Author: Alma Ademovic

Povodom usvajanja Lokalnog antikorupcijskog plana koji će naknadno biti usvojen na Skupštini, u svečanoj sali novopazarskog Kulturnog centra  održan  je okrugli sto na ovu temu.

Ovaj projekat realizuje se sa agencijom Transparentnost Srbije čiji predstavnici su prisustvovali  okruglom stolu koja od početka učestvuje u realizaciji pomenutog projekta.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac obraćajući se prisutnima kazao je da je tema korupcije veoma bitna i da se u smanjenju svih vidova korupcije, pored javnih institucija mora uključiti i javno mnjenje.

Iz organizacije Transparentnost Srbije ocenjuju da je lokalna samouprava odlično osmislila plan kako da se rešava problem korupcije i pohvaljuju sve koji  su učestvovali na izradi ovog plana.

B.Veljović

BEOGRAD – Ugovore o zaposlenju danas će dobiti 60 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta, najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i naveo da je među njima i devojka koja je već napustila zemlju i otišla u SAD da radi, ali se vraća jer je dobila priliku u Srbiji.

Mlada doktorka, kako kaže, kada je stigao poziv iz Srbije nije se dvoumila – odmah je prihvatila ponudu. Njen ugovor danas će primiti otac, a ona u Srbiju stiže 31. decembra, jer nije mogla ranije da rezerviše kartu.

“Mogu da vam kažem da su plakali, kada su dobili poziv za posao. Njih 60 najboljih dobiće posao i specijalizaciju. Imali smo devojku koja kao najbolji diplomac Medicinskog fakulteta radi kao medicinska sestra u jednoj privatnoj klinici”, rekao je Lončar za TV Pink.

Među najboljima je i jedan bračni par – devojka je u sedmom mesecu trudnoće i danas će dobiti ugovor za posao u KBC Dragiša Mišović, a mladić na Banjici.

Lončar dodaje da će najbolje diplomce svih medicinskih fakulteta u Srbiji zapošljavati na svakih šest meseci, ali da treba mnogo vremena da se ispravi sve lose što je rađeno.

“Prošlo je vreme kada se zapošljavalo za novac i preko veze. To su ljudi shvatili”, naglasio je ministar.

Polako se, kako kaže, vraća uloženo u zdravstvo, a to se najbolje moglo videti u zbrinjavanju povređenih u Nišu posle teške saobraćajne nesreće.

Za kratko vreme, podseća, zbrinuto je oko 30 pacijenata, a urgentna medicina je ogledalo zdravstvenog sistema.

U zdravstvo, kako je rekao, ove godine biće uloženo više novca, te je tako za Budžetski fond – za lečenje dece u inostranstvu, predviđeno 465 miliona dinara za narednu godinu, a za lečenje dece obolele od retkih bolesti dve milijarde dinara.

“U vreme ovih što šetaju, nije bio Budžetski fond, nije se odvajalo za retke bolesti, niti je bilo predviđeno. Takođe, za investicije u zdravstvu predviđeno je tri milijarde dinara”, kazao je Lončar.

Dodaje da se nastavlja ulaganje u zdravstvo i da su gorući problemi Infektivna klinika KCS, novi Narodni front, Tiršova 2.

Veliki problem je i nemogućnost dostave lekova i kiseonika za Srbe na KiM, zbog taksi od 100 odsto koje je uvela Priština.

Upitan da li je zadovoljan onim što je urađeno u godini na izmaku, ministar je rekao da nije važno da li je on zadovoljan, već sta kažu pacijenti.

“Ljudi vide da se stvari menjaju. Znam šta im se svidelo i šta su stvari koje moramo da ispravljamo”, zaključio je Lončar.

Tanjug

Dinar je prema evru na približno istom nivou i zvanični srednji kurs iznosi 118,1729 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. 

Dinar  vredi 0,2 odsto više nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je jači za 0,3 posto, a za toliki procenat je jači i u odnosu na početak godine.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je pao juče za 0,4 odsto na 103,9888 dinara za dolar.

Dinar je na mesečnom nivou jači prema dolaru za 0,4 procenta, na godišnjem nivou slabiji za 4,0 odsto, dok je od početka godine pao za 4,7 posto.

Najviša vrednost dinara prema novčanoj jedinici evrozone u ovoj godini bila je 2. marta, kada je kurs iznosio 118,0084 dinara za evro, a najniža je zabeležena 5. januara kada je jedan evro koštao 119,0027 dinara.

Tanjug

Sredina radne nedelje donosi vozačima umeren intenzitet saobraćaja, bez zastoja, a u toku dana, zbog predstojećih praznika, moguć je veći broj vozila, najviše ka zimskim turističkim centrima, saopštio je Auto-moto savez Srbije.

U ovim jutarnjim časovima, u pojedinim delovima zemlje vozači mogu očekivati mestimično maglu, ponegde i kratkotrajnu kišu, dok će ostatak dana obeležiti uglavnom suvo vreme sa temperaturama u plusu.

Prema najnovijim podacima Uprave granične policije, na putničkim terminalima naših graničnih prelaza zadržavanja su do 30 minuta.

Zadržavanja za teretna motorna vozila, na izlazu iz zemlje, na graničnom prelazu Sremska Rača, su oko pet sat, navedeno je u saopštenju.

