Author: Alma Ademovic

Astronomi su po prvi put otkrili vodu u atmosferi planete koja orbitira oko udaljene zvezde.

Otkriće znači da je planeta – nazvana K2-18b – dobar kandidat za potragu za vanzemaljskim životom.

Tokom narednih deset godina novi svemirski teleskopi mogli bi da utvrde da li u atmosferi K2-18b postoje gasovi koje bi mogli da stvore žive organizme.

Detalji su objavljeni u naučnom časopisu Priroda Astronomija (Nature Astronomy).

Vodeća naučnica profesorka Đovana Tineti sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) je otkriće nazvala „šokantnim”.

„Ovo je prvi put da smo otkrili vodu na planeti u naseljivoj zoni oko zvezde čija je temperatura potencijalno kompatibilna sa prisustvom života”, rekla je.

Tim je pratio planete koje je otkrio Habl svemirski teleskop (Hubble Space Telescope) između 2016. i 2017. godine.

Proučavajući promene svetlosti dok planete orbitiraju oko zvezde, istraživači su utvrdili da u atmosferi ove planete postoje hemikalije. Svetlost se menja kada prolazi kroz atmosferu, a ove promene zavise od sastava atmosfere.

Samo na K2-18b otkrili su molekularni trag vode koja je vitalna za život na Zemlji. Kompjutersko modeliranje podataka ukazalo je na to voda može da čini do 50 odsto atmosfere ove planete.

Nova planeta je dvostruko veća od Zemlje. Na njoj je dovoljno hladno da se temperatura voda može kretati između nula i 40 stepeni Celzijusa.

Doktor Engelos Ciaros, član tima, rekao je da je pronalaženje vode u atmosferi potencijalne egzoplanete „neverovatno uzbudljivo”.

„To nas približava odgovoru na fundamentalno pitanje: Da li je Zemlja jedinstvena?”, kaže on.

Planeta K2-18b bi mogla da podrži život, ali se to ne može sa sigurnošću tvrditi u ovom trenutku.

Šta je egzoplaneta?

Planete van našeg solarnog sistema nazivaju se egzoplanetama

Prva egzoplaneta otkrivena je 1992.

Više od 4.000 je otkriveno korišćenjem nekoliko tehnologija

Mnoge od njih su velike planete veličine Jupitera ili Neptuna

Mnogo džinovskih planeta otkriveno je da orbitira vrlo blizu njihovih zvezda

Udaljena je oko 111 svetlosnih godina, što je oko 650 milijardi milja – predaleko za slanje sonde.

Da li na ovoj planeti postoji život utvrdiće se uz pomoć svemirskih teleskopa koje će biti lansirani u narednih deset godina. Oni će tražiti gasove u atmosferi koje mogu da stvore samo živi organizmi, prema rečima doktora Inga Valdmana.

„Ovo je jedno od najvećih pitanja u nauci i uvek se pitamo da li smo sami u Univerzumu. U narednih deset godina znaćemo da li hemikalije u atmosferi postoje zbog života.”

Dug put

Jedna od poteškoća ovog pristupa biće da se astronomi slože oko toga koji će gasovi predstavljati dokaz života. To bi mogao da bude dug put.

Verovatno će biti potrebno istraživanje hemijskog sastava stotina svetova i razumevanje načina na koji su stvoreni i evoluiraju, kaže prof Tineti.

„Zemlja se zaista izdvaja u našem sunčevom sistemu. Ima kiseonik, vodu i ozon. Ali ako sve to pronađemo oko planete oko udaljene zvezde, moramo biti oprezni kad govorimo da ona omogućava život”, rekla je ona.

„Zbog toga moramo razumeti ne samo nekoliko planeta u galaksiji, već stotine njih. I nadamo se da će se planete na kojima je život moguć izdvojiti, da ćemo videti veliku razliku između planeta koje su pogodne za život i onih koje nisu.”

Buduće misije možda će dati odgovor

Doktorka Bet Bajler sa Instituta za astronomiju na Edinburškom univerzitetu kaže da veruje da će dokazi života na planeti oko udaljene zvezde na kraju biti otkriveni.

„To bi bila promena paradigme za čitavo čovečanstvo”, rekla je ona za BBC.Lansiranje Nasinog svemirskog teleskopa James Webb Space Telescope (JWST) 2021. godine i misija Arijel Evropske svemirske agencije sedam godina kasnije će omogućiti astronomima da detaljno prouče atmosfere različitih svetova koji su do sada otkriveni.

Voda je otkrivena na drugim planetama, ali one su bile ili prevelike ili pretople da bi omogućile život. Hladnije manje planete mnogo je teže detektovati. Tim sa UCL-a je uspeo da to uradi razvijanjem algoritama sposobnih da testiraju hemijski sastav atmosfera potencijalno naseljivih svetova.

