Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Evro danas 117,92 dinara

    Evro danas 117,92 dinara

    Dinar je danas neznatno promenio vrednost i zvanični srednji kurs je 117,9290 dinara za jedan evro, što je najjača vrednost dinara u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

    U odnosu na evro, dinar je za 0,4 odsto jači nego pre godinu dana, za 0,2 odsto jači nego pre mesec dana i nego na početku godine.

    Dinar je ove godine bio najslabiji 29. januara kada je jedan evro iznosio 118,4940 dinara.

    Da bi ublažila dnevne promene kursa NBS je ove godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 130 miliona evra, a kupila 50 miliona evra.

     

    Izvor: Beta

    Podeli
  • Zaposlenost najsporije raste u Srbiji

    Zaposlenost najsporije raste u Srbiji

    Iako je u prošloj godini BDP regiona Zapadnog Balkana porastao u odnosu na prethodnih 12 meseci sa 2,5 na 3,9 odsto, broj otvorenih radnih mesta je bio skoro četiri puta manji, pokazuje izveštaj Svetske banke o tržištu rada na Zapadnom Balkanu.

    Naime, od drugog tromesečja 2017. do drugog tromesečja 2018. godine otvoreno je 68.000 radnih mesta, dok je 12 meseci pre toga do posla došlo 231.000 ljudi. Predstavnici Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji su radili na istraživanju, nisu imali objašnjenje za ovaj fenomen, mada je jedna od pretpostavki da je povećana produktivnost zbog čega je smanjena potreba za radnom snagom.

    Hermine Vidović, viša ekonomistkinja u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, rekla je da neke kalkulacije pokazuju da je potreban privredni rast veći od četiri odsto da bi došlo do otvaranja novih radnih mesta. Prema njenim rečima u sličnoj situaciji bile su i zemlje CIE koje su ušle u EU 2004. godine.

    U ovom periodu u Srbiji je otvoreno 15.800 radnih mesta, isto kao u Severnoj Makedoniji (15.200), dok je u Albaniji zaposleno 38.700 novih radnika. Stopa rasta zaposlenosti Srbije u ovom periodu je bila svega 0,5 odsto, dok je prosek Zapadnog Balkana bio 1,1 odsto. Za razliku od ostalih zemalja u regionu u Srbiji je smanjena zaposlenost najstarijih (55 do 64 godine), dok je povećana zaposlenost mladih (15-24 godine) sa 1,8 odsto. Istovremeno, u Albaniji je ta kategorija povećana za 24,6 odsto, BiH za 12,8 odsto i Crnoj Gori za 28,2 odsto.

    Nezaposlenost u regionu je nastavila da se smanjuje (osim u Srbiji, gde je prema izveštaju ostala nepromenjena) i dostigla je istorijski niske nivoe, ali je i dalje dva do tri puta veća nego u uporedivim zemljama EU kao što su Bugarska, Hrvatska, Mađarska i Austrija. Kao i u slučaju zaposlenosti, nezaposlenost je smanjena mnogo manje nego u prethodnih godinu dana. Na nivou celog regiona između drugog tromesečja 2017. i istog perioda 2018. nezaposlenost je smanjena za 65.000, dok je godinu dana ranije nezaposlenost smanjena za 169.000 ljudi. Srbija je uz Albaniju imala najnižu stopu nezaposlenosti u regionu od 12 odsto, dok je prosek regiona iznosio 15,3 odsto. Poređenja radi u uporedivim zemljama EU, kao na primer u Hrvatskoj, nezaposlenost je u tom periodu iznosila 7,6 odsto, a u Mađarskoj svega 3,6 odsto.

    Gonzalo Rejes iz Svetske banke ukazao je na okolnost da su troškovi rada na Zapadnom Balkanu u apsolutnim iznosima u evrima niski u odnosu na Evropu, ali da su troškovi rada visoki u odnosu na BDP po glavi stanovnika. Prema podacima, doduše iz 2016. godine, najmanje plaćeni (u evrima po satu) u Evropi bili su redom Albanci, Makedonci, Bugari, BiH i Srbi sa manje od pet evra po satu. Međutim, kada se godišnji troškovi po radniku uporede sa BDP-om po stanovniku, najskuplji su radnici u BiH, zatim Crnoj Gori, dok su zaposleni u Srbiji na šestom mestu.

