Author: Alma Ademovic

U našoj državi je sve veća potražnja korišćene robe zbog niskih cena, ali i sačuvanog kvaliteta. Osim garderobe u ponudi su sve češće i “seknd hend” nameštaj, bela tehnika, sportska oprema

PRODAVNICE polovne garderobe niču poput pečuraka, širom Srbije, a ta “moda” ne samo da ne jenjava, već je u ekspanziji. Postoje čak i lanci ovih trgovina sa korišćenom robom iz inostranstva koja je sve traženija. Ne samo da kupujemo “krpice” i obuću iz “druge ruke”, udžbenike i automobile, već sve više i nameštaj i belu tehniku. Dok je to s jedne strane, kažu stručnjaci, posledica pada standarda koji kod nas predugo traje, s druge je i potreba dela kupaca da dođu do kvalitetne robe, makar bila i polovna.

Pročitajte još: Polovna roba pritisla pijace

Činjenica da su popularni beogradski seknd hend šopovi krcati danima, posebno u danima kada se sva roba – od majičica do zimskih jakni prodaje za samo 100 dinara, nedvosmisleno svedoči da je razlog “debljina” novčanika. Nije retkost ni da u ovim radnjama pazare manekenke, kreatorke, doktorke i uspešne poslovne žene sa pristojnim platama.

– Mogla bih za isti novac da kupim i novu garderobu, ali ne kvalitetnu kao ovde – kaže studentkinja Maša. – Sve ovo je brendirana roba, nova, izbačena iz magacina velikih evropskih šoping-centara, nakon sezone, ili neoštećena polovna garderoba. Za relativno male pare obučem se kao iz najboljih svetskih butika.

Oblačimo se u seknd hend šopovima, ali i domove uređujemo korišćenim ormanima, kaučima, stolovima… Prema rečima Dragana Malovrazića iz beogradske trgovine polovnog nameštaja “Euro antika”, njihovi kupci su isključivo ljudi kojima je najbitniji kvalitet.

Pročitajte još: Ulična prodaja smanjuje promet

– Garniture “ročester” koje nove koštaju od 17.000 do 20.000 evra, a kod nas polovne gotovo bez mane, mogu da se kupe i za oko 1.000 evra – kaže naš sagovornik. – U salonima nameštaja u Srbiji retko gde može da se pronađe kvalitetan nameštaj od punog drveta, stilske garniture, ekskluzivni komadi. Naša drvna industrija je propala, pa se uglavnom nudi nameštaj od iverice. Zato je roba koju donosimo iz Holandije, iako polovna, interesantna baš zato što se kvalitet nudi po povoljnoj ceni.

Kako Malovrazić kaže, kupci retkih, skupocenih i izuzetno kvalitetnih seknd hend komada nameštaja su i ministri, pevači, lekari, advokati…

Nije lako, bez planiranja, izdvojiti najmanje 200 evra za novu veš-mašinu, ili od prosečne srpske plate, kad iznenada zatreba, kupiti bez muke televizor, frižider, ili bilo koji komad bele tehnike. Spas mogu biti radnje sa novim, ali oštećenim aparatima, kao i prodavnice polovne bele tehnike.

– Velika zainteresovanost za polovnu robu je pre posledica nedostatka domaće proizvodnje i uvoza škarta, nego potrage za niskom cenom. Nesumnjivo da kod nas pazare, jer smo jeftiniji, ali najviše naših mušterija su oni koji traže kvalitet – kaže Blanka Praštalo, vlasnica radnje polovne bele tehnike iz Sombora. – Naša roba je uvezena iz Nemačke. Ili je korišćena svega dve-tri godine, ili nova a jeftinije kupljena u inostranim veleprodajama. Dajemo i garancije. Ljudima je preko glave fejk robe, kineskog bofla, pa zato cveta roba iz druge ruke.

ŠTITE OKOLINU

POSLEDNjIH godina kupovina polovne robe sve je više trend i podstiče se i u svetu, a zbog zaštite životne sredine – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. – Postoji velika potrošačka kampanja u svetu da rokovi garancija tehničkih uređaja budu što duži, da se smanji pritisak otpada na okruženje. Razvojem tehnologije, danas se aparati šteluju da traju određeno vreme. Po zakonu, i kupci polovne bele tehnike imaju garanciju godinu dana.

INTERNET BUVLjACI

RAZNOVRSNA polovna roba nudi se na internetu. Osim aukcijske prodaje postoje i specijalizovani sajtovi za prodaju korišćenih proizvode – od kozmetike, preko garderobe i obuće, do nameštaja, tehnike i sportske opreme. Na tom virtuelnom tržištu većina učesnika se našla u obe uloge, i kupca i prodavca.

– Detetu smo za rođendan kupili polovni bicikl preko neta, jer smo za iste pare mogli da kupimo nov ali lošijih performansi – kaže Sandra iz Kragujevca. – Prethodni smo takođe prodali preko interneta, a i ovaj ćemo kada ga preraste.

Izvor: Večernje novosti

Veliki potencijali pčelarstva u našoj zemlji, u kojoj je prošle godine broj košnica uvećan za milion

PČELARSTVO, kao jedna od najstarijih privrednih grana, i dalje krije velike potencijale za razvoj. Proizvodnja meda u Srbiji lane je bila, prema procenama, 10.000 tona. Izvoz beleži konstantan rast, a košnice su sve brojnije. Prema podacima pčelarske privrede u našoj zemlji, procenjuje se da je broj košnica za godinu dana uvećan za više od milion komada. I da će i dalje rasti.

– Med spada u najzdraviju hranu u ishrani stanovništva, a Srbija raspolaže znatnim prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva i potrebno ih je u budućnosti maksimalno koristiti. To sve ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne grane – ističu u Privrednoj komori Srbije.

Pročitajte još – Srpski pčelari grade sopstvenu fabriku meda

Tanka je linija između pčelarenja koje je hobi i profesionalnog pčelarenja.

– Privredno pčelarstvo u Srbiji iz godine u godinu se sve više razvija. Oblast pčelarstva je dobijala pomoć od države za omasovljenje, ali je sada neophodno određenim merama pomoći razvoj pčelarstva kao privredne delatnosti – ukazuju u PKS.

Ukupan izvoz meda u 2018. godini, iznosio je 2.744 tone u vrednosti od 12.369.800 dolara. To je za 17 odsto manje nego 2013. godine, a ipak predstavlja rast, i to od 26 odsto, u odnosu na 2018. godinu.

Najviše meda prošle godine iz Srbije je izvezeno u Norvešku, Italiju i Nemačku: ukupno 1.696 tona. Veliki porast izvoza meda beleže Australija, Kina, Makedonija…

Uvoz meda u našu zemlju je simboličan i iznosi svega 43 tone. Najviše meda se uvozilo iz Nemačke, Mađarske, sa Novog Zelanda i iz Grčke.

– Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Republici Srbiji – ističu u Privrednoj komori.

– Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i spontanih biljnih vrsti, od velikog su značaja za druga poljoprivredna gazdinstva i ekosistem uopšte. Tehnologija pčelarstva je napredovala u Republici Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u produktivnosti.

Da bi se ovaj trend rasta pčelarske proizvodnje nastavio potrebno je izraditi Strategiju razvoja privrednog pčelarstva u resornom ministarstvu. Takođe, neophodno je uskladiti zakonske propise Republike Srbije sa propisima EU i što pre osnovati radnu gupu za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu u resornom ministarstvu; Uvesti pčelarstvo kao obavezni predmet u srednje poljoprivredne škole i, konačno – da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede imenuje Referentnu laboratoriju za analize meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI