Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Evo zašto nikada ne treba da se izuvate u avionu

    Evo zašto nikada ne treba da se izuvate u avionu

    Mnogi ljudi izuvaju obuću u avionu – što nije baš lepo jer niste kod kuće, a još ako vam smrduckaju noge… Stjuardese kažu da to nikako ne bi trebalo da radite, ali ne samo zato što nije baš pristojno.

    Možda vam deluje da je prolaz između sedišta u avionu čist, ali varate se. Isto važi i za toalet – iako vam deluju čisti, obično se samo na brzinu prebrišu sredstvom za dezinfekciju, to se obriše i dopune se zalihe toalet papira. A pošto je toalet u avionu tako mali, bakterije se veoma lako prošire…

    I stjuardese otkrivaju da tečnost koju vidite na podu toalete u većini slučajeva nije voda, tako da bi stvarno trebalo da nosite obuću, nikako da idete u čarapama ili bosi. Takođe, savetuju da kvaku, poklopac WC šolje i dugme za povlačenje vode ne dodirujete bez ubrusa ili papirne maramice.

    One navode i još jedan razlog zašto ne bi trebalo da se izuvate u avionu. Kada je putnicima muka u avionu, neretko se desi da povrate na pod. Naravno, osoblje to očisti, ali ne čiste detaljno sve okolo, a bakterije se lako mogu proširiti.

    Dakle, koliko god da bi vam prijalo da se izujete i tako opustite tokom leta, najbolje je da ipak obuću ostavite na nogama. A ako putujete nekim dužim letom i ne želite toliko dugo da budete u obući, ponesite sa sobom neke lagane papuče koje ćete obuti u avionu…

     

    Izvor: mondo.rs

    Foto: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

    Podeli
  • MMF predlaže formule za poskupljenje struje i rast penzija

    MMF predlaže formule za poskupljenje struje i rast penzija

    Vlada Srbije do kraja meseca, zajedno sa Svetskom bankom, mora da završi analizu da li će, kada i koliko struja poskupeti. Tako se bar navodi u izveštaju koji je Međunarodni monetarni fond objavio na svom sajtu. Osim o ceni struje, MMF je dao i predlog o usklađivanju rasta penzija. U sledeću kontrolu delegacija iz Vašingtona stiže za mesec dana.

    U Vladi Srbije još se prave računice, ali za MMF nema dileme – struja u Srbiji trebalo bi ove godine da poskupi najmanje onoliko koliko je porasla inflacija. To je nešto više od dva odsto.

    Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić podseća da je cena struje za domaćinstva u Srbiji jeftinija nego u okruženju, pre svega nego u zemljama EU.

    “Ali, s druge strane su i primanja, odnosno standard stanovništva vrlo niski, pa kad uporedimo ta dva segmenta dolazimo do ovog socijalnog argumenta, koji je jak i sa kojim nastupa Vlada”, ističe Nikolić.

    Nezvanično, Fond insistira da se usvoji formula po kojoj će se poskupljenje struje trajno vezati za inflaciju. Kao i da se odredi tačan datum u godini kada novi cenovnik stupa na snagu.

    U pregovorima srpski zvaničnici napominju da struje jeste jeftina, ali u budžetu svakog domaćinstva na nju se izdavaja više od pet odsto, što je evropski rekord.

    Za stručnjake, tu nastaje vrzino kolo.

    “Data cena električne energije stvara jedan vid podsticaja domaćinstvima da se u većoj meri oslanjaju na struju u smislu potreba za grejanjem, toplom vodom”, napominje profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović.

    Rast plata i inflacija deo formule

    Kada je o formulama reč, izveštaj MMF-a otkriva kako će se povećavati penzije.

    Na 50 odsto inflacije dodavaće se 50 odsto rasta zarada. To znači da će, ako cene u jednoj godini, na primer, porastu za dva, a plate za šest, penzioneri moći da se nadaju povećanju od četiri odsto.