    Rejes objašnjava da su porezi i doprinosi za ove tri zemlje jako visoki. Osim toga progresivnost oporezivanja rada u ovim zemljama je niska, što znači da najmanje plate imaju isto opterećenje kao i visoke plate što ih čini manje konkurentnim.

     

    Dugoročno nezaposlenih najmanje u Srbiji

    U okviru nezaposlenosti posebno je značajna dugoročna nezaposlenost koja važi za ljude koji duže od godinu dana traže posao. Ova pojava je i dalje prilično visoka na Zapadnom Balkanu, mada se smanjuje i pala je na 776.000 ljudi, odnosno 10,5 odsto radne snage, dok je na vrhuncu 2011. godine 1,5 miliona ljudi bilo nezaposleno duže od 12 meseci. Najmanju stopu dugoročne nezaposlenosti u regionu imala je Srbija 7,4 odsto, dok su najgore BiH i Makedonija sa dugoročnom nezaposlenošću od 15 odsto. Zanimljivo je da dugoročna nezaposlenost najviše pogađa muškarce između 25 i 54 godine sa srednjim obrazovanjem.

     

    Pojačane migracije obrazovanih ljudi

    Tržište rada Zapadnog Balkana nije imalo značajnijeg manjka radne snage, ali jeste nedostajalo kvalifikovanih radnika u određenim sektorima kao što su IT ili zdravstvo. Navodi se da je manjak kvalifikovanih radnika pojačan emigracijom visokoobrazovanih ljudi. „Nemačka, najveća destinacija za migrante sa Zapadnog Balkana privlači ljude iz celog regiona. To je delom i posledica „Regulacije za Zapadni Balkan“ koja je stupila na snagu u januaru 2016. i omogućava vize građanima Zapadnog Balkana sa ponudama za posao u Nemačkoj“, navodi se u izveštaju.

     

     

    Izvor: Danas

    Podeli
  • Ukida se trajna registracija za mopede, skutere – ali i za traktore

    Ukida se trajna registracija za mopede, skutere – ali i za traktore

    Od 3. aprila prestaje da važi trajna registracija za mopede. Nakon tog datuma, svi mopedi moraće da imaju standardnu registraciju i da je obnavljaju svake godine, saznaje sajt Polovni automobili.

    Na ulicama i dalje mogu da se vide skuteri sa novim i starim, tojest trajnim tablicama. Postavlja se pitanje, zašto jedni mogu trajno da se registruju, a drugi ne?

    Odgovor je sledeći – pre više godina izmenjen je Zakon o bezbednosti saobraćaja, ali nije donet određeni podzakonski akt u vezi sa tehničkim pregledom, pa je mopedima sa trajnom registracijom ostavljena mogućnost da zadrže taj status, ukoliko ne dođe do promene vlasnika.

    Dakle, mopedi već dugo ne mogu da dobiju trajnu registraciju, ali oni koji su je imali, mogli su da je zadrže. Sve do sada, odnosno. do aprila 2019. godine.

    Naime, 2018. godine u aprilu stupio je na snagu izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja, pa je vlasnicima mopeda sa trajnom registracijom ostavljeno godinu dana da uzmu nove tablice, tj. da obave standardnu registraciju.

    Dobijaju novu saobraćajnu dozvolu (umesto potvrde o registraciji), nove registarske tablice i registracionu nalepnicu.

    Takođe, registracija se produžava svake godine, što znači da moped mora da prođe tehnički pregled, a važe ista pravila kao za automobile.

    Sve mora da bude ispravno i bez izmena ili dodataka kada su u pitanju svetla, sedišta, upravljač i drugi delovi – isključivo po fabričkim specifikacijama.