K2-18b otkrivena je 2015. godine i jedna je od stotina super-Zemalja – planeta sa masom između Zemlje i Neptuna – koje je otkrila Nasina svemirska letelica Kepler. Očekuje se da će Nasina misija Tes u narednim godinama otkriti još stotine ovakvih planeta.

Istraživanje su finansirali Evropski savet za istraživanje i Veće za nauku i tehnologiju u Velikoj Britaniji, koje je deo britanske agencije za istraživanje i inovacije (UKRI).

 

BBC News

ESA/UCL

1962  –  Britanska pop grupa “Bitlsi” snimila je prvi singl “Love me do”. Producent Džordž Martin (George) smatrajući da bubnjar Ringo Star (Starr) nema dovoljno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom (Andy White).

1524  –  Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar (Pierre, Ronsard) najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole “Plejada”, koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.

1709  –  Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa (Marlborough) i princa Eugena Savojskog pobedile su Francuze u bici kod Malplakea, poslednjoj velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe (1701-14).

1773  –  Ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.

1830  –  Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.

1855  –  Nakon jedanaest meseci opsade, britanske, francuske i turske trupe zauzele su Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time je okončana najveća operacija u Krimskom ratu.

1870  –  Kralj Sardinije Viktor Emanuel (Vittorio Emmanuele) napao je Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio je svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada je njegov suverenitet ograničen samo na vatikanske palate.

1880  –  Rođen je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su 1980. nagradu za životno delo u oblasti glume koja je po njemu nazvana “Dobričin prsten”.

1883  –  Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio je predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u Staljinovim čistkama.

1885  –  Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens (David, Lawrence), koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva. Njegov roman “Ljubavnik ledi Četrli” skandalizovao je puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjivan u zemljama engleskog govornog područja.

1917  –  Rođen je filipinski državnik Ferdinand Markos (Marcos). Jedan od najpopularnijih predsednika Filipina kada je izabran 1965, zaveo je 1972, pre isteka drugog mandata, vanredno stanje i diktaturu u zemlji. Zbačen je sa vlasti 1986, a umro je 1989. u izbeglištvu na Havajima.

1921  –  Osnovan je Jugoslovenski atletski savez.

1922  –  Liga naroda je, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.

1971  –  Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, koji je počeo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu. Potpisao je sa Josipom Brozom Titom 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR-a posle perioda Informbiroa.

1973 – U Čileu je u vojnom udaru ubijen predsednik Čilea Salvador Aljende (Allende), prvi levičar marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Vlast je, uz podršku SAD, preuzela vojna hunta na čelu sa Augustom Pinočeom, koji je vladao Čileom sledećih 17 godina. Prema zvaničnom saopštenju, Aljende je izvršio samoubistvo odbijajući da se preda pučistima.

1979  –  Tokom posete Moskvi, umro je angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto (Agostinho), prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.

1995  –  Hiljade ljudi demonstriralo je ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.

1997  –  Škoti su na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.

2000  –  Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu (Edward) uspešno su okončali šestočasovni izlazak u otvoreni kosmos na Međunarodnoj kosmickoj stanici (MKS), nakon što su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje zemlje.

2001  –  U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

2004  –  U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete Gore, poginulo je 17 putnika i članova posade, među kojima i patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros.

2007  –  Umro je legendarni džez klavijatursta i kompozitor Džo Zavinul (Joe Zawinul) koji je svetsku slavu stekao svirajući klavijature na albumima Majlsa Dejvisa, “Bitches Brew” i rok grupe “Veder Riport”, čiji je jedan od osnivača.

2009  –  Umro je američki televizijski i filmski scenarista Lari Gelbart (Larry) najpoznatiji po radu na hit seriji “M.A.C.H” i “Tutsi”. Dobitnik je nagrade Toni i Emi.

2012  –  Ambasador u Libiji i još trojica Amerikanaca poginula su u napadu na ambasadu SAD u Bengaziju tokom protesta zbog niskobudžetnog filma “Nevinost muslimana” u kojm se ismeva prorok Muhamed i za koji se pretpostavlja se da je produciran u SAD.

2013  –  Nekoliko stotina hiljada ljudi uhvatilo se za ruke i formiralo ljudski lanac dug 400 kilometara od severa do juga Katalonije da bi time simbolično zatražilo nezavisnost za ovu severoistočnu špansku oblast.

2013  –  Jedna trećina hrane proizvedene u svetu propadne što je gubitak 750 milijardi dolara godišnje, navodi Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

2015  –  Više od 430.000 migranata i izbeglica je od početka 2015.  godine prešlo Sredozemno more, a  2.750 je izgubilo život ili nestalo, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

 

Izvor: Beta