Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Evro danas 117,61 dinar

    Evro danas 117,61 dinar

    Dinar je danas ojačao prema evru za 0,1 odsto i zvanični srednji kurs je 117,6157 dinara za jedan evro, što je najveća vrednost dinara prema evropskoj valuti od počeka godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

    U odnosu na evro, dinar je za 0,1 odsto jači nego pre mesec dana, za 0,4 odsto jači nego pre godinu dana i 0,5 odsto jači nego na početku godine.

    Dinar je ove godine bio najslabiji 29. januara, kada je jedan evro koštao 118,4940 dinara.

    Da bi ublažila dnevne promene kursa, NBS je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala 190 miliona evra, a kupila milijardu i 905 miliona evra.

     

    Izvor: Beta

    Foto: Novi magazin/SA

     

    Podeli
  • U rancu prvaka najviše dva kilograma

    U rancu prvaka najviše dva kilograma

    U prvim školskim danima početkom septembra, javlja se briga roditelja zbog prevelike težine đačke torbe. Iako je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da maksimalna težina torbe ne bude veća od 10 odsto ukupne telesne težine deteta, ova brojka se u praksi često premašuje. Ako se računa da je normalno da devojčica prvak ima 22, a dečak 23 kilograma, onda ranac ne bi smeo da bude mnogo teži od dva kilograma.

    Doktor Budimir Ješić, ortoped Instituta za ortopedsko – hirurške bolesti Banjica, kaže za “Novosti” da težina đačkog ranca, sa priborom i pratećom opremom, treba da bude individualno prilagođena svakom detetu, zavisno od njegove građe, visine i težine.

    Svako dete trebalo bi da nosi bez problema ranac koji je težak 10 odsto od njihove sopstvene težine, ali ne iznad 15 odsto ukupne težine – kaže dr Budimir Ješić. – Sve više od toga, može da bude uzrok nepravilnog položaja tela.

    Pretežak ranac, koji je pritom nepravilno postavljen na ramenima, može da povuče dete unazad. Da bi održalo ravnotežu, dete se savija napred u kukovima ili krivi leđa, što dalje dovedi do bolova u leđima, ramenima i vratu.

    Tegobe i bolovi najčešće se pojavljuju u donjem delu leđa, krstima i ramenima – kaže dr Ješić. – Dete zatim zauzima nepravilan položaj, koji ako traje duži vremenski period, dovodi do skolioze, odnosno krivljenja kičme.

    Ranac na jedno rame je najlošiji izbor, koji može da dovede do različitih problema.

     

    Deca koja nose ranac preko samo jednog ramena, često se krive na jednu stranu, kako bi nadomestili višak tereta – kaže naš sagovornik. – Kod njih mogu da se pojave bolovi u donjem i gornjem delu leđa, kao i istegnuća ramena i vrata.

    Stručnjaci upozoravaju roditelje da paze kada kupuju rančeve, jer prazne torbe ne bi trebalo da budu teže od jednog kilograma. Važno je da ranac nema metalne konstrukcije i da ima dva široko postavljena tregera.

    Najbolje je kada oko pojasa ima dodatni kaiš, i više pregrada kako bi se težina rasporedila – objašnjava naš sagovornik.

     

    Izvor: Večernje novosti

    Podeli
  • Produžen rok za studije po starom programu

    Produžen rok za studije po starom programu

    NA zahtev Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Skupštine Republike Srbije studentima koji su upisali studije po starom programu biće produžen rok za završetak studija za dve godine.

    Na dnevnom redu Skupštine Srbije po hitnom postupku naći će se Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje će omogućiti da se ovo primeni u praksi.

    S obzirom da određeni fakulteti nemaju tehničkih mogućnosti da sprovedu ovu meru u potpunosti pozivamo ih da se jave ministarstvu kako bismo ovu situaciju prevazišli – kažu u ministarstvu.

     

    Izvor: Večernje novosti

    Foto: Foto P. Milošević

    Podeli
  • Šta donosi izmena uredbe o pravu na isplatu devizne štednje građana?

    Šta donosi izmena uredbe o pravu na isplatu devizne štednje građana?

    Vlada Srbije donela je na poslednjoj sednici Uredbu o izmenama i dopuni Uredbe o postupku za utvrdivanje prava na isplatu devizne štednje građana.

    Skupština Srbije usvojila je 22. jula Zakon o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

    Time su izmenjene i dopunjene odredbe važećeg Zakona, koji je donet u izvršavanju obaveza Srbije u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije.

    Najvažnije izmene u Zakonu odnose se na produžetak propisanog rok za odlučivanje Uprave za javni dug po podnetim prijavama potraživanja sa 23. juna 2019. godine na 23. decembar 2019. godine.

    Takođe smanjuje se broj polugodišnjih rata sa deset na osam i pomera pocetak isplate prve rate za šest meseci, odnosno sa današnjeg dana, 31. avgusta na 28. februar 2020. godine.

    Imajući u vidu predlog za produženje roka za odlučivanje po podnetim prijavama potraživanja menjaju se rokovi za naplatu obveznica i to tako što se odlaže pocetak roka isplate obveznica koje dospevaju, počev od 28. februara 2020. godine i zakljucno sa 31. avgustom 2023. godine, tako da će štediše u kraćem roku ostvariti svoje pravo.

