista da li i Crna Gora treba da sledi primer Severne Makedonije, koja je nedavno ograničila plaćanje u kešu do 500 evra, kazali da do sada nisu imali inicijativu za ograničavanje, odnosno limitiranje transakcija u gotovini.

    Generalni sekretar Udruženja banaka (UBCG) Bratislav Pejaković, je rekao da se treba pripremiti na trend da će gotovina polagano iščezavati, jer države u tom delu imaju vrlo ograničene mogućnosti praćenja novčanog prometa.

    “Severna Makedonija je unela ograničenje u Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Umesto keša, kupci robe i usluga u vrednosti većoj od 500 evra mogu da koriste isključivo kartice i plaćanje preko računa u bankama”, naveo je Pejaković. Obrazloženje te odluke je u smanjenju sive ekonomije.

    Pejaković je saopštio da Crna Gora praktikuje sva pozitivna iskustva, što ne znači da treba da uvodi jača ograničenja od onih koja važe u EU. Profesor na Fakultetu za menadžment Vasilije Kostić, smatra da se savremeni platni promet nepovratno kreće u pravcu istiskivanja gotovine.

    To je, kako je rekao, i intencija EU, odnosno njenih organa. “Smatram da je od samih nastojanja da se gotovina isključi iz platnog prometa važnija prirodna tendencija sistema da se kreće u tom pravcu – dakle evolutivna promena naspram konstruktivne promene”, kazao je Kostić.

    Savremeni platni promet prati dinamičnu promjenu u odvijanju ekonomskih aktivnosti, ubrzanih do neverovatnih granica mogućnostima informacionih i telekomunikacionih tehnologija.

    “Stoga svako usporavanje, a to izaziva plaćanje gotovinom, mora da bude zamenjeno bezgotovinskim – elektronskim načinom plaćanja. Ipak, potreba za kešom i plaćanjem u kešu još ima svoje razloge, pa će tako neko vreme funkcionisati”, saopštio je Kostić.

     

    Izvor: Blic

    Foto: PROMO / RAS SRBIJA

    Podeli
  • Očuh i maćeha stalno na testu

    Očuh i maćeha stalno na testu

    Njihova ljubav i nežnost, uz podršku jednog biološkog roditelja, veoma je važna podloga za mentalno zdravlje mališana.

    “NAJLEPŠA mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama!”, uvodni su stihovi pesme Duška Radovića “Najlepša mama na svetu”, uz koju odrastaju i stav prema životu formiraju brojne generacije mališana. Zaista, osećaj topline, pripadnosti i bezuslovne ljubavi kojim vas obrgli majka, pa i otac, nezamenjiv je i neuporediv sa bilo kojim drugim koji ćete osetiti tokom života. Prati vas od rođenja, držeći vas meko ušuškane u njega. Svako dete to zna u svim životnim situacijama, a toga je svesno i u onim tužnim, koje ih plaše i čine ranjivim poput uplašenog ptića, kao što je razvod roditelja. Život svakodnevno ispisuje nove stranice, na kojima se često nalazi i novi brak ili veza roditelja. U tim situacijama mališani dobijaju maćehu ili očuha, sa kojima bi trebalo da izgrade novu vrstu odnosa, što nije lako ni za jednog od njih. U čemu se najviše ogleda osetljivost pozicije maćehe i očuha prema deci iz prethodnog braka supružnika objasnila nam je Katarina Majkić, pedagog:

    U tome što su na početnoj poziciji u procesu formiranja odnosa. Majka ili otac, ukoliko je dete od rođenja živelo sa njima, ili bar povremeno bilo u kontaktu sa jednim od roditelja, već imaju izgrađen odnos. Bez obzira na to da li je on bio funkcionalan ili ne, dete ima iskustvo kako stvari funkcionišu sa roditeljima, dok sa maćehom ili očuhom tek ulazi u razvijanje odnosa. Odrasli su, takođe, prvi put u toj ulozi, pažljivo opipavajući teren na kom se nalaze, u konstantnom, napetom pokušaju održavanja ravnoteže, da ne bi skliznuli sa njega. To je nešto poput hoda po tankoj žici.

