Novopazarac Edin Ferizović živa je fudbalska legenda najvećeg grada regije Sandžak, ali i šire, jer u Republici Srbiji na terenu nema starijeg i iskusnijeg fudbalera od njega. Sa 18 godina debitovao je davne 1995. godine za Fudbalski klub Novi Pazar, i do danas profesionalno igra.
U razgovoru govori da nema nameru da “kopačke okači o klin“, da je njegova forma na najvećem profesionalnom nivou te da je tajna karijere duge gotovo tri decenije u požrtvovanom treniranju i odricanju od svega što narušava zdravlje i karijeru profesionalnog sportiste.
Ovaj 45-godišnji fudbaler prvotimac je Fudbalskog kluba Jošanica, koji se takmiči u Šumadijsko-raškoj zoni, za koji igra poslednjih pet godina. Nekoliko mečeva Jošanica je odigrala i tokom meseca posta, ramazana, a Ferizović je svaku utakmicu odigrao do poslednjeg minuta na zavidnom nivou, i to posteći.
“Više ni ne razmišljam o brojkama, godine mi ne predstavljaju problem. Kada govorim o brojkama u ovim godinama, govorim samo o brojevima minuta koje ću provesti na terenu i broju golova i bodova koje će osvojiti Jošanica. Najvažnije mi je kako se ja osećam dok treniram i igram, a osećam se dobro, zdravlje me služi Bogu hvala, i verujem da će tako biti još dugo. Dajem maksimum i celog sebe, i na treninzima i na utakmicama, kao onda kada sam bio na početku karijere. Tada sam naučio da budem profesionalan i poslušan na treninzima i tako je i dan danas, sa maksimalnom pažnjom i htenjem pristupam svakom treningu i utakmici. Posebno mi je drago što svojim primerom i energijom mlađe fudbalere učim i motivišem da budu profesionalci. Znam da im je to od velike pomoći, cene moje iskustvo i bez pogovora urade onako kako sam ih savetovao kao stariji kolega“, priča Ferizović za AA.
Njegov celi život podređen je fudbalu, a karijera mu je bez mrlje. Tajna dugog zadržavanja u fudbalu je kaže u svakodnevnom treningu. I onda kada su pauze u prvenstvima i fudbaleri odlaze na odmor, Ferizović trenira.
“Bog me je sačuvao od povreda i zato možda toliko dugo trajem. Ja sam stalno bio u treningu. Nema tu tajni koje čuvam za sebe, jednostavno kontinuiran rad, profesionalno odrađen svaki trening od prvog do poslednjeg minuta i uvažavanje i poštovanje onoga što je rekao trener, bez pogovora i sujete. Profesionalac nema odmora, i kada nije fudbalska sezona, fudbaler mora da nastavi sa trenažnim procesom, tako sam i ja radio i to me je dovelo do toga da danas mogu da odigram 90 minuta, a da ni ne osetim umor“, priča Ferizović.
Posebna draž je, kaže Ferizović, igrati u tim godinama, tokom meseca ramazana. Njegov tim u mesecu posta odigra četiri utakmice. Kaže da godine u kojima i dalje igra i svaka utakmica koju odigra dok posti, predstavljaju lično zadovoljstvo i ispunjenje uzvišenijih ciljeva.
“Fudbal jeste nekima najvažnija sporedna stvar na svetu, a meni je fudbal život. Na post na dan kada imam meč gledam kao svojevrsnu zahvalnost Bogu što mi je omogućio da budem zdrav i da sam u formi i dobrog zdravlja, da mogu da radim ono što volim. Post tokom meča se ne dovodi u pitanje, iako se mnogi treneri tome protive. Smatram da je post fudbaleru tokom meča dodatna snaga i motivacija da se odigra čitav meč i da se ostavi srce na terenu, možda i više nego na utakmicama izvan ramazana“, ističe Ferizović.
Sa 18 godina debitovao je za Fudbalski klub Novi Pazar, a danas u tom gradu igra za niželigaša Jošanicu. Zanimljivo Ferizović iza sebe ima i internacionalnu karijeru, jer je, osim u Srbiji, igrao u Severnoj Makedoniji i Albaniji.
“Pre 27 godina startovao sam u Novom Pazaru, tu sam se kalio i stasao u solidnog centralnog beka. U Pazaru sam odigrao nekoliko sezona. Usledili su angažmani u ekipi Dinama iz Pančeva, potom sam igrao za Železnik iz Beograda, OFK Niš, pa niški Sinđelić, severnomakedonski tim Belasica iz Strumice, sa kojim sam igrao i na evropskoj sceni. Igrao sam tada Kup UEFA. Nosio sam dres albanskih ekipa Apolonija, Škumbini, Besa i Tomori. Sa ekipom Bese iz Kavaje, sa kojom sam osvojio Superkup Albanije, igrao sam i utakmicu Kupa UEFA protiv grčkog Olimpijakosa. Nakon godina provedenih van rodnog grada, vratio sam se i odlučio da svojim iskustvom pomognem ekipi Jošanice i da tu nastavim sa karijerom“, priča Ferizović i dodaje da mu je želja, kada dođe vreme za završetak karijere, da je okonča u dresu Jošanice, ili da poslednji meč bude u plavom dresu, ekipi superligaša Novog Pazara.
U ekipi Jošanice, Ferizović je omiljen među saigračima. Odmila ga zovu Beko ili Šaci, a za sve mlađe fudbalere, stručni štab i upravu kluba on je “večiti mladić pazarskog fudbala“.
“Ferizović je živa fudbalska legenda Novog Pazara. On je mladić sa 45 godina koji na terenu izgleda kao da mu je 25, pa i manje. On je profesionalac koji je ceo život posvetio fudbalu, dao je celog sebe i zato i dan danas traje i aktivno igra profesionalno i to na izuzetno zavidnom nivou. Sportskoj javnosti koja ne poznaje Ferizovića možda nekada izgleda neozbiljno da u timu imamo igrača starosti 45 godina. Kada istrči na teren i nakon prvog kontakta sa loptom, postane im svima jasno o kakvom fudbaleru je reč. Sada sam trener u Jošanici, ali sam imao tu sreću da sa Ferizovićem igram u prvom timu Novog Pazara. To je bilo na početku moje seniorske karijere, pre nekih 18 godina. Sećam se da se Ferizović i tada pripremao za meč kao i dan danas, požrtvovan na treningu, radan i predan svakom treningu i utakmici. Mlađima je divan uzor, uvek prvi u svemu, nikada ne kasni, prvi je spreman na terenu, a primer je i van stadiona. Takav fudbaler je retkost. Nažalost, trebaće godine da se pojavi neko sličan njemu, da bude profesionalan i da tako dugo traje“, rekao je Elvir Muratović, trener fudbalera Jošanice.
Iako uspešan u fudbalu, gde ima zavidnu profesionalnu karijeru, Ferizović je uspešan i u ugostiteljstvu i porodičan čovek za primer. Sin je poznatog boksera u nekadašnjoj Jugoslaviji, Brahima Ferizovića. Ističe da je porodica stub društva, da njihova podrška i razumevanje, posebno u momentima koje je proveo van Novog Pazara su najveći doprinos u karijeri dugoj tri decenije, koja i dalje traje.
Izvor: AA
Foto: Aleksandar Nićiforović – AA