    Pomeranje rokova je posledica nemogućnost da štediše pribave neophodnu dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna 2019. godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

    Na većinu pristiglih prijava, Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug je od štediša zatražila dopunu dokumentacije koja neblagovremeno stiže i skraćuje rok u kome je potrebno utvrditi pravo na isplatu devizne štednje i utvrditi stanje duga po štediši.

    Poziv se odnosi na državljane bivših republika SFRJ, osim Republike Srbije, koji su do 27. aprila 1992. godine položili deviznu štednju u svim srpskim bankama, bez obzira na mesto u kom se filijala nalazila, i srpske državljane, koji su do 27. aprila 1992. godine položili deviznu štednju u filijalama srpskih banaka koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ.

    Donetim podzakonskim aktom, Uredbom o postupku za utvrdivanje prava na isplatu devizne štednje građana bliže se ureduje postupak za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje građana.

     

    Izvor:  Bankar

    Podeli
  • RAČUNICA – NEKOM 7.260, NEKOM 550 DINARA Povećanje penzija najkasnije do 1. januara, a evo KOLIKO bi moglo da bude

    RAČUNICA – NEKOM 7.260, NEKOM 550 DINARA Povećanje penzija najkasnije do 1. januara, a evo KOLIKO bi moglo da bude

    Novo povećanje penzija treba očekivati najkasnije 1. januara sledeće godine, rekao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Resorni ministar finansija Siniša Mali prethodno je obelodanio da bi uskoro trebalo da bude usvojen švajcarski model za indeksaciju penzija, a “Blic Biznis” vam donosi računicu koliko bi to moglo da znači i više novca u novčaniku.

    Švajcarski model znači da bi penzije rasle u skladu s kretanjem dva ekonomska parametra – tačnije u skladu sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade. Imajući u vidu najnovije vrednosti ovih pokazatelja, novo povećanje penzija za ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji moglo bi da iznosi tačno 5,5 odsto.

    Izvor “Blic Biznisa” kaže da bi toliko povećanje najverovatnije trebalo da oseti svaki penzioner u proseku. Kako tvrdi, sada nikako nikako ne bi trebalo da se dogodi ono što se dogodilo prošle godine, kada su penzije rasle u rasponu od 5 do 22,5 odsto, a kada se Vlada na taj potez odlučila kako bi “ispeglala” smanjenje iz 2014. godine.

    Praktično rast od 5,5 odsto za penzionera sa penzijom od 15.000 dinara sada bi značio povećanje od 825 dinara. Penzioneri s penzijom od 25.000 dinara mesečno, dobili bi povišicu od 1.375 dinara. Oni čija je penzija 50.000 dinara imali bi povećanje od 2.750 dinara, dok bi najstariji građani sa penzijama od 70.000 dinara sada u novčaniku mogli da očekuju 3.850 dinara više.

    Najveće penzije u Srbiji trenutno prima 29 penzionera i njihov mesečni ček “težak” je 132.000 dinara. Oni bi sada mogli da dobiju povećanje od 7.260 dinara.

    Istovremeno, najnižu penziju, do 10.000 dinara prima 105.650 najstarijih ili 6,2 odsto svih penzionera u Srbiji. Njihovo povećanje ne bi trebalo da bude veće od 550 dinara.

    Ove godine i jednokratna pomoć

    Što se tiče najsiromašnijih penzionera, za njih je predsednik Vučić juče najavio jednokratnu novčanu pomoć koja će im biti isplaćena do kraja godine.

    Prošle godine jednokratnu podršku od po 3.000 dinara dobili su svi penzioneri i ona im je isplaćena krajem novembra. U 2017. i 2016. godini jednokratna podrška penzionerima iznosila je po 5.000 dinara.

    Mnoge ankete pokazivale su tada da su se isplatama najsiromašniji penzioneri radovali više nego dobijenim povišicama tokom godine, posebno zbog toga što su pomoć dobijali uoči praznika i slava.

    Prethodno povećanje penzija od 5 do 22,5 odsto.

    Vlada je zadnji put povećala penzije u novembru prošle godine i to u rasponu od 5 do 22,5 odsto, što je u proseku bilo za 11,3 odsto.

    Mnogim penzionerima tada, 2018. godine, možda i nije bilo pravo jer je novembarska penzija u odnosu na oktobarsku te godine najviše bila povećana penzionerima sa najvećim primanjima. Kada se, međutim, poredi penzija u novembru te godine i njen iznos u 2014. (pre smanjenja), jasno je da je država najveće povećanje tokom četiri godine dala penzionerima s najmanjim primanjima.

    “Penzioneri koji su 2014. godine pre smanjenja penzija dobijali 20.000 dinara, kroz četiri godine su dobili najveće uvećanje od ukupno 13,3 odsto. Penzioneri koji su pre četiri godine dobijali 30.000 dinara, imaju ukupan rast od 8,89 odsto, dok će penzioneri sa penzijama u 2014. između 40.000 dinara i 100.000 dinara imati rast od 7,9 odsto”izjavio je prošle godine u momentu povećanja penzija za “Blic” Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

     

    Izvor: Blic

    Foto: M. ŠURJANAC / RAS SRBIJA

     

     

    Podeli