Nacionalna služba za zapošlјavanje danas će posredstvom Banke Poštanska štedionica isplatiti redovne novčane naknade nezaposlenim licima za jul 2019. godine.
Privremene novčane naknade nezaposlenim licima, koja žive na i izvan teritorije AP Kosova i Metohije, za jul 2019. godine sutra će biti isplaćene, saopšteno je iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Izvor: InfoKG
Foto: Ilustracija
Plate medicinskih sestara i tehničara mogle bi da porastu 15 odsto, saznaju Novosti.
To bi za medicinske sestre u bolnicama i kliničkim centrima u proseku bilo po 6.200 dinara više.
Tako bi njihova mesečna zarada, bez minulog rada i dodataka, bila oko 47.500 dinara, piše list.
Korekcija zarada koja se, prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, očekuje za tri-četiri meseca, prema saznanjima lista, planirana je i za lekare, ali u manjem procentu nego za sestre.
Procenat povećanja još nije definitivno utvrđen, ali na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da medicinske sestre i tehničari dobiju maksimalno moguće povećanje, resorno ministarstvo, prema saznanjima Novosti, trenutno pravi kalkulaciju za povećanje od 15 odsto.
U zdravstvenom sistemu Srbije ima oko 54.000 medicinskih sestara i tehničara.
“Ići će se na maksimalno moguće povećanje plata za sestre koje realno može da se finansira iz zdravstvene kase, a da li će to biti baš čitavih 15 odsto ili, ipak, nešto malo manje, naše službe trenutno preračunavaju”, kaže izvor lista iz Vlade Srbije.
Novosti/Indeksonline
Fejsbuk je pokrenuo dugo obećavani alat koji korisnicima omogućava da ograniče podatke koje ta društvena mreža može o njima da prikupi sa drugih sajtova i aplikacija
Kompanije je danas saopštila da dodaje sekciju na kojoj se može videti aktivnost koju Fejsbuk prati van svog servisa preko svojih “lajkovanja” i drugih sredstava.
Korisnik može da izabere da bude isključen iz praćenja, a u suprotnom će se praćenja nastaviti po dosadašnjem sistemu, prenosi AP.
Alat koji je ranije bio poznat kao “očisti istoriju” sada će imati pomalo nespretno ime “Off aktivnosti Fejsbuka”.
AP navodi da će “Off Fejsbuk” biti i dalje korišćen za sakupljanje brojnih informacija koje ta mreža koristi kako bi ciljano korisnicima prikazivala reklame.
Blokiranje praćenja može da znači da će korisnicima manje reklama izgledati poznato, ali neće promeniti broj reklama koje će oni videti na Fejsbuku, kao ni način na koji Fejsbuk koristi njihove aktivnosti da bi im prikazao reklame.
Čak i ako isključite praćenje, Fejsbuk će i dalje sakupljati podatke na “Off aktivnostima Fejsbuka”, samo će isključiti te aktivnosti sa vašeg profila, upozorava AP.
Iz Fejsbuka uveravaju da firme neće znati da ste baš vi “kliknuli” na njihovu reklamu, ali će znati da jen eko to uradio.
Tako će Fejsbuk i daljemoći da saopšti klijentima koliko se dobro kotiraju njihove reklame.
Novi alat omogućiće korisnicima da izbrišu istoriju pretraživanja sa Fejsbuka i da ga spreče da prati dalja pretraživanja i posete sajtovima.
Na taj način Fejsbuk neće moći da koristi informacije sakupljene sa aplikacija i sajtova kako bi ciljano prikazivao reklame na Fejsbuku, Instagramu i Mesindžeru.
Fejbuk nece moći ni koristi takve informacije da bi korisnicima prikazivao postove za koje misli da će im se svideti, kao što su vesti koje dele njihovi prijatelji.
Novi alat je danas pokrenut u Južnoj Koreji, Irskoj i Španiji, što je u skladu sa Fejsbukovom tendencijom da prvo lansira nove mogućnosti na manjim tržištima.
Kompanija nije saopštila kada će ova novina zaživeti u drugim zemljama, ali je navela da će to biti u narednim mesecima.
Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug / AP
Daltonizam ili nemogućnost uočavanja nijansi kolornog spektra: Neraspoznavanje boja je najčešće urođeno, mada može da se javi i kao posledica oboljenja oka, očnog živca i mozga. Žene imaju veću osetljivost za finije razlikovanje
Čulo vida je od presudne važnosti za usvajanje informacija iz spoljnog sveta. Deo tog sveta su i boje, koje čoveka na poseban način ispunjavaju. Ali samo pod pretpostavkom da ih vidi na pravi način, onako kako zaista i izgledaju u realnom svetu, u okviru širokog spektra elektromagnetskog zračenja. Istina, kod nekih ljudi slike su drugačije obojene, pa je i njihov doživljaj različit. Nesposobnost razlikovanja boja, onako kako one stvarno izgledaju, predstavlja stanje, a ne bolest, koje je u medicini označeno kao daltonizam.
