Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Alma Ademovic

  • Koje su šanse da pronađemo dokaz da je na Marsu nekada bilo života

    Koje su šanse da pronađemo dokaz da je na Marsu nekada bilo života

    Biće lakše da pronađemo znake nekadašnjeg života na Marsu, nego što bismo to uradili na Zemlji, kažu naučnici koji rade na sledećoj NASA misiji.

    Njihov novi robot trebalo bi da 2021. sleti na Crvenu planetu, a imaće specifičan cilj – da pronađe dokaz o nekadašnjem životu.

    Dokaze će tražiti u kamenjima starim i do 3,9 milijardi godina.

    Teško je potvrditi da je tada bilo života i na Zemlji, kažu naučnici, ističući da bi to na Marsu moglo da bude nešto lakše.

    Kako? Tako što su na Zemlji kroz istoriju postojali određeni prirodni procesi koji uništavaju takve dokaze u kamenjima i mineralima, a kojih na Marsu odavno nema.

    „Na primer, ne verujemo da Mars ima tektonske poremećaje koje je Zemlja imala kroz čitavu istoriju”, kaže Ken Viliford iz NASA-e.

    „Većina ‘podataka’ sa kamenja je uništila subdukcija – povlačenje jedne tektonske ploče pod drugu – u okeanima. Osim toga, i kamenje koje je na površini se stalno krnji i zagreva, čega na Marsu nema.

    „Tako da, paradoksalno, postoji mogućnost da je veoma staro kamenje na Marsu bolje očuvano čak i od onog mlađeg na Zemlji”.

     

    Novi rover biće na Marsu spušten u blizini jezera Krater, gde je satelitskim posmatranjem utvrđeno da je nekada bilo duboko jezero.

    Naučnici se nadaju da će prisustva mikroba koji žive u ili oko vode biti u sedimentima na tom području.

    Ključna meta biće deponije karbonata koje bi izgledale u skladu sa onim što je na obali jezera.

    Rover će izabrati najbolje mesto uz obalu i iz zemlje izvući uzorke koji se odmah mogu spakovati u kanistere i ostaviti na zemlji da ih neko kasnije pokupi.

    NASA i ESA zato planiraju zajedničku misiju na Mars kako bi pokupili 40-ak uzoraka, a koja će se verovatno dogoditi početkom 2030-ih.

    Vozilo će biti bliska kopija robota Kjurioziti, koji je sleteo na Mars 2012. godine.

    Koristiće istu „Skajkrejn” tehnologiju koja je pomogla da prethodna mašina sleti sa velikom preciznošću, ali uz jedan važan dodatak.

    Naučnici su sada razbili još bolji sistem navigacije, koji će dodatno poboljšati preciznost sletanja.

     

    Izvor: BBC

    Podeli
  • RATEL: Svaki treći vlasnik mobilnog telefona menjao operatora

    RATEL: Svaki treći vlasnik mobilnog telefona menjao operatora

    U Srbiji je skoro svaki treći vlasnik mobilnog telefona menjao operatera, a u 35 odsto slučajava to su činili zbog niže cene usluga, pokazalo je danas objavljeno istraživanje Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge RATEL.

    Kako je saopštio RATEL, 29 odsto ispitanika promenili su operatera na preporuku poznanika, a 12 odsto zbog promotivnih cena usluga.

    Mogućnost zadržavanja broja telefona prilikom menjanja operatera iskoristilo je 40 odsto ispitanika. Skoro 15 odsto ispitanih nisu znali da mogu da zadrže broj, a oko 11 odsto se izjasnilo da im je novi operater rekao da ne mogu da zadrže stari broj.

    Više od trećine ispitanih nema SIM karticu, ni telefon koji podržava 4G mrežu, a dve trećina ispitanika koristi su do tri gigabajta podataka mesečno.

    “Кvalitet usluga prenosa podataka koji pružaju sva tri operatera u Srbiji je veoma dobar i na nivou je mobilnih mreža u Evropi. Medjutim, jedna trećina mobilnih korisnika nema ili ne koristi internet na mobilnom telefonu”, naveo je u saopštenju RATEL.

    Dodaje se da su sva tri operatera mobilnih komunikacionih mreža u Srbiji imaju zadovoljavajući kvalitet usluga koje pružaju korisnicima koji, s druge strane, ne upotrebljavaju u raspoloživom kapacitetu usluge koje su im omogućene.

    U istraživanju RATEL-a sprovedenom u novembru ove godine učestvovalo je 1.200 ispitanika.

