Srbiji hronično nedostaju majstori – čak 90.000 zanatlija svih profila. Na listi deficitarnih zanimanja najviše je građevinskih radnika koji sve češće okreću leđa poslu u našoj zemlji i odlaze u inostranstvo za platu do 2.500 evra mesečno. Međutim, to nije jedini razlog. Drugi razlog je što su i ovi koji ovde rade – jednostavno prezauzeti.
Prema zvaničnim podacima, građevinarstvo u Srbiji doživljava ekspanziju najveću u poslednjih deset godina. Samo u julu ove godine izdato je 20, 2 odsto više građevinskih dozvola nego u istom periodu lane. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da je vrednost građevinskih radova uvećana za čak 76 odsto, kao i da je u julu izdato 2.200 građevinskih dozvola. S druge strane, uprkos građevinskom bumu, majstori i argeti sve češće odlaze iz Srbije, a građevinski preduzimači koji imaju sreće, prazna mesta uspevaju da popune majstorima iz regiona, najčešće iz BiH i Albanije, ali i iz Turske i Indonezije.
“Posla ima koliko hoćeš , ali nema i ko da radi. Ponekad imaš osećaj da majstora ne bi našao ni za dnevnicu od 50 evra. Keramičari, vodoinstelateri, moleri, gipsari i zidari danas mahom odlaze u Skandinaviju ili u Nemačku gde zarađuju od 2.000 do 2.500 evra mesečno. Pritom, imaju plaćen smeštaj, rade šest dana nedeljno i do posla dolaze prilično lako – ili preko domaćih preduzeća koja rade u inostranstvu ili preko poznanika, odnosno majstora koji su u inostranstvo otišli ranije – priča naš izvor koji je vlasnik građevinske firme u Beogradu.
Naš sagovornik kaže, da uslovi koje su njegovi radnici pre odlaska u inostranstvo imali u Srbiji, pritom, i nisu bili toliko loši.
“Posao pomoćnog radnika u startu je plaćen od 40.000 do 45.000 dinara, a sa napredovanjem i zalaganjem može i mnogo više da se zaradi. Za majstora dnevnica je od 30 do 35 evra, onaj koji je baš dobar na dnevnicu može da dobije i hranu Tako su za šest dana nedeljno mogu da zarade i do 800 evra mesečno. Pa, to je skoro dve prosečne zarade u zemlji”, kaže naš sagovornik i dodaje da se danas na srpskim gradilištima sve češće mogu sresti Turci čiji majstori dobijaju između 25 i 30 evra dnevno, a argeti oko dvadesetak evra.
Goran Rodić iz Građevinske komore ocenjuje za Blic da Srbiju napušta i polukvalifikovana radna snaga i kvalitetni majstori i zanatlije.
“Događa se ono na šta smo upozoravali pre 15 i više godina. Nismo školovali kadar, starosna struktura zaposlenih u građevinarstvu je 55 godina i imate situaciju da dosta naših radnika odlazi u inostranstvo zbog bolje zarade”. A, tražene su, kaže, mnoge profesije – od onih najosnovnijih zidarskih do montažera skela, fasadera, parketara…
S druge strane, interesovanje mladih za upis u građevinske i druge zanatske škole je vrlo slabo. Dobar argument je podatak da je u beogradskoj Građevinskoj školi ove godine upisano po jedno odeljenje keramičara i dekoratera zidnih površina, odnosno molera. Za zidara, tesara, armirača upisalo se ukupno svega 12 učenika.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje istovremeno tvrde da im se često obraćaju poslodavci koji traže elektrozavarivače, bravare, vozače, elektromontere, instalatere, zidare, tesare, armirače, automehaničare, stolare, tapetare, kuvare, pekare i mesare.
Izvor: Blic
Foto: DEJAN BOŽIĆ / RAS SRBIJA