    MEŠANjE U VASPITANjE

    Koliko neko od njih sme, odnosno ima pravo, da se meša u vaspitanje dece? Naša sagovornica podseća na to da često zaboravljamo da ne vaspitavamo samo rečima, već i modelom. Nemoguće je, kaže, da ukoliko dete živi sa maćehom ili očuhom, nema vaspitnog uticaja, jer sve što radimo dete gleda i upija. Takozvano mešanje u vaspitanje dece zavisi od toga kakav stavi imaju supružnici po tom pitanju. Uvek je neophodno da se odrasli usaglase, pa tek onda da reaguju i vaspitno utiču, tvrdi Majkićeva. A da li je teže ili lakše ako maćeha/očuh i sami imaju decu? Sagovorica “Života plus” kaže da iskustvo u ulozi roditelja može da olakša uspostavljanje odnosa sa detetom svog supružnika iz prethodnog braka, ali nije presudno.

    Određenu dozu neprijatnosti, uz stalno preispitivanje sa početnom rečju “kako”, maćeha/očuh imaju prilikom razmišljanja na temu na koji način da iz svoje pozicije detetu nametnu lični stav, ukoliko smatraju da je ispravniji od roditeljskog. Pedagog Katarina Majkić ističe da sve što mogu da urade, jeste da iznesu svoj stav i argumente i otvoreno popričaju sa supružnikom o tome zbog čega bi pojedine roditeljske intervencije trebalo da budu drugačije.

    Roditelji su po prirodi subjektivni i najosetljiviji baš na tu temu kada neko ima nameru da im se meša u vaspitanje deteta. Međutim, nekada iz pozicije maćehe ili očuha objektivnije sagledavamo pojedine situacije i ukoliko među partnerima postoji bliskost i poverenje, u redu je izneti svoje mišljenje, ali nikako rigidno nametati svoj stav – kaže Majkićeva, dodajući da, ako supružnik ima funkcionalan koroditeljski odnos sa bivšim partnerom, koji podrazumeva donošenje odluka značajnih za dete, prednost u kreiranju vaspitnog stila uvek imaju roditelji. Izuzetak je situacija u kojoj postoji nasilje, zlostavljanje ili zloupotreba deteta. U tom slučaju uvek moramo da zaštitimo mališana, bez obzira da li smo maćeha, očuh, baka, deka, komšije, rođaci.

    Jednostavnije je uspostaviti dobar odnos sa decom ukoliko njihova majka/otac iz primarne porodice imaju pozitivno mišljenje o vama. Tada vam ne preti opasnost od udara toksičnih vetrova u jedra vaše male barke. Međutim, šta da radite ako oni misle loše i utiču na svog naslednika da vas ne prihvati? Naša sagovornica veruje da je svako odgovoran za kreiranje odnosa sa detetom, kao i da ne možemo da utičemo na to kakvo mišljenje o nama ima bivši supružnikov partner. Ukoliko se bavimo situacijama i trošenjem energije na nešto što nije u našoj moći, propustićemo vreme koje nam je potrebno za ulaganje u odnos sa detetom, poručuje pedagog, ističući da deca, mnogo lakše od odraslih, prepoznaju iskrenost i autentičnost namere da ostvarimo odnos poverenja, sigurnosti, prihvatanja. Majkićeva objašnjava da su mališani u stanju da prepoznaju poruku “Stalo mi je do tebe”, koju im prenosimo kroz svoje ponašanje i postupke, pa će vremenom izgraditi mišljenje i stav o maćehi ili očuhu.

    TRAŽI SE AUTENTIČNOST

    Nameće se pitanje kako da se u tom slučaju postavimo – prijateljski, majčinsko-očinski, rođački, savetodavno..?