    “To je formula koja je postojala i ranije. Od nje se odustalo samo u onom trenutku kada smo redukovali penzije kako bismo ispunili fiskalne kriterujume, uravnotežili sva istupanja koja smo imali u javnim finansijama. Kako je to sada završeno, vraćamo se na formulu koju smo imali – pola se usklađujemo sa rastom potrošačkih cena, pola sa rastom nominalnih zarada”, objašnjava Ivan Nikolić.

    Navodi se i da će primena takozvane švajcarske formule početi u prvoj polovini sledeće godine.

    Ostalo je još da se tačno precizira kog datuma u godini penzioneri mogu da se nadaju povišici. Pre krize 2008. penzije su se, na primer, povećavale dva puta godišnje: u aprilu i oktobru.

    “Gotovo sve evropske zemlje imaju neku vrstu pravila, striktno definisano kako će se penzije svake godine povećavati”, kaže profesor Ranđelović.

    Iz MMF-ovog izveštaja se vidi se i to da je Srbija zemlja u koju strani investitori rado dolaze, ali i da stanovništvo sve češće odlazi.

    Zato po prvi put u svom izveštaju MMF sugeriše vladi da donese paket mera kojim će zaustaviti odliv mozgova.

     

    Izvor: RTS

    Pripremila Anica Telesković

    Podeli
  • Naučnici zavirili u mozak pomoću lasera i nije im bilo jasno kako to da ne haluciniramo non stop

    Naučnici zavirili u mozak pomoću lasera i nije im bilo jasno kako to da ne haluciniramo non stop

    U laboratoriji Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji miševi haluciniraju. Naučnici su izazvali halucinacije kod životinjica novom laserskom tehnologijom pošto su svetlosnim zracima pokrenuli određenu grupu neurona.

    Ova tehnika bi trebalo da pruži uvid naučnicima u način na koji nam milijarde neurona u mozgu omogućavaju da steknemo utisak o okolini. Istraživanje bi moglo da dovede i do novih vidova lečenja psiholoških poremećaja, između ostalog i nekontrolisanih halucinacija.

    Doktor Karl Dizerot, psihijatar i neurolog sa Stenforda, početkom dvehiljaditih je sa svojim kolegama kod miševa aktivirao određene neurone snopom svetlosti. Istraživači su zahvaljujući svetlosti otkrili na koji način neuroni zapravo funkcionišu. Dizerot je, međutim, želeo da odabere jednu ćeliju u mozgu koju će aktivirati i gasiti uz pomoć svetlosti.

    Naučnici su dizajnirali uređaj koji emituje sićušne snopove crvene svetlosti koji odjednom pogađaju desetine pojedinačnih moždanih neurona. Da bi testirali ovaj sistem, Dizerot i njegove kolege su se usredsredili na moždanu percepciju vizuelnog sveta. Kada svetlost dopre do očiju, miša ili čoveka, ona aktivira nervne završetke u mrežnjači koji električne impulse šalju u zadnji deo mozga.

    Tamo, u vizuelnom korteksu, neuroni prepoznaju obrasce koje mozak potom sastavlja u sliku realnosti.

    Naučnici su u neurone koji se nalaze u vizuelnom korteksu miševa uneli dva gena. Jedan gene čini osetljivim na crvenu svetlost lasera, a drugi podstiče neurone da stvaraju zeleni odsjaj kada se aktiviraju, tako da istraživači mogu da prate njihov odgovor na stimuluse, prenosi Nedeljnik.

    Miševima su potom pokazane slike na monitoru. Na nekima su se nalazile vertikalne pruge, na drugima horizontalne. Ponekad su bile jarko obojene i istaknute, a ponekad mutne. Istraživači su naučili miševe da ližu cev kada vide vertikalne štrafte. Ako pravilno izvedu test, dobijaju kap vode.

    Dok su miševima prikazivane slike, hiljade neurona u njihovim vizuelnim korteksima sjajile su zeleno. Jedna grupa ćelija aktivirala se u odgovor vertikalnim prugama, a drugi neuroni bi se palili kada miševi posmatraju horizontalne linije.

    Istraživači su iz obe grupe neurona odabrali po nekoliko desetina, a kada su ponovo prikazali pruge miševima i ovog puta uperili svetlo u neurone iz odgovarajuće grupe, aktiviranje odgovarajućih neurona pomoglo je miševima da preciznije prepoznaju pruge.

    Istraživači su potom isključili monitor i ostavili miševe u mraku. Kontrolisanim svetlosnim zracima pokretali su neurone i za horizontalne i vertikalne pruge, a miševi su lizali cev kao da stvarno vide vertikalne pruge.

    Naučnici su suzili snopove crvene svetlosti na manju grupu neurona, a potom na još manju, a miševi su nastavljali da se ponašaju kao da posmatraju vertikalne linije. Naučnici su utvrdili da praktično mogu da izazovu halucinacije stimulisanjem samo dva neurona.

    Grupe neurona mogu se uskladiti tako da spremno reaguju i na najmanji stimulus. Doktor Dizerot i njegove kolege su zaključili da za aktivaciju nekoliko neurona često nije potreban nikakav optogenetski uređaj; oni mogu da ponekad reaguju čak i bez ikakvog stimulusa.

    To je istraživače zbunilo: ako su za to potrebna samo dva neurona, kako to da ne haluciniramo sve vreme? Dizerot objašnjava da kada neuron nasumično reaguje, drugi ga utišaju.

    Doktor Dizerot je kao psihijatar lečio brojne pacijente koji su patili sa vizuelnim halucinacijama. On želi da sazna kako pojedinačni neuroni uspevaju da dovedu do stvaranja imaginarnih slika i kako se halucinacije mogu zaustaviti.

    “Sada znamo gde se te ćelije nalaze, kako izgledaju i kakvog su oblika”, ističe dr Dizerot. “U budućnosti ćemo ih upoznati mnogo detaljnije.”

     

    Izvor: NEDELJNIK, THE NEW YORK TIMES INTERNATIONAL REPORT

    Foto: Depositphotos/Yakobchuk

     

    Podeli
  • Povećanje penzija moguće u novembru, razmatra se “švajcarski model”

    Povećanje penzija moguće u novembru, razmatra se “švajcarski model”

    Povećanje penzija za ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji trenutno je jedna od najvažnijih tema u Nemanjinoj 11.

    Kako piše “Blic”, “švajcarski model” o kome se do sada više puta pričalo i dalje u Vladi važi za jedan od najizvesnijih modela koji bi mogao da bude osnov za rast primanja najstarijih građana u Srbiji. Konačna odluka biće poznata u septembru, najkasnije početkom oktobra kada u Srbiju dolazi misija MMF, a povećanje bi moglo da stupi na snagu već u novembru ili decembru ove godine.

    “Švajcarski model” praktično bi značio da će penzije ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade. To bi, u trenutnim okolnostima, značilo povećanje od oko pet odsto u proseku, što bi na primeru prosečne penzije od 26.300 dinara donelo dodatnih 1.315 dinara.

    “Novi obračun penzija i švajcarski model biće ozbiljna tema o kojoj će u Vladi razgovarati sa MMF čija delegacija u Srbiju dolazi početkom oktobra. Misija je načelno već prihvatila ovu formulu u prethodnoj poseti Beogradu. Resorni ministri i institucije sada će samo napraviti precizne računice koliko bi povećanje penzija u masi koštalo budžet, kao i izvore dodatnih sredstava a potom bi sa MMF trebalo da definišu konačno stanje”, kaže izvor beogradskog lista.

    “Švajcarski model je jedan od modela koji razmatramo. Kada bi po tom modelu povećanje penzija bilo oko pet odsto, mi bismo oko 27 ili 28 milijardi dinara morali više da izvojimo u budžetu za te potrebe”, rekao je ministar finansija Siniša Mali u maju ove godine kada je najavio da će “najverovatnije u drugoj polovini godine biti usvojen švajcarski model za indeksaciju penzija”.