O kakvom je stanju reč i zašto je nazvano daltonizam, objašnjava profesor dr Branislav Đurović, oftalmolog Klinike “Miloš” u Beogradu:
U narodu se daltonizam definiše kao nemogućnost razlikovanja boja, što nije ni precizno, a ni tačno. Daltonizam je dobio ime po Džonu Daltonu, engleskom hemičaru, fizičaru i meteorologu, koji je živeo u 19. veku, i uglavnom se bavio atomskom teorijom. S obzirom na to da sam nije bio u stanju da detektuje zelenu boju i prepozna razlike između zelene i crvene, boje njegovog sveta su bile plavoljubičasta i žuta. Pokušavajući da odgonetne zašto se to dešava, postavio je teoriju da problem nastaje zbog promene boje očnih tečnosti, pri čemu se misli na očnu vodicu i staklasto telo, o kojima se tada nije mnogo znalo. Njegova pretpostavka se pokazala pogrešnom, ali je poremećaj razlikovanja boja nazvan po ovom naučniku.
Kako se čulo vida ponaša u normalnim okolnostima?
U oko dolazi svetlost reflektovana od predmeta u koji gledamo. Recimo, kada gledamo u beli predmet reflektuju se svi delovi svetlosnog spektra, a kada gledamo u crni ne reflektuje se nijedan deo. Ali, zato, zeleni list upija sve delove svetlosnog spektra, a reflektuje samo zeleni. S obzirom na to da u naše oko dospeva samo zeleni deo spektra, mi sliku lista doživljavamo kao zelenu.
Ko “upravlja” igrom svetlosti i boja?
Čepići i štapići, dve vrste receptora, odnosno senzora koje sadrži ljudsko oko. Štapići su brojniji i gusto raspoređeni po periferiji očnog dna. Oni detektuju pokret i slabu svetlost, pa su zaslužni za vid u noćnim uslovima. S druge strane, čepići su gusto koncentrisani u centru očnog dna i detektuju fine detalje i boje. Ljudi poseduju tri vrste čepića koji detektuju svetlost samo jednog dela svetlosnog spektra – plavog, zelenog ili crvenog, zbog čega se kaže da je vid trihromatski.
A ako svi čepići ne rade kako treba?
Odsustvo ili slabo funkcionisanje samo jedne vrste čepića dovodi do onemogućavanja, takozvane dihromazije, ili otežanog razlikovanja jedne od boja, poznatog kao defektna trihromazija. U normalnim okolnostima, upravo zbog osetljivosti čepića na pojedine talasne dužine, dolazi do preklapanja slika i omogućavanja razlikovanja nijansi. Žene su ovde u prednosti, jer je njihova osetljivost na boje uslovljena postojanjem i četvrtog tipa čepića, što im omogućava još finije razlikovanje nijansi. Istina, četvrti tip čepića ne poseduju sve žene, već njih oko deset odsto. U svakom slučaju, ljudsko oko je sposobno da detektuje oko deset miliona boja.
Zbog čega dolazi do poremećaja raspoznavanja boja?
Poremećaj raspoznavanja boja je najčešće urođen, mada nekada može da se javi i kao posledica oboljenja oka, očnog živca i mozga. Prisutniji je kod muškaraca nego kod žena, jer se geni za čepiće koji detektuju zeleni ili crveni deo spektra nalaze na iks hromozomu. S obzirom na to da žene imaju dva iks hromozoma, a muškarci samo jedan, to je i poremećaj prepoznavanja boja znatno učestaliji kod muškaraca. I to upravo za zeleni i crveni deo spektra. Anomalna trihromazija je najčešći poremećaj raspoznavanja boja, gde zelenu boju nije u stanju da detektuje pet odsto muškaraca i 0,35 odsto žena. Zanemarljiv je postotak žena koje ne raspoznaju i crvenu boju, 0,02 odsto u odnosu na 1,3 procenta muškaraca.
Šta ove osobe tačno vide?
Ove osobe zelene predmete u sumrak vide kao crne i često greše u nazivu nijansi žutocrvenih boja. Međutim, to ne znači da osoba greši i, recimo, travu vidi i zove crvenom. Greške su u tome da nije u stanju, primera radi, da razlikuje crvenu delišes jabuku od zelenog delišesa. Na sreću, potpuno odsustvo osećaja za boje javlja se tek kod jedne osobe u sto hiljada ljudi.