    Problem sa “kategorizacijom”

    Probleme kod “preregistracije” imaće mnogi vlasnici mopeda koji nemaju svu dokumentaciju ili im je maksimalna brzina veća od 45 km/h.

    Naime, moped je po zakonskoj definiciji:

    “motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon”.

    Dakle, ako u dokumentaciji piše da je maksimalna brzina 48 km/h, moraće da se registruje kao motocikl, što znači da je za njegovu vožnju neophodna najmanje A1 kategorija.

    Ta 3 km/h razlike u praksi ne znače ništa, ali zakon je jasno napravio podelu.

    Probleme će imati mnogi vlasnici Tomos motocikala (APN, ATX…) pošto im je maksimalna brzina preko 45 km/h. Imaće osetno veće troškove – skuplja registracija nego za moped i to svake godine, plus eventualno polaganje za A1 kategoriju.

    Ukoliko neko nema dokumentaciju o tehničkim karakteristikama, a siguran je da maksimalna brzina nije veća od 45 km/h, može na određenim tehničkim pregledima da obavi testiranje i dobije potvrdu.

    Ovo ne važi samo za mopede

    Nova pravila ne važe samo za vlasnike mopoeda. Naime, ukida se trajna registracija i za radne mašine, motokultivatore i traktore.

    Dakle, njihove potvrde o registraciji takođe prestaju da važe 3. aprila ove godine.

    Odgovor iz MUP-a

    U policiji su potvrdili da trajne potvrde o registraciji prestaju da važe 3. aprila:

    “Na osnovu odredbe člana 351. stav 9 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, potvrde o registraciji vozila na motorni pogon izdate za radnu mašinu, motokultivator, bicikl sa motorom i potvrda o registraciji traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključno vozilo koje vuče ovaj traktor prestaju da važe nakon isteka jedne godine od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ( „Službeni glasnik RS“ br. 24/2018) odnosno 03.04.2019. godine.”

     

    Izvor: Polovni automobili

    Podeli
  • Uoči odluke o sudbini Radovana Karadžića – tri scenarija

    Uoči odluke o sudbini Radovana Karadžića – tri scenarija

    Sarajevo — U Bosni i Hercegovini se sa velikim očekivanjima gleda ka rezidualnom Mehanizmu u Hagu i izricanju pravosnažne presude Radovanu Karadžiću.

    Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične sudove, u sredu bi trebalo da izrekne presudu nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u drugostepenom (žalbenom) postupku. Karadžić je osuđen prvostepeno na 40 godina zatvora za zločine počinjene tokom poslednjeg rata na teritoriji te države.

    Nekadašnja haška istražiteljka Nevenka Tromp za Avaz govori o tri moguća scenarija presude.

    Njoj je, kaže, najpoželjnija opcija, pa i najlogičnija, da bude proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno sa tadašnjim strukturama Srbije.

    Ona, međutim, ne isključuje ni mogućnost da Karadžić bude oslobođen.

    “Prvi scenario je da velikim delom bude potvrđena prvostepena presuda po kojoj je dobio 40 godina robije jer je kriv za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid”, kaže Tromp.

    Kao drugi navodi mogućnost da prvostepena presuda bude preinačena i da znatno bude smanjena zatvorska kazna, pa čak i da Karadžić bude oslobođen, a kao treću mogućnost, ona vidi da bude osuđen na doživotnu robiju.

    “Smatram da će sudije igrati na sigurno, pa se neću iznenaditi ako na kraju bude osuđen da do kraja života ostane u zatvoru. Time bi se umirila javnost u BiH, odnosno žrtve zločina za koje je odgovoran Karadžić”, rekla je Tromp, koja je radila kao istražiteljka tribunala u postupku protiv bivšeg srpskog i predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

    Tromp, koja je i autorka knjiže “Smrt u Hagu”, u kojoj detaljno govori o suđenju Miloševiću, kaže da bi Karadžić mogo biti osuđen i za, kako kaže, genocid u Bosanskoj krajini i/ili Podrinju. Kaže da veruje da će Karadžić biti osuđen na doživotnu robiju uz “sitne korekcije prvostepene presude”.