    On je tada istakao da je taj “model najbolji i najpravedniji za naše nastarije sugrađane”.

    Švajcarska formula u Srbiji od 2003. do 2006.

    Švajcaraska formula za usklađivanje penzija u Srbiji nije novost. Uživala je široku društvenu podršku sve do 2006. godine kada je ukinuta zbog insistiranja Svetske banke. Ova formula je uvedena u naš sistem 2003. godine, bila je ekonomski održiva, ali je Vlada ukinula zbog zahteva Svetske banke u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF.

    Penzioneri su bili nezadovoljni i tada je došlo do velikih, ekonomski neodrživih, vanrednih povećanja penzija 2008. koja su prouzrokovala višegodišnju penzijsku i budžetsku destabilizaciju. Potom su 2010. godine uvedene mere štednje i penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Nakon stabilizacije, Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija krajem 2018. i najavila novu od 2020. godine.

    U Evropi skoro sve zemlje imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada. Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena.

     

    Izvor: Blic

    Foto: Pixabay

     

    Podeli
  • Šarčević najavio: Od sledeće godine velika promena u školama, a kreće od predškolskog

    Šarčević najavio: Od sledeće godine velika promena u školama, a kreće od predškolskog

    Računarstvo će sledeće godine učiti i mlađi osnovci. Predmet “od igračke do računara” biće premešten u predškolsko, saznaju Večernje novosti.

    Informatika će biti obavezan predmet od školske 2020/2021. godine – najavljuje za “Novosti” ministar prosvete Mladen Šarčević. Sadašnji predmet “od igračke do računara”, koji je izborni, biće premešten u predškolsku nastavu, a osnovci će od prvog razreda imati nastavu iz informatike.

    Pripreme za uvođenje novine u nastavu počele su ove nedelje, a u projekat će biti uključen i Nacionalni prosvetni savet i Učiteljski fakultet.

    “Časovi informatike biće obavezni, a ne izborni. Radna grupa će uskoro napraviti plan kojom dinamikom će se ovaj predmet uvoditi, da li prvo samo u prvi razred ili će biti neki drugi model”, objašnjava ministar Šarčević za “Novosti” i dodaje:

    “Intenzivno opremamo škole kompjuterima i značajno povećavamo broj digitalnih učionica. Prošle školske godine bilo ih je 2.000, a do 15. septembra u školama će biti čak 10.000 digitalnih učionica. Plan je da se taj broj dogodine duplira, te da ukupno bude 20.000 digitalnih učionica. Planirano je ulaganje vredno 900 miliona dinara za informatičke kabinete.”

    Kako će u praksi izgledati časovi informatike još se ne zna, jer prosvetni stručnjaci imaju vremena do proleća na osmisle, a Ministarstvo prosvete da usvoji, nastavne planove i programe.

    “Organizovaćemo i obuke za nastavnike. Jedna od ideja je i da se fond časova raspoređuje prema mogućnostima konkretnih nastavnika. Recimo, ako je neko sposobniji za držanje časova informatike, on će to raditi u više odeljenja, pa će biti oslobođen tolikog broja časova, recimo, ‘sveta oko nas’”, objašnjava Šarčević.

    Ministar kaže i da je većina škola opremljena za uvođenje elektronskog dnevnika. Kada je reč o opremi, tvrdi, svi imaju dovoljno kompjutera, nastavnici su obučeni, ali je u pojedinim krajevima, posebno u istočnoj Srbiji, problem internet, što je posao Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge.

    Planirano je da od septembra elektronski dnevnik u potpunosti zameni papirni, a ministar veruje da će to moći da se uradi u većini škola.

     

    Izvor: Večernje novosti

    Ilustracija: Deposit photos/oksun70

    Podeli