Kada najranije daltonizam može da se otkrije?
Daltonizam može da se otkrije oko treće godine, kada dete raspoznaje osnovne boje. Pre treće godine prepoznavanje boja je neprecizno. Najbolje ih raspoznaje kroz učenje i svakodnevno posmatranje okruženja. Crvena boja mu je najprivlačnija i najpre je uočava. Nakon treće godine oštrina vida može da se ispita i pomoću posebnih tablica osetljivosti za boje.
U kojim situacijama je sposobnost razlikovanja boja bitna?
Važna je za ljude koji su angažovani u saobraćaju, gde se primenjuje kolorna signalizacija, kao što je brodski, železnički i drumski, dok je signalizacija obojenim znacima u avio-saobraćaju sada manje prisutna. Propisi za izdavanje dozvola ovakvim ljudima su od zemlje do zemlje različiti. Kod nas nisu preterano strogi, ali zato, u Rumuniji, gde čak sedam odsto ljudi ne dobije dozvolu jer ne razlikuje boje, propisi se smatraju vrlo rigoroznim.
LILA ILI TIRKIZNOPLAVO
Poremećaj osećaja za boje ne može da se leči, a većini u stvari i ne smeta. Jedino u situaciji kada nastaju rasprave na žensko-muškoj relaciji o tome da li je nešto lila ili tirkiznoplavo. Zanimljivo je da i u životinjskom svetu postoje vrste koje raspoznaju boje. Morski sisari delfini i kitovi nemaju moć razlikovanja boja, dok ptice, ribe i insekti mogu da detektuju i ultravioletni deo elektromagnetnog spektra – ističe ovaj stručnjak.
MAŠINOVOĐIN POREMEĆAJ
Ispitivanje osetljivosti na boje uveo je švedski fiziolog Holmgren, još 1875. godine. Povod je bila železnička nesreća, za koju nije moglo da se tačno ustanovi zbog čega se desila. Nakon testiranja se ispostavilo da je mašinovođa imao poremećaj raspoznavanja boja. On je testiranoj osobi u veliku posudu stavljao pomešane nijansirane raznobojne vunice i tražio da izdvaja određenu boju. Ispostavilo se da osoba sa poremećajem raspoznavanja boja nije to u stanju da učini, jer ne može da detektuje sve nijanse – navodi dr Đurović.
IŠIHARINA TABLICA
Modernija testiranja se obavljaju pomoću Išiharaina tablice i aparata anomaloskopa, gde osoba koja se testira meša zelenu i crvenu boju u odgovarajućem odnosu, da bi dobila nijansu žute. Postoji i drugi Išiharin test, gde u krugu sa krugovima različite veličine treba da se vidi određeni broj. Osobe sa normalnim raspoznavanjem boja vide broj 74, a sa poremećajem kolornog vida 21. Osobe bez osećaja za boje broj i ne vide – kaže naš sagovornik.
Izvor: Večernje novosti
Iako nutricionisti savetuju da bi tokom leta visokokaloričnu hranu trebalo zameniti obrocima koji se piju, a tu se najpre misli na sočno voće, znajte da nije svejedno koje plodove ćete odabrati
Iako nutricionisti savetuju da bi tokom leta visokokaloričnu hranu trebalo zameniti obrocima koji se piju, a tu se najpre misli na sočno voće, znajte da nije svejedno koje plodove ćete odabrati. Na primer, sada je sezona smokava, a one sadrže baš mnogo šećera, što ih i čini onako slatkim i slasnim – u jednoj većoj nalazi se čak deset grama.
Voće koje sadrži mnogo šećera su i mnogima omiljene trešnje (jedna šolja sadrži 19 grama), pa grožđe (15 g), nar, banane… Mnogo šećera imaju i pomorandže, kruške, ananas, kivi i šljive. Negde u sredini nalaze se nektarine, jabuke, jagode, dinje, borovnice…
U voće sa malim udelom šećera spadaju limun i limeta, što vas verovatno ne čudi, ali da li ste znali da u ovu grupu spadaju i maline, kupine i brusnica? Naime, ako pojedete jednu šolju malina, unećete u organizam pet grama šećera, a opredelite li se za kupine – sedam grama, ali i mnogo hranljivih vlakana, koja će učiniti da dugo budete siti. Ako pojedete jednu šolju sirovih brusnica, unećete u sebe samo četiri grama šećera.
Iako je reč o prirodnom šećeru, trebalo bi da vodite računa o tome koliko ga jedete, jer čak i on može da vam poveća kilažu i, što je opasnije ukoliko ste dijabetičar, nivo insulina.
Izvor: Večernje novosti