Tanjug

Među učenicama od 18 i 19 godina u Beogradu, Vranju, Novom Pazaru, Kikindi i Jagodini vlada većinsko uverenje da bi one trebalo da trpe sve za svoju porodicu i da je materinstvo najvažnija uloga žene

Materinstvo je najvažnija uloga u životu svake žene, smatra čak 76 odsto učenica završnih razreda srednjih stručnih škola i gimnazija, koje veruju da je žena potpuno ostvarena samo ako postane majka. Osim što čvrsto brane tezu da žena vredi jedino ako je ispunila svoju biološku funkciju, čak 95 odsto devojaka na pragu punoletstva zalaže se za „žrtvujući model roditeljstva”, odnosno smatra da majka treba da žrtvuje sve za svoju decu, pokazalo je najnovije istraživanje, pod nazivom „Analiza o korelaciji rodnih stereotipa i rodno zasnovanog nasilja”, koje je obavila nevladina organizacija „Atina”.

Istraživanje je sprovedeno u Beogradu, Vranju, Novom Pazaru, Kikindi i Jagodini, a podaci su prikupljeni kroz upitnike koje su popunjavale učenice uzrasta 18 i 19 godina.

Kako u razgovoru za naš list ističe Jelena Hrnjak, programska menadžerka ove nevladine organizacije, zbog uverenja devojaka da treba da trpe sve za svoju porodicu, najveći broj njih u praksi ne bi prijavio nasilje, niti bi napustio partnera koji je nasilan. Osim toga, najveći broj devojaka verbalne i neverbalne lekcije o rodnoj ravnopravnosti (ne) dobija u svojoj porodici.

– Ilustrativni dokaz teze da geografija utiče na psihologiju jesu i (različiti) stavovi koje o rodnoj ravnopravnosti imaju devojke iz Novog Pazara. Naime, svaka peta devojka iz ovog grada smatra da je dužnost muškarca da zarađuje novac, a dužnost žene da se brine o domaćinstvu i porodici, dok svaka četvrta ispitanica misli da bi činjenica da žena zarađuje više od muža gotovo neizbežno prouzrokovala probleme u braku. Oko tvrdnje da je primarna uloga majke da bude domaćica, a oca da bude hranilac porodice, najviše su saglasne devojke iz Novog Pazara, što pokazuje da je patrijarhalna organizacija u ovom gradu dominantan oblik organizacije porodične zajednice. U drugim gradovima iz uzorka broj devojaka koje se slažu sa ovom tezom daleko je manji. Osim toga, učenice u Novom Pazaru češće su saglasne sa tvrdnjom da muškarac treba da ima glavnu reč u porodici, za razliku od dve trećine devojaka iz Beograda, Kikinde, Jagodine i Vranja, koje se ne slažu sa ovim stavom – naglašava naša sagovornica.

Ohrabruje podatak, dodaje Jelena Hrnjak, da većina devojaka veruje da kontrola i ljubomora u partnerskim odnosima nisu izraz ljubavi. Gotovo isti broj devojaka, odnosno dve trećine ispitanica, saglasan je sa stavom da devojka koja nosi uske majice i kratke suknje nije kriva ako je neko siluje. Kada je reč o siromaštvu kao jednom od uzroka nasilja nad ženama u Srbiji, mišljenja ispitanica su podeljena – trećina njih smatra da materijalna beda jeste uzrok porodičnog nasilja, dok nešto veći procenat devojaka zauzima suprotan stav i uzrok nasilja nad ženama ne vidi u siromaštvu. Najviše ispitanica – čak 92 odsto njih, složio se sa tvrdnjom da ravnopravnost žena i muškaraca treba da bude jedan od najviših ciljeva u našem društvu.

Međutim, zanimljivi su stavovi devojaka o učešću žena u političkom životu. Naime, tek svaka treća ispitanica smatra da bi u svetu bilo manje problema da ima više žena u politici, dok je dve trećine mišljenja da muškarci nisu bolje političke vođe od žena, kaže naša sagovornica.

– Kada smo pitali devojke ko su im profesionalni uzori i čime bi želele da se bave u budućnosti, najveći broj njih odgovorio je da sebe vidi u tzv. zabavljačkim profesijama – modi, manekenstvu, muzici i glumi. Medicina i sport nalaze se tek na petom mestu. Ovo ne treba da čudi jer naše ispitanice pripadaju takozvanoj instagram generaciji, kojoj je veoma važno da budu viđene i prepoznate u javnosti. Ipak, najveći broj učenica uzore pronalazi u ženama koje su uticale na njihovo vaspitanje i obrazovanje, kao što su mama, vaspitačica, nastavnica, profesorka – ističe naša sagovornica.

Među imenima koje su devojke navele kao uzore nalaze se manekenke Adrijana Lima i Sofija Milošević, kao i modna kreatorka Donatela Versaće. U umetnosti, devojke uzore vide najčešće u pevačicama poput Nine Simon i Demi Lovato, u pijanistkinji Loli Astanovoj, muzičarima kao što su Erik Klepton, Met Korbi, Džon Mejer i Džon Fruščijante. Kad je reč o glumi, devojkama su najveći uzori glumice Sandra Bulok i Eva Longorija. Najzastupljeniji uzori devojaka u sportu su teniser Novak Đoković, atletičarka Ivana Španović, rukometašice Kristina Neagu i Andrea Lekić i odbojkašica Stefana Veljković.

Izvor : POLITIKA