    “To bi bio neki status quo. Prvotna presuda već je poznata. Ako se ne bi dirala uloga Srbije u ratu u BiH, onda je to neka sigurna opcija za Tribunal”, smatra Tromp.

    Suđenje Karadžiću pred Haškim tribunalom je počelo u oktobru 2009. godine. Suđeno po dve tačke za genocid, po pet tacaka za zločne protiv čovecnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.

    Pretresno veće Haškog tribunalaga je pre tri godine, 24. marta 2016., proglasilo krivim za genocid na području Srebrenice 1995. godine i za progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje), terorisanje , protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Osuđen je u prvom stepenu na 40 godina zatvora.

    Na tu odluku žalio se i Karadžić sa svojim pravnim timom, kao i tužilaštvo Haškog trinala. Karadžcih se pred sudom formalno branio sam uz pomoć stručnjaka iz svog pravnog tima.

    Izricanje presude zakazano je za sredu, u 14 sati. Na sutrašnjem izricanju presude biće predstavnici Udruženja logoraža BiH, predvođeni pedsednikom Jasminom Meškovicem i predstavnice Udruženja Majke Srebrenice.

    Žalbeno veće Mehanizma koji je naslednik Haškog tribunala sada može tu presudu da potvrdi ili da je preinači, bilo u pogledu utvrđenih činjenica, bilo u pogledu vrste i visine kazne. Takođe može da je ukine i naloži da mu se suđenje ponovi.

    Prvostepenom presudom, Karadžić je oslobođen po jednoj tački optužnice – za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, ali osuđen je za ostalih 10 tačaka, među kojima je i za genocid u Srebrenici.

    Sudsko veće nije utvrdilo da na teritorijama opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ počinjen genocid, ali jeste utvrdilo da su ratni zločini počinjeni u tim opštinama, u periodu od 1992. do 1995. bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.

    Takođe, prema prvostepenoj presudi, Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva u pomenutim opštinama. Sudsko veće je takođe utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civilno stanovništvo i širenje terora tokom opsade Sarajeva u periodu od maja 1992. do oktobra 1995. godine, kao i za uzimanje talaca kao i kršenje zakona i običaja ratovanja.

    Karadžić je nakon višegodišnjeg skrivanja, uhapšen u Beogradu 21. jula, a devet dana kasnije izručen je Hagu i smešten u pritvorsku jedinicu Tribunala u Ševeningenu. Dok je za njim bila na snazi poternica Haškog tribunala, on se u Srbiji krio pod identitetom doktora alternativne medicine Dragana Dabića.

     

    Izvor: Tanjug

    Podeli
  • UŽIVO POKOLJ U DŽAMIJAMA NA NOVOM ZELANDU: Terorista otvorio vatru, 49 MRTVIH! Krvoproliće prenosio uživo na Fejsbuku! PUCAO I NA DECU (UZNEMIRUJUĆI SNIMCI)

    UŽIVO POKOLJ U DŽAMIJAMA NA NOVOM ZELANDU: Terorista otvorio vatru, 49 MRTVIH! Krvoproliće prenosio uživo na Fejsbuku! PUCAO I NA DECU (UZNEMIRUJUĆI SNIMCI)

    Australijski ekstremista (28) otvorio je vatru u džamiji Al Nur na Novom Zelandu, u gradu Krajstčerču. Pucao je i na decu, a policija je saopštila da je u napadu na tu i džamiju Linvud ubijeno 49 osoba. Svedoci tvrde da je ubica ispalio oko 50 metaka. Napadač se predstavio kao Brenton Tarant iz Graftona u Australiji. Pored njega, uhapšeno je još troje napadača: dva muškarca i žena.

    10.18 – Očevici masakra u džamiji Al Nur u Krajstčerču na Novom Zelandu opisali su medijima prve utiske nakon pucnjave tokom molitve petkom ne krijući šok i potresenost.