    Izvor: Beta

    Podeli
  • Zahtevi za penzionisanje podnose se do 31. decembra

    Zahtevi za penzionisanje podnose se do 31. decembra

    Svi oni koji do kraja ove godine stiču uslov za odlazak u starosnu penziju ili su odlučili da se preveremeno penzionišu moraju zaključno s 31. decembrom da podnesu zahtev Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije, podseća danas Politika.
    Preduslov je da zaposleni raskine radni odnos najkasnije do 31. decembra. Podnošenje zahteva za penzionisanje u januaru iduće godine i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u narednoj godini, a koji se za žene pooštravaju.
    Ženama će od iduće godine biti potrebno 62 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina radnog staža da bi mogle ga se penzionišu. Menja se i uslov za prevremenu starosnu penziju za žene pa će zahtev moći da podnesu radnice koje imaju 57 godina života i 38 godina i šest meseci staža.
    Do 2032. godine izjednačiće se za žene i muškarce uslovi za starosno penzionisanje jer će tada i žene morati da imaju najmanje 15 godina staža i 65 godina života. I uslov za prevremenu starosnu penziju se menja do 2024. godine kada će biti izjednačeni za žene i muškarce 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

    Izvor : NOVA EKONOMIJA

    Podeli
  • Uvode se kamere da bi se sprečilo izbegavanje plaćanja putarine

    Uvode se kamere da bi se sprečilo izbegavanje plaćanja putarine

    Na autoputu Beograd – Niš dogodine će biti postavljeno 56 kamera koje će snimati vozače koji budu pokušali da izbegnu da plate putarinu na naplatnoj rampi.Takvih je 35.000 godišnje, objavio je Blic.

    Predstavnik “Puteva Srbije” Darko Savić kazao je za list da godišnje 35.000 vozila izbegne plaćanje putarine, jer je zabeležen njihov ulazak na autoput, ali ne i kada i gde su izašli.

    “Oni su, naravno, izašli na nelegalan način, a ne kroz naplatnu stanicu”, rekao je Savić i dodao da “to znači da je to vozilo prošlo kroz žicu”, te da vozači i stanovnici mesta duž autoputa seku žicu i razgrađuju je.

    Prema njegovim rečima, takvi vozači prave “višestruku štetu”, jer se tako pravi materijalna šteta, bez ograde životinje mogu izaći na put, a država trpi i štetu zbog neplaćanja putarina.

    “Godišnje imamo oko 35.000 odbeglih vozila, što nije mnogo u odnosu na 50 miliona vozila kojima ‘Putevi Srbije’ naplate putarinu. Naglašavamo da je naša intencija da naplatnost putarine, koja je i sada rekordna na svetu 99,92 procenta, podignemo na 100 odsto”, kazao je Savić.

    Kako je najavio, kamere će beležiti i registarske tablice vozila koja se kreću brzinom do 250 kilometara na sat.

    On je dodao da će biti pokrenut “RDS-TMC radio sistem” koji će vozače preko radija obaveštavati o stanju na autoputu, naplatnim stanicama, graničnim prelazima, zastojima, kao i o meteorološkim uslovima.

     

    Izvor : NOVA EKONOMIJA

    Podeli
  • Ambasador Švedske posetio i Državni univerzitet

    Ambasador Švedske posetio i Državni univerzitet

    Ambasador Švedske Jan Lundin posetio je i Državni univerzitet u Novom Pazaru i tom prilikom razgovarao sa rektorom prof. dr. Miladinom Kostićem, koji ga je upoznao sa razvojem i prioritetima ove visoko školske ustanove. Nakon ragzovora sa Kostićem švedski diplomata sa saradnicima susreo se i sa predstavnicima Studentskog parlamenta ovog univerziteta.

    U razgovoru sa Ambasadorom Švedske Jan Lundinom rektor Državnog univerziteta prof. dr Miladin Kostić kazao je da je Univerzitet osnovan sa ciljem da doprinese bržem razvoju ovog regiona i istakao da pored univerziteta u Srbiji i zemljama okruženja, ova visokoobrazovna institucija uspešno sarađuje sa velikim brojem renomiranih univerziteta i u inostranstvu.

    Najveće interesovanje Ambasador Švedske pokazao je za stručne kadrove koje obrazuje ova visokoškolska ustanova, ali i za mogućnosti da visoko obrazovanje utiče na ubrzanje ekonoskog razvoja.

    On je istakao da postoje velike mogućnosti za saradnju švedskih univerziteta sa univerzitetima u Srbiji i naglasio da će ambasada kojom rukovodi podsticati takve kontakte. Takođe, naglasio je da u okviru Programa „Erazmus plus“ postoji značajan prostor za ostvarivanje razmene studenata.

    Švedski diplomata sa saradnicima susreo se i sa predstavnicima Studentskog parlamenta Državnog univerziteta.

    A. Ademović

     

    Podeli