Tekovine modernog doba donele su mnoge olakšice u svakodnevnom životu, ali jednako i uzimaju danak. Živi se sve brže, a obaveza je sve više. Stres je u toj jednačini neizbežan, a posledice koje ostavlja često su nesagledive.
Menadžerska bolest jedna je od posledica dugotrajne izloženosti stresu na poslu. Kao i sve bolesti, javlja se isprva neprimetno, tiho, simptomima na koje većina ljudi odmahuje rukom i pripisuje ih umoru i neispavanosti. Neki od simptoma menadžerske bolesti su konstantan umor, nesanica, razdražljivost, tzv. “kratak fitilj”, nemogućnost koncentracije, gubitak pažnje i fokusa, teško donošenje odluka.Fiziološke manifestacije ove podmukle bolesti mogu uključivati glavobolje, drhtanje ruku, zamućen vid, palpitacije (preskakanje) srca ili njegov ubrzan rad, kao i povišen krvni pritisak.
Menadžerska bolest je zastupljena kod oba pola, pogađa radno aktivne ljude, mlađeg i srednjeg životnog doba. Iako nas naziv bolesti može navesti na pomisao da je rezervisana isključivo za menadžere, javlja se u svim profesijama gde je prisutan rad pod pritiskom, poštovanje kratkih rokova, loši mešuljudski odnosi, mobing i slično. Istraživanja pokazuju da u Evropi svaka treća zaposlena osoba pati od posledica dugotrajne izloženosti stresu. U Srbiji nema zvaničnih rezltata, ali je poznato da smo mi kao društvo konstantno pod stresom, i to en samo zbog posla, već i loše finansijske situacije, plaćanja računa, loše ishrane, dehidratacije, preterivanja sa vežbanjem, premalo odmora i sna…
Eskalacija netretirane menadžerske bolesti
Menadžerska bolest je tek prvi stadijum reakcije organizma na stres. Ukoliko se zanemari, može eskalirati u niz ozbiljnih oboljenja, čije je lečenje komplikovano i dugotrajno.
Na stres prvo reaguje naš nervni sistem, koji šalje signal nadbubrežnim žlezdama, koje otpočinju sa lučenjem kortizola, tzv. “hormona stresa”. Kortizol je zapravo dobar hormon, jer u stresnim situacijama podstiče kako rad nervnog sistema, tako i fizičke funkcije, kako bismo bili u stanju da se izborimo sa izvorom stresa. Ukoliko je njegova povećana produkcija dugotrajna, neizbežno ćemo osetiti negativne posledice, kao što su povišen šećer u krvi, povišen pritisak itd. Pojačano lučenje kortizola povezuje se sa skladištenjem masnih naslaga. Mnogi fitnes intruktori upozoravaju da se nikada nećete rešiti sala ako se ne pozabavite stresnim situacijama. Ukokliko ste primetili postepeno povećavanje kilaže, a da pri tom niste menjali svoj zivotini stil (jedene više, prešli ste sa zdrave hrane samo na fast food, przestali da trenirate…), vrlo je moguće da je to zbog stresa i lučenja kortizola. Pored viška kilograma, stres je okidač za pojavu autoimunih bolesti, poput oboljenja štitaste žlezde, lupusa, Kronove bolesti, dermatitisa, kao i raznih psihosomatskih oboljenja, poput anksioznosti ili depresije.
Kako se rešiti stresa?
Kada osetite prve simptome menadžerske bolesti, treba da odete na odmor i rasteretite mozak od suvišnih informacija. Nažalost, to nije uvek izvodljivo, a opcija promene radnog mesta često je nemoguća.
Ipak, postoji način da pomognete sebi. Za početak uvedite pozitivne promene u svoju dnevnu rutinu:
Hranite se zdravo i izbalansirano, vodeći računa da u organizam unosite sve potrebne nutrijente.
Budite fizički aktivni, bar jedan sat u toku dana, bez izgovora.
Spavajte i odmarajte redovno.
Izbegavajte da donosite posao kući.
Rezultate redovne primene ova četiri koraka primetićete vrlo brzo. Međutim, ukoliko “nemate snage” da primenite ove 4 promene u vašem životu, predlažemo vam da posegnete za prirodnim rešenjem, umesto štetnim navikama, koje kasnije nećete moći da iskorenite.
Biljka šafran je vekovima poznata kao delotvorni prirodni antidepresiv. Aktivne supstance dobijene iz dragocenog cveta šafrana imaju blagotvorno dejstvo na ljudski organizam – poboljšavaju pamćenje, regulišu anksioznost i insomniju, poboljšavaju varenje, leče inflamatorne bolesti, neplodnost, seksualnu disfunkciju itd. Bitno je naglasiti da korišćenje šafrana ne izaziva nikakve negativne nuspojave.
Izvor: Blic
Foto: PROMO / PROMO