    09.58 – Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan žestoko je danas osudio napad na dve džamije na Novom Zelandu ocenjujući da je to “novi primer rastuće islamofobije”.

    “Žestoko osudjujem teroristički napad na muslimane koji su se molili na Novom Zelandu i proklinjem one koji su to učinili”, rekao je Erdogan

    09.50 – Saučešće Novom Zelandu zbog napada na džamije uputio je i predsednik Rusije Vladimir Putin.

    09.37 – Novozelandska premijerka Džasinda Ardern saopštila je da je 20 ljudi ranjenih u napadima u džamijama Al Nur i Linvud u kritičnom stanju.

    09.30 – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća generalnoj guvernerki Novog Zelanda Petsi Ridi povodom napada na džamije u Krajstčerču

    09.20 – Ambasador BiH u Australiji Mirza Hajrić kazao je da je terorista Brenton Tarant, koji je na Novom Zelandu u džamijama pobio najmanje 49 ljudi, bio je beli ekstremista, a na puškama je imao antimuslimanske i antiimigracione poruke.

    09.17 – Predsednik Austrije Aleksander van der Belen osudio je teroristički napad na dve džamije u novozelandskom Kristčerču.

    “Ovi teroristički napadi su stravični i varvarski, napad na ljude, koji su želeli da se mole. Takvo zločinačko delo mora da se jasno osudi”, poručio je Van der Belen i izrazio saučešće i solidarnost sa građanima Novog Zelanda.

    09.12 – Najmanje 48 žrtava pucnjave potražilo je pomoć u bolnicama širom Krajstčerča. Većina ima prostrelne rane, mnogi su već operisani.

    09.00 – Komesar novozelandske policije Majkl Buš izjavio je da je 49 osoba ubijeno u napadima na džamije: u jednoj džamiji 41 osoba, sedam u drugoj, a jedna osoba je podlegla u bolnici. Takođe je rekao da je napad veoma pažljivo planiran i da Brajant Tarant sutra izlazi pred sud.

    08.50 – Na internetu se pojavio prvi snimak masakra u jednoj džamiji. Snimak je uznemirujući i nije za mlađe od 18 godina.

    08.38 – Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardem je objavila da je današnji dan najcrnji u istoriji njene zemlje i da je nateritoriji cele države bezbednost podignuta na najviši nivo.

    08.29 – Jedan od napadača koji je izvršio pokolj u jednoj od džamija u Novom Zelandu na svom oružju ćirilicom je napisao i dva imena na srpskom! On je na društvenim mrežema objavio i snimke pušaka na kojima se nalazi nikoliko ispisanih imena, među kojima i dva srpska.

    08.20 – Novozelandska policija saopštila je da je uhapsila 4 osobe, tri muškarca i jednu ženu.

    08.15 – Na snimku iz Tarantovog automobila čuje se pesma iz 90-ih godina “Karadžiću, vodi Srbe svoje…”.

    08.11 – Napadač Brajant Tarant rekao da je mu je jedan od uzora Norvežanin Anders Brejvik, koji je 2011. pobio 77 ljudi u kampu laburističke omladine na norveškom ostrvu Utoji. Brejvik je bio insipracija i nedavno uhapšenom poručniku američke Obalske straže koji je pripremao teroristički napad.

    08.00 – Navodno, Tarant je ceo masakr prenosio na Fejsbuku i kasnije isti video objavio na Instagramu. Kompanija Fejsbuk je sporni video uklonila. Kameru je verovatno nosio na šlemu.

    07.55 – U napadima na dve džamije u Krajstčerču ubijeno je 40 osoba: 30 u džamiji Al Nor, a 10 u džamiji LInvud.

    Krajstčerč je treći po veličini grad na Novom Zelandu. Policija je dodala da je privela četvoro ljudi i otkrila nekoliko eksplozivnih naprava.

     

    https://www.adriamedia.tv/rijaliti/terorista-sa-novog-zelanda-slusa-pesmu-o-karadzicu_111621.html

     

    Izvor  :Kurir

    Podeli