    Maćeha nije majka, iako nekad ima njenu ulogu, kao što ni očuh nije otac, iako često obavlja tu dužnost. To zavisi od toga da li su novi supružnici u koroditeljskom odnosu, da li je biološki roditelj deteta preminuo ili ga je napustio pa ono više nije s njim u kontaktu – kaže Majkićeva. – U svakom slučaju, odnos treba da bude ličan i autentičan, relacija u kojoj je odrasli odgovorna ličnost, a dete – dete, i ne treba da liči na drugarski, rođački, niti savetodavni. Dete koje raste uz bogatstvo funkcionalnih odnosa, postaće funkcionalan odrastao čovek. Da li su se o njemu brinule i majka i maćeha, ili samo maćeha, važno je da je to neko činio i da je odnos bio ispunjen ljubavlju, prihvatanjem, nežnošću, podrškom, postavljanjem jasnih granica, verovanjem u dete… Ako je ono tokom odrastanja to dobilo od dve žene, ili od dvojice muškaraca, može da bude samo bogatije za divna iskustva. Ukoliko je to dobilo samo od maćehe ili očuha, uz podršku jednog svog biološkog roditelja, tek to mu predstavlja važnu podlogu za mentalno zdravlje, jer u detinjstvu nije bilo uskraćeno za očinsku ili majčinsku figuru, makar i zamensku.

    Povremeno se plašimo da, iz uloge maćehe/očuha, ne preteramo sa svojim uplivom u detetov život. Pitamo se kada bi trebalo da naša uloga postane zastupljenija u njihovom životu? Sagovornica smatra da bi uvek trebalo biti prisutan u životu mališana, ali, naravno, u zavisnosti od njegovog uzrasta i potreba. Kao prve pokazatelje toga da su nam deca ukazala poverenje, pedagog navodi njihovu odluku da žele da pričaju sa nama o stvarima koje su im važne.

    Na kraju, pri pomisli na društvenu prihvatljivost naše nove uloge, ostaje nam još malo gorkog ukusa u ustima. Pitamo se na koji način da izbegnemo opasnost da se i sami osećamo onako kako, pežorativno ili klišeizirano, u prvi mah, zvuče termini “maćeha” i “očuh”? Pedagog poručuje da, kada smo iskreni, lični i autentični u odnosu sa detetom, ne bi trebalo da budemo opterećeni bilo kakvim terminima, koji često u sebi nose notu stereotipa i predrasuda okoline.

    (NE)DOZVOLjENE GRDNjE

    UKOLIKO smatramo da bi decu trebalo izgrditi, da li smemo to i da radimo i na koji način?

    Detetu je potrebna predvidivost, da zna šta sme a šta ne sme da radi. Veoma je važno da su porodična pravila jasna ne samo detetu, već i odraslima. Njemu ne odgovara atmosfera u kojoj biološki roditelj postavlja određena pravila koja dete poštuje samo u njegovom prisustvu, a u prisustvu maćehe ili očuha može da radi šta želi. I maćeha i očuh imaju pravo da učestvuju u postavljanju porodičnih pravila. U redu je da kažu detetu da neka njegova ponašanja nisu u redu, kao i da mu jasno stave do znanja šta im ne prija.

     

    Izvor: Večernje novosti

     

    Podeli
  • Dinar nastavlja da obara rekord

    Dinar nastavlja da obara rekord

    Zvanični srednji kurs dinara iznosi 117,5347 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na prethodni dan, ali i nova rekordna vrednost domaće valute prema novčanoj jedinici evrozone u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije.

    NBS je intervenisala kupovinom 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi ublažila prekomerne dnevne osilacije kursa, čime je ukupan iznos koji je kupila od početka godine dostigao 2,19 milijardi evra, dok je prodala 190 miliona evra.

    Dinar je prema evru jači za 0,3 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači za 0,7 posto, a u odnosu na početak godine jači za 0,6 procenata.

    Indikativni kurs dinara prema dolaru je mirovaona nivou od 107,2201 dinara za dolar.

    Dinar je prema dolaru slabiji za 1,0 odsto na mesečnom i za 5,9 procenata na godišnjem nivou, a od početka godine je u padu za 3,6 posto.

    Dinar je ove godine prema jedinstvenoj valuti bio najslabiji 29. januara kada je jedan evro koštao 118,4940 dinara.

     

    Izvor: Vestionline

    Foto: Ilustracija

    